Григорије Ниски

С Википедије, слободне енциклопедије
свети[1][2]
Григорије Ниски
Icon of St. Gregory of Nyssa, (14th-century fresco, Chora Church, Istanbul)
Икона Светог Григорија Ниског
(фреска из 14. века, Галата, Истанбул)
Датум рођења335.
Датум смрти395.
Место смртиНиса
 Кападокија
Свети Григорије Ниски
De virginitate

Григорије Ниски (335—394) је био епископ Нисе, млађи брат Светог Василија Великог, близак пријатељ Григорија Богослова. Он је био најпре само презвитер, јер је био ожењен. Када му је умрла жена, блажена Теозва, изабран је и посвећен за епископа у Ниси. Он се одликовао огромном светском ученошћу и духовним опитом. Учествовао на Другом васељенском сабору. Сматра се да је он саставио други део Симбола вере. Григорије је био велики беседник, тумач Светог писма и богослов.

Чедородни уд је најсветији уд људског тела, зато што свим органима и чулима човек служи самом себи, а чедородни уди отварају пут новоме животу.

Због свога пораза аријевци се беху нарочито на њега окомили као на свог страшног противника, те у време цара Валента, њиховог једномишљеника, успеше да збаце с епископске столице и отерају у изгнанство. Осам година проведе овај свети отац у изгнанству трпељиво сносећи све беде и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости концем IV века преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све векове на земљи као велико светило Цркве.

Српска православна црква слави га 10. јануара по црквеном, а 23. јануара по грегоријанском календару.

Животопис[уреди | уреди извор]

Гргур Нишки заједно с братом Базилијем и с Гргуром Назијанским је био један од великих протагониста духовног цветања, које је подстицало изградњу хришћанске цивилизације у четвртом веку када је Кападоција проживљавала раздобље интезивне и стваралачке културалне животности. О његовом животу зна се врло мало. Рођен је око 335. године. Са братом Базилијом био је одгојен у Атенској школи. Након што је био лектор у цркви, Гргур је прихватио службу ретора и тад се веројатно оженио. Затим је напустио поучавање, те се повукао у једну монашку заједницу, коју је установио његов брат Базилије у Понту. Монашким се позивом посвећује уз брата Базилија и његова мајка, брат Некрације и сестра Макрина. Између 371. и 372. је уз почетно негодовање пристао да постане бискуп Нисе у тој истој Кападоцији према жељи брата Базилија.

Базилије се разочарао у Гргурово вршење бискупске дужности. Понекад му је недостајало танкоћутности у односу према људима. У другим околностима опет није био довољно чврст када су то прилике захтевале, а није био нити практичан у погледу административних послова, те је постао лак плен клеветама и оптужбама до те мере да је био ухапшен, а затим и премештен на две године под лажном оптужбом да је злоупотребио црквене фондове. Било је то дело његовог аријанског супарника Демостена. Године 378 се враћа на столицу. Године 379 је учествовао на синоди у Антиохији и 380 бива изабран за бискупа метрополита Себасте (данашњи Сивас у Турској). Године 381. учествује на сабору у Цариграду где је одиграо значајну улогу, те га је због тога цар Теодосије I једним декретом означио као заступника правоверја. Треба нагласити његове заслуге на пнеуматолошком подручју када је требало срочити саборско Веровање. Заправо, дорадио је Ницејско Веровање уневши параграф о Духу Светом признавши му Боштво. Присуствовао је синоди у Цариграду и 383. године. Проповедао је на свечаном спроводу кнегиње Пулхерије и царице Флациле 385. године. Након тога се све мање залази у јавне послове. Сцена његовог деловања постаје све више монашки живот. Будући да је све мање у Цариграду, све мање се појављује на бискупским синодама, а све више борави у самостанима. Још 394 се налази међу потписницима цариградске синоде, након чега му се губи сваки траг, те се сматра да је тада и преминуо.

