Епитафи Петровићима на гробљу Рајковача у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
![]() Споменик Светомиру Петровићу (†1885) | |
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | ![]() |
Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Петровићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Петровићи из Ртара[уреди | уреди извор]
Родоначелник фамилије Петровић је Теофило (Теовило) од Петровића из Дљина[2] који се у Ртаре доселио 1835. године.[4] Населио се у кућу свог шурака Ђока Станковића (Вранића), а како Ђоко са супругом Станом није имао деце, наследио је његову имовину.[2]
Теофило Петровић са супругом Василијом имао синове Сава, Павла, Илију, све угледне ртарске житеље, као ћерку Ану (уписану у родословно стабло Петровића)[2] и сина Тимотија који је преминуо у 17 години.[3]
У Државном попису имовине и становништва Кнежевине Србије из 1862/63. године, као носилац задруге наводи се најстарији Теофилов син Сава, а пописана имовина је знатна: домаћинство је по имању спадало у IV, а по приходу у VI класу,[4] што је било знатно изнад имовинског просека за то време.
Теофилов син Саво је са супругом Маријом-Мандом имао деветоро деце, али су сви потомци изумрли. У њихову кућу и на имање настанили су се клисурски Томовићи, чији се старешина овде призетио.[2]
Други Теофилов син Павле је за супругу имао Росу. Њихов син Владимир, а касније и унук Аврам, у више наврата бирани су за председнике Општине дучаловачке,[2] којој су Ртари тада припадали.
Илија, трећи син Теофилов је са супругом Јулијаном[5] имао седморо деце, а њихови синови Љубомир и Василије по једанаесторо деце, чиме се ова фамилија веома разгранала.[2]
Стари ртарски Петровићи су као економски јако домаћинство уживали велики углед у селу. Потомци ове фамилије живе у Ртарима, Чачку, Београду и Сплиту.[2] Славе јесењи Јовањдан.[2]
Епитафи на споменицима Ђоку Станковићу и његовој супрузи[уреди | уреди извор]
Споменик Ђоку Станковићу-Вранићу (†1848)
- Овде почива раб божији
- ЂОКО Станковић
- поживи 70
- умро 1848 лето декембра...
- Овај камен удариму Товило Петровић
- 1850[3]
Споменик Стани Станковић (†1853)
- Овде почива раба Божиа
- СТАНА
- супруга Ђока Станковића
- поживи 56 г
- умре 6 марта 1853. г.[3]
Епитафи на споменицима Петровићима[уреди | уреди извор]
Споменик Василији Петровић (†1853)
- Овде почива раба божија
- ВАСИЛИЈА
- супруга Тeофила Петровића
- поживи 46: г:
- А умре 14 дек. 1853 г.[3]
Споменик двогодишњој Василији Петровић (†1869)
- Девица ВАСИЛИЈА
- кћи Илије Петровића
- умре од 2 г.
- 6.11.1869[3]
Споменик девојчици Мири Петровић (†1869)
- Раба божиа
- МИРА
- кћи Сава Петровића
- поживи 11 г. а
- умре 6-ог но 1869[3]
Споменик Товилу Петровићу (†1869)
- Овде почива р: Б:
- ТОВИЛО Петровић
- житељ Ртарски
- поживи 60: г.
- А. умре 15: нес: у 1869. го:
- оставио 3 сина
- Саву Павла Илију
- билег оваи подиже му Сава син его
- пресед. обш. Дучаловачке:[3]
Споменик младићу Тимотију Петровићу (†1869)
- Овде почива раб Божији
- ТИМОТИЈЕ
- син Товила Петровића
- Пожив. 17. г:
- прeстав: 21 г јулија 1869: г.[3]
Споменик девојчици Крстини Петровић (†1872)
- Девица КРСТИНА
- кћи Саве Петровића
- пож 9: г.
- умре 18. но: 1872[3]
Споменик Саву Петровићу (†1874)
- Овај надгробни споменик
- показује ђе је сахрањено тјело поч.
- САВЕ Петровића
- врсног и млого уваженог грађанина села Ртара
- који поживи 45 г.
- престави се у вечност 2 маја 1874. г.
- Спомен овај подигоше му браћа
- Илија и Павле и синови његови
- Светомир и Миладин
- бивши Председник суда оп: дучаловачке[3]
Споменик Роси Петровић (†1875)
- Овде тико почива раба божија
- РОСА
- супруга п: Павла Петровића из Ртара
- поживи 32 го умрла 1875 г.[3]
Споменик једногодишњем Илији Петровићу (†1875)
- Младенац ЈЕВТО
- син Илије Пeтровића из Ртара
- Поживи 1 год. - 45 д.
