Еуген Малинарић
| Еуген Малинарић | |
|---|---|
 Еуген Малинарић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. март 1868. |
| Место рођења | Инглава,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 31. август 1930. (62 год.) |
| Место смрти | Нови Сад,  Краљевина Југославија |
Еуген Хинко Малинарић, племенити од Силбергрунда и Колиненсига (Инглава у Чешкој, 5. март 1868 - Нови Сад, 31. август 1930) је био капетан аустроугарске ратне морнарице и први заповедник Речне флотиле у Новом Саду након оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Пореклом из војничке породице, похађао је Поморску војну академију у Ријеци 1882-1886. Прву пловидбу као питомац академије имао на бродовима SMS Saida и SMS Novara. До 1892. напредовао до бродског официра у штабу оклопне крстарице SMS Kaiserin Elisabeth, која је стављена на располагање надвојводи Францу Фердинанду за његов пут око света. Касније одређен за команданта морнаричког деташмана у Пекингу у Кини. Капетан бојног брода постаје 17. јануара 1914. године. Током Првог светског рата био командант бојног брода SMS Habsburg, стационираног у Пули.
По оснивању Краљевине СХС постаје официр Краљевске морнарице. Од 1919. налази се на дужности команданта морнаричког официрског течаја у Сиску. Командант Речне флотиле у Новом Саду постаје 1920. године. На том положају остаје до 1928/29. када је пензионисан. За време боравка у Новом Саду укључио се у рад ловачког удружења и био потпредседник новосадске соколске жупе.
Током својих прекоокеанских путовања започео је формирање богате колекције егзотичних антиквитета из Африке, Азије (Османско царство, Кина, Јапан) и Океаније (острво Нова Гвинеја).[2] Збирку је тестаментом завештала Матици српској његова мајка, Смарагда Малинарић.[3] Године 1948. Војвођански музеј је преузео од Музеја Матице српске 58 предмета ваневропског порекла који су чинили део збирке Малинарића.
Умро је у Новом Саду и сахрањен је на Алмашком гробљу.[4]
- Неки од предмета из збирке Еугена Малинарића
-
Јапанске папуче гета -
Подглавак - макура -
Калкан - османски штит
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Персонални картон официра Краљевине Југославије К-940/429, Војни архив Србије.
- ^ Ђурђица, Петровић (1964). „Збирка предмета из Океаније, Азије и Африке у Војвођанском музеју”. Рад војвођанских музеја. 12-13: 241.
- ^ Рукописно одељење Матице српске, инв. бр. 246 и 247.
- ^ Егзотична изложба Музеја Војводине. Нови Сад: Музеј Војводине. 2013. стр. 6—8. ISBN 978-86-87723-37-5.
Литература[уреди | уреди извор]
- Персонални картон официра Краљевине Југославије К-940/429, Војни архив Србије.