Види још[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Комплетни радови Григорија Ниског су објављени у на оригиналном грчком језику са латинским коментарима као Gregorii Nysseni Opera:

  • Vol. 1 - Werner Jaeger, ур. (2002). Contra Eunomium libri I et II. Brill. ISBN 978-90-04-03007-7. 
  • Vol. 2 - Werner Jaeger, ур. (2002). Contra Eunomium liber III. Brill. ISBN 978-90-04-03934-6. 
  • Vol. 3/1 - Friedrich Müller, ур. (1958). Opera dogmatica minora, pars I. Brill. ISBN 978-90-04-04788-4. 
  • Vol. 3/2 - K. Kenneth Downing; Jacobus A. McDonough; S.J. Hadwiga Hörner, ур. (1987). Opera dogmatica minora, pars II. Brill. ISBN 978-90-04-07003-5. 
  • Vol. 3/3 - Opera dogmatica minora, pars III - De Anima Et Resurrectione, 2014 Publisher=Brill ISBN 978-90-04-12242-0 Editor: Andreas Spira
  • Vol. 3/4 - Ekkehard Mühlenberg, ур. (1996). Opera dogmatica minora, pars IV. Brill. ISBN 978-90-04-10348-1. 
  • Vol. 3/5 - Ekkehard Mühlenberg, ур. (2008). Opera dogmatica minora, pars V. Brill. ISBN 978-90-04-13314-3. 
  • Vol. 4/1 - Hubertus R. Drobner, ур. (2009). Opera exegetica In Genesim, pars I. Brill. ISBN 978-90-04-13315-0. 
  • Vol. 4/2 - Opera exegetica In Genesim, pars II - currently unavailable.
  • Vol. 5 - J. McDonough; P. Alexander, ур. (1986). In Inscriptiones Psalmorum: In Sextum Psalmum: In Ecclesiasten Homiliae. Brill. ISBN 978-90-04-08186-4. 
  • Vol. 6 - H. Langerbeck, ур. (1986). In Canticum Canticorum. Brill. ISBN 978-90-04-08187-1. 
  • Vol. 7/1 - John F. Callahan, ур. (2009). Opera exegetica In Exodum et Novum Testamentum, pars 1. Brill. ISBN 978-90-04-00747-5. 
  • Vol. 7/2 - John F. Callahan, ур. (1992). Opera exegetica In Exodum et Novum Testamentum, pars 2. Brill. ISBN 978-90-04-09598-4. 
  • Vol. 8/1 - Werner Jaeger; J.P. Cavarnos; V.W. Callahan, ур. (1986). Opera ascetica et Epistulae, pars 1. Brill. ISBN 978-90-04-08188-8. 
  • Vol. 8/2 - Giorgio Pasquali, ур. (2002). Opera ascetica et Epistulae, pars 2. Brill. ISBN 978-90-04-11182-0. 
  • Vol. 9 - G. Heil; A. van Heck; E. Gebhardt; A. Spira, ур. (1992). Sermones, pars 1. Brill. ISBN 978-90-04-00750-5. 
  • Vol. 10/1 - G. Heil; J. P. Cavarnos; O. Lendle, ур. (1990). Sermones, pars 2. Brill. ISBN 978-90-04-08123-9. 
  • Vol. 10/2 - Ernestus Rhein; Friedhelm Mann; Dörte Teske; Hilda Polack, ур. (1996). Sermones, pars 3. Brill. ISBN 978-90-04-10442-6. 

Следе издања енглеских превода Грегоријевих списа;

  • Gregory of Nyssa, Homilies on Ecclesiastes: An English Version with Supporting Studies. Proceedings of the Seventh International Colloquium on Gregory of Nyssa (St Andrews, 5–10 September 1990). Link.

Напомене[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Commemorations for Hator 26
  2. ^ Lutheranism 101, CPH, St. Louis, 2010, p. 277

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]