- а умро 1875 г.
- Споменуга отац Илија[3]
Споменик двогодишњем Јовану Петровићу (†1878)
- ЈОВАН
- син Илије Петровића из Ртара
- поживи 2 год.
- Умро 1878 г.[3]
Споменик Павлу Петровићу (†1879)
- Овај надгробни споменик показује
- ђеје сахрањено тијело поч.
- ПАВЛА Петровића
- житеља села Ртара
- који поживи 40 го:
- а престави се у Вечност 26: априла 1879 г.
- Бог да му душу опрости
- оваи Споменик подиже му брат Илија
- и његов син Владимир[3]
Споменик шестомесечном Миљку Петровићу (†1882)
- Младенац МИЉКО
- син Илије Петровића
- умро од 6 М 1882 г.[3]
Споменик Светомиру Петровићу (†1885)
- ИС ХР НИ КА
- Станите код Светомира спомените њега
- Оваи надгробни споменик показује ђеје
- сахрањено тијело
- СВЕТОМИРА Петровића
- врсног-много уважаваног грађанина села Ртара
- који поживи 29 год.
- а умре 25 новембра 1885 г.
- Бог да му душу опрости.
- Оваи спомен подиже му брат Миладин
- братучед Влајко, Љубо, Василије[3]
Споменик двогодишњем Селомиру Петровићу (†1886)
- Младенац СЕЛОМИР
- син Миладина Петровића
- а умре од 2 г. 1886 г.[3]
Споменик Илији Петровићу (†1887)
- Оваи надгробни споменик показује
- ђеје сахрањено тијело
- ИЛИЈЕ Петровића
- житеља села Ртара
- који поживи 42 г.
- а престави се у вечност 4 јануара 1887. г.
- Бог да му душу опрости.
- Оваи спомен подигоше му синовац Миладин
- синови Љубо, Василије[3]
Споменик девојци Иконији Петровић (†1888)
- Девица
- ИКОНИЈА
- кћи пок. Саве Петровића
- умре од 16. год:
- 7 априла 1888. год.[3]
Споменик Миладину Петровићу (†1890)
- Овде почивају земни остатци
- МИЛАДИНА Петровића
- житеља села Ртара
- који поживи 33. год.
- А престави се у вечност 28 децембра 1890. год.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше му братучеди
- Владимир Љубо Василије
- син Јово.[3]
Споменик четворогодишњем Борисаву Петровићу (†1890)
- Младенац
- БОРИСАВ
- син. пк. Миладина Петровића
- умре од 4 год.
- 9 септембра 1890. г.[3]
Споменик Ружици Петровић (†1895)
- Овде почива раб божи
- РУЖИЦА
- супруга Владимира Петровића из Ртара
- у 30 години најлепшег живота
- престави се у вечност 14. јануара 1895. год.
- Спомен подиже јој њен муж Владимир[3]
Споменик двогодишњој Рајки Петровић (†1895)
- Младенац РАЈКА
- кћи Василија Петровића
- умре од 2 год и 2 мес.
- 7 јануара 1895 г.[3]
Споменик двомесечном Драгомиру Петровићу (†188?)
- Младенац ДРАГОМИР
- син Илије Петровића
- умре од 2 месеца
- 10.1.188... год.[3]
Споменик Марији-Манди Петровић (†1899)
- Овде почива Раб Божи
- МАРИЈА
- прозвана МАНДА
- супруга Саве Петровића из Ртара
- поживи 60 г.
- а умре 12 маија 1899. г.
- Спомен јој подигоше синовци
- Владимир Љубо-Василије.[3]
Споменик шестогодишњој Живки Петровић (†19??)
- Р. Б. Младенац
- ЖИВКА
- кћи Љуба - Јеле Петровић
- поживи 6 г.[3]
Споменик двогодишњем Петру Петровићу (†1907)
- ПЕТАР
- син Василија Петровића
- умре у 2-гој г.
- 21 септ. у 1907.[3]
Споменик младићу Вуку Петровићу (†1911)
- Овде почива
- ВУК
- син Љуба и Лене
- у цвету своје младости:
- у 16 г.
- премину 25 августа 1911 год.
- Бог да му душу прости
- Оваи спомен подигоше му
- отац Љубомир мајка Лена
- чиче Владимир и Василије[3]
Споменик шестогодишњем Маринку Петровићу (†1914)
- Р. Б. Mладенац
- МАРИНКО
- син Јеле и Љуба Петр.
