Есквилин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Седам брежуљака Рима

Есквилин (lat. Esquiliae, касније mons Esquilinus или collis Esquilinus) је један од седам брежуљака на којима је изграђен антички Рим, а налази се у источном дијелу града. Премда се назива брежуљком, то је заправо један плато са којега се уздижу три узвишења, названа Опијско (Oppius), Циспијско (Cispius) и Фрагуталско (Fagutal).

Према Варону (De lin. Lat. V, 49–50), по овом брежуљку назван је један од четири региона Рима на које се град дијелио у доба Римске републике. Остала три региона су били Suburbana, Collina и Palatina.

Према једном становишту, Есквилин је своје име добио по томе што се у давна времена тај предио сматрао неком врстом предграђа, а његови су становници називани exquilini, за разлику од становника густо насељених Капитолија, Палатина и сјеверним обода Целија, који су називани inquilini.

Још у жељезно доба, а и много касније, на Есквилину су се налазила гробља, а посебно су често ту сахрањивани сиромашни људи (Хорације, Сатире, I, 8, 8–13). Есквилин се налазио у оквиру зидина подигнутих у доба републике и названих „Сервијев зид“, а у доба царства се ту налазила Неронова Златна кућа (Domus aurea), а касније су ту цареви Тит и Трајан подигли раскошна јавна купатила, названа Титове терме, односно Трајанове терме. У доба владавине цара Августа име Esquiliae проширило се и на подручје изван Сервијевог зида, гдје су се налазили раскошни вртови богатих Римљана, међу којима су најпознатији били Меценатови вртови (Horti Maecenatis). Многи од ових вртова касније су прешли у власништво римских царева.

Спољашње везе[уреди]