Еуген Малинарић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Еуген Малинарић
Eugen Malinaric.jpg
Еуген Малинарић
Датум рођења(1868-03-05)5. март 1868.
Место рођењаИнглава
 Аустроугарска
Датум смрти31. август 1930.(1930-08-31) (62 год.)
Место смртиНови Сад
 Краљевина Југославија

Еуген Хинко Малинарић, племенити од Силбергрунда и Колиненсига (Инглава у Чешкој, 5. март 1868 - Нови Сад, 31. август 1930) је био капетан аустроугарске ратне морнарице и први заповедник Речне флотиле у Новом Саду након оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[1]

Биографија[уреди]

Пореклом из војничке породице, похађао је Поморску војну академију у Ријеци 1882-1886. Прву пловидбу као питомац академије имао на бродовима SMS Saida и SMS Novara. До 1892. напредовао до бродског официра у штабу оклопне крстарице SMS Kaiserin Elisabeth, која је стављена на располагање надвојводи Францу Фердинанду за његов пут око света. Касније одређен за команданта морнаричког деташмана у Пекингу у Кини. Капетан бојног брода постаје 17. јануара 1914. године. Током Првог светског рата био командант бојног брода SMS Habsburg, стационираног у Пули.

По оснивању Краљевине СХС постаје официр Краљевске морнарице. Од 1919. налази се на дужности команданта морнаричког официрског течаја у Сиску. Командант Речне флотиле у Новом Саду постаје 1920. године. На том положају остаје до 1928/29. када је пензионисан. За време боравка у Новом Саду укључио се у рад ловачког удружења и био потпредседник новосадске соколске жупе.

Током својих прекоокеанских путовања започео је формирање богате колекције егзотичних антиквитета из Африке, Азије (Османско царство, Кина, Јапан) и Океаније (острво Нова Гвинеја).[2] Збирку је тестаментом завештала Матици српској његова мајка, Смарагда Малинарић.[3] Године 1948. Војвођански музеј је преузео од Музеја Матице српске 58 предмета ваневропског порекла који су чинили део збирке Малинарића.

Умро је у Новом Саду и сахрањен је на Алмашком гробљу.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Персонални картон официра Краљевине Југославије К-940/429, Војни архив Србије. 
  2. ^ Ђурђица, Петровић (1964). „Збирка предмета из Океаније, Азије и Африке у Војвођанском музеју”. Рад војвођанских музеја. 12-13: 241. 
  3. ^ Рукописно одељење Матице српске, инв. бр. 246 и 247. 
  4. ^ Егзотична изложба Музеја Војводине. Нови Сад: Музеј Војводине. 2013. стр. 6—8. ISBN 978-86-87723-37-5. 

Литература[уреди]

  • Персонални картон официра Краљевине Југославије К-940/429, Војни архив Србије. 

Спољашње везе[уреди]