- Поживи 6 г.
- умро 1914 г.[3]
Споменик четворогодишњој Радојли Петровић (†1914)
- Овде вене лепи цвет
- РАДОЈЛА
- кћи Наталије и Јована
- Петровића из Ртара.
- Поживи 4 г.
- Увену као мајска ружа.
- 10-III-1914 год.
- Спомен подиже
- отац Јован Петровић[3]
Споменик шестомесечном Трифуну Петровићу (†1915)
- ТРИФУН
- син Василија Петровића из Ртара
- умро од 6 месеци
- 5 априла 1915 г.[3]
Споменик Владимиру Петровићу (†1915)
- ВЛАДИМИР Петровић
- житељ села Ртара
- а бив. Председник оп. Дучаловачке.
- Поживи 54. год.
- + 3 априла 1915 год.
- Спомен подиже супруга Смиљка
- и синови Аврам - браћа му[3]
Споменик војнику Алекси В. Петровићу (†1915)
- АЛЕКСА В. ПЕТРОВИЋ
- војник I чете I батаљано X пука.
- Рођен 6-ХII-1895 г.
- а престави се у 20 г 19 марта 1915 год.
- Спомен подиже отац Василије
- мати Јеленка - браћа[3]
Споменик Миљки Петровић (†1920)
- Пред овим спомеником
- мирно почивају
- земни остатци дичне српкиње
- МИЉКЕ
- верне супруге почивш.
- Миладина Петровића из Ртара
- која је у доброј части-карактеру поживела 74 год.
- а престави се у вечност 19 априла у 1920 г.
- Бог да јој душу опрости у вечности.
- Овај спомен подиже јој
- њен благодарни син Јован Петровић[3]
Споменик Мерики Петровић (†1929)
- О мили брате земног света
- прочитај спомен мог кратког века
- као цвеће кад увене слана
- мене тужној у мало земана
- покри црна земља и зелена трава
- МЕРИКУ
- верну супругу
- Милојка В. Петровића из села Ртара
- коју неуминтна смрт
- отргну из загрљаја
- малог сина Љубише од 3 год.
- у најлепшем цвету младости у 24 год.
- Премину 11. априла 1929. год.
- Бог да јој душу опрости.
- Овај споменик подиже јој муж Милојко,
- син Љубиша и свекар Василије.[3]
Споменик младићу Андрији Петровићу (†1929)
- О мили брате земног света
- прочитај спомен мога кратка века
- као цвеће кад увене слана
- мене тужног од мало земана
- покри црна земља и зелена трава
- АНДРИЈА
- Петровић из Ртара
- поживи 17 г.
- а престави се у вечност 3 августа 1929 год.[3]
Споменик девојчици Олги Петровић (†1937)
- Овде почива лепи цвет
- ОЛГА
- нигда не заборављена кћи
- Наталије и Животе Петровића из Ртара
- која у најлепше своје доба
- као мајска ружа увену од 14 год.
- 14 априла 1937. г.
- Бог да јој душу прости.
- Спомен јој подигоше деда Љубо
- отац Живота - мајка Наталија.[3]
Споменик војнику Добросаву Петровићу (†1926) и његовој мајци Цмиљки (†1940)
- Овде почива
- ЦМИЉКА
- супруга пок. Владимира Петровића из Ртара
- поживи 64 год.
- умре 10. јула 1940. год.
- Спомен подигоше синови Аврам и браћа му.
- У овај споменик своје мајке
- уписа се њен син
- ДОБРОСАВ Петровић
- вој. ваздухопловног пука
- умре у Петроварадину
- на ослужењу свога рока
- сталног кадра 1926. г.[3]
Споменик Јелени Петровић (†1945)
- Овде почива тело
- часне-поштене домаћице
- ЈЕЛЕНЕ
- супруге Љубомира Петровића
- која поживи 77. год.
- а умре 15. фебруара 1945 год.
- Овај спомен подигоше јој
- синови Живота и Витор
- сна Наталија и Милеса.[3]
Споменик Љубомиру Петровићу (†1946)
- Овде је сахрањено тело часног домаћина
- ЉУБОМИРА Петровића
- који међу својим комшијама
- часно-поштено поживи 85. год.
- а умре 23 јула 1946 год.
- учестовао у рату од 1912-1918 год.
- као болничар и преживео ратне тегобе
- у рату 1941 до 1945 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше му синови
- Живота и Витор
- снахе Наталија и Милеса и унуци.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ е ж з Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ а б Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- ^ Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.