Соко Краљевине Југославије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Соко Краљевине Југославије је била јединствена витешка организација чији је циљ био физичко и морално васпитање југословенских држављана. Основан је почетком децембра 1929.[1]

Организација[уреди]

Соколски дом у Зрењанину, дело архитекте Брашована

Циљ Сокола је био да подиже телесно здраве, морално јаке и национално свесне држављане Краљевине Југославије, а све то упоредним васпитањем тела и душе по одомаћеном Тиршовом соколском систему.[2]

Члан Сокола је могао бити сваки „дорастао и непорочан“ држављанин, а постојала су и деца соколи и соколски прираштај. Соколске јединице су биле соколска друштва, соколске жупе и Соколски савез. Соколско друштво је било основна месна организација која је непосредно вршила одгајивање свих соколских припадника свога подручја. Соколска жупа је удруживала више соколских друштава, а Соколски савез је био највиша соколска заједница која је удруживала све соколске жупе Краљевине Југославије. Седиште је било у Београду.[3]

Соколским друштвом је управљала друштвена управа, која се састојала из старешине друштва, његовог заменика, председника просветног одсека, начелника и начелнице, 5—10 чланова и њихових заменика и 3—5 ревизора рачуна и њихових заменика. Соколском жупом је управљала управа жупе, која се састојала из старешине, његовог заменика, председника просветног одбора, начелника и начелнице, секретара, благајника, 5—10 чланова и њихових заменика и 5 ревизора и њихових заменика.[4]

Соколски савез[уреди]

Соколским савезом је управљала Управа која се састојала од старешине, пет подстарешина, начелника, начелнице, по три њихова заменика, председника просветног одбора, 15—25 чланова и 7—11 њихових заменика и 5—7 ревизора и њихових заменика. Управу Соколског савеза је именовао и разрешавао министар просвете и министар војске и морнарице у сагласности са председником Министарског савета.

Старешина Соколског савеза је био наследник престола Петар Карађорђевић. Старешина и Управа су управљали целокупним радом Сокола Краљевине Југославије и представљали целокупно соколство. Саветодавни органи за проучавање и решавање начелних питања били су: Главна скупштина, Одбор делегата жупа и Одбор начелника жупа.[5]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Закон о оснивању Сокола Краљевине Југославије (5. децембар 1929)
  2. Члан 1. Статута о организацији и пословању Сокола Краљевине Југославије (1930)
  3. Чланови 2—4. Закона о оснивању Сокола Краљевине Југославије (1929)
  4. Члан 5. Закона о оснивању Сокола Краљевине Југославије (1929)
  5. Чланови 5—7. Закона о оснивању Сокола Краљевине Југославије (1929)