Речна флотила

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амблем РФВС-а
Застава Речне флотиле Копнене војске

Речна флотила је специфична јединица копнене војске Војске Србије са задацима оспособљавања и увежбавања команде, потчињених јединица и припадника флотиле за извршавање наменских задатака; изградње и одржавања оперативних способности за извршавање задатака из све три мисије Војске Србије и контроле унутрашњих пловних путева и обезбеђење маневра јединицама КоВ.

Јединица се састоји од команде Речне флотиле, командне чете, логистичке чете, два речна одреда и два понтонирска батаљона. У саставу речних одреда налазе се: брод посебне намене БПН-30 „Козара”, речни миноловци РМЛ типа „Нештин”, десантно-јуришни чамци, патролни чамци, моторни патролни чамци, речна станица за размагнетисање „Шабац” и ронилачка чета. Команда Речне флотиле је у Новом Саду, као и већина јединица. Део јединица је базиран у Београду и Шапцу.

Први српски ратни брод звао се „Јадар” и направљен је 6. августа 1915. године у војном бродоградилишту на Чукарици. Од 2008. године Војска Србије 6. август обележава као Дан Речне флотиле.[1]

Краљевина Југославија[уреди]

Југословенска краљевска морнарица је у својој организацији имала Речну флотилу састављену од командног бродаЦер” у Новом Саду, групе од два монитора у Дубовцу, четири минерско-баражне групе у Бездану, Сенти, Сремским Карловцима и Смедереву и Команде сектора Ђердап у Текији. Главни бродови Речне флотиле су била четири речна монитора, који су коришћени за патролу Дунавом, Дравом и Савом у северним деловима Југославије ка граници са Мађарском. Ови монитори, „Драва”, „Сава”, „Морава” и „Вардар” су наслеђени од аустроугарске морнарице после Првог светског рата. Монитори су били наоружани са два топа 120 мм, два или три топа 66 мм, минобацачима 120 мм, ПА топовима 40 мм и митраљезима. Речна флотила је имала и два речна патролна чамца саграђена 1929. године - „Граничар” и „Стражар”, као и три речна тегљача.

На почетку Априлског рата речни монитори су спровели офанзивну операцију гранатирања аеродрома у Мохачу у Мађарској 6. априла и поново два дана касније, али су морали да почну повлачење ка Новом Саду 11. априла, након више напад немачких обрушавајућих бомбардера. Рано ујутро 12. априла, ескадриле немачких Јункерс Ју-87 обрушавајућих бомбардера напале су југословенски монитор „Драва” на Дунаву. Неколико бомби је погодило „Драву”, али оне нису успеле да пробију оклопљену палубу, дебљине 300 мм. Једна бомба је случајно улетела кроз димњак брода усмртивши 54 од 67 чланова посаде. Током напада посада монитора је оборила три бомбардера. Преостали монитори су потопљени од стране њихових посада 12. априла, кад су немачке и мађарске снаге окупирале базе и речне системе на којима су деловали [1].

Југословенски партизани[уреди]

Дана 11. септембра 1944, у Нештину, по наредби Главног штаба НОВ и ПОЈ у Војводини, формирана је Поморска чета, прва званична поморска јединица за борбе на Дунаву и Сави, која је ступила у састав 11. војвођанске бригаде НОВ. Јединица је направљена од посаде бродаЗагреб” и војника из различитих јединица који су раније служили у морнарици. Њен први командант био је Кара Димитријевић из Лединаца, заменик команданта био је Драгутин Искра, политички комесар Светозар Миловановић и заменик политичког комесара Раде Продановић.

БродЗагреб” је био путнички брод преуређен за уклањање мина. Посада брода је пришла партизанима након што су заробили немачки део посаде. Акцију је предводио заменик команданта Драгутин Искра. Чета је имала 70-80 војника и имала је обавезу да напада непријатељски речни саобраћај и да обезбеди превоз преко Дунава на 3 места на Фрушкој гори: на Тестери, поред Нештина и у Крчедину.

Дана 20. новембра 1944, база речне флотиле је формирана у Новом Саду. После мало више од два месеца постојања, пловила јединице су тешко оштећена 5 пута, док је јединица оштетила или потопила 43 непријатељских брода. Истовремено су превезли 220.000 војника преко Дунава, око 2.000 топова и 3.000 камиона.

У марту 1945. године команда речних јединица је имала на располагању 7 патролних чамаца, 9 моторних чамаца и 7 јуришних чамаца. До средине априла, ојачана је са још пет бродова и командним бродом „Цер”. Од бродова и чамаца из базе у Сремској Митровици, 20. марта 1945 је формирана Савска флотила, а 14. априла у Новом Саду је формирана Дунавска флотила.

Након Другог светског рата[уреди]

ДЧЈ-412 јуришни чамац (Макета десантно јуришног чамца).

У периоду од 1944. до 1965. године, Речна флотила је организована у неколико одреда речних бродова, речних оклопних јуришних бродова, речних помоћних бродова и минополагача као део Југословенске ратне морнарице (ЈРМ).

Од 1960. године Речна флотила је искључена из Морнарице и потчињена команди 1. Армије, али је касније после реорганизације поново постала део Ратне морнарице. Период од 1965. до 1984. године био је карактеристичан по техничкој модернизацији и усавршавањима тактике употребе РФ: миноловци 319 и 307 и јуришни брод 401 су реконструисани, нови миноловци типа 331 су изграђени, станица за демагнетизацију бродова и бродови су наоружани новим оружјем.

Последња борбена операција Речне флотиле је била 8. новембра 1991. године током рата у Хрватској, када је миноловац 308 послат у Копачки рит да пресретне чехословачки брод „Шариш”, који је кријумчарио оружје за Хрватску. Миноловац је пау у заседу хрватских снага и нападнут је ракетним бацачима и снајперским хицима. Заставник I класе Стеван Марковић је погинуо приликом удара ракетних пројектила, а заставник I класе Кристијан Лампрет је тешко рањен, али је убрзо подлегао повредама. Посада је успела да оштећени брод насуче и спаси од потапања.[2]

После реорганизације Војске Србије, Речна флотила је организационо подређена Копненој војсци, пошто војска није имала више Ратну морнарицу. Флотила је сада организована као јединица величине бригаде, са два батаљона и две понтонирске чете из 1. бригаде копнене војске су подређени Речне флотиле.

Речна флотила[уреди]

Команда Речне флотиле - Нови Сад;

Командна чета - Нови Сад;

Логистичка чета - Нови Сад;

1. речни одред - Нови Сад;

2. речни одред - Београд;

1. понтонирски батаљон - Шабац;

2. понтононирски батаљон - Нови Сад


Главни задаци су: реконструисање, рушење и сво роњење, рад у рекама и водама унутар Србије. Јединица је формирана 1. јуна 1972. Обучено је више од 1500 ронилаца за све воде на бази активности, на нивоу који одговара да је од сличних јединица овог типа у свету. Имају стандардно оружје и опрему Дивер, углавном руског порекла, мада неки су из градова Немачке, Француске и Шведске.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]