Ехтернах

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ехтернах
лукс. Iechternach, нем. Echternach
EchternachFromAboveLookingEast.jpg
Поглед на град
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Луксембург
ОкругОкруг Гревенмахер
КантонКантон Ехтернах
Становништво
Становништво
 — 4.877 (2.009)
 — густина238 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49°49′ СГШ; 6°25′ ИГД / 49.81° СГШ; 6.41° ИГД / 49.81; 6.41Координате: 49°49′ СГШ; 6°25′ ИГД / 49.81° СГШ; 6.41° ИГД / 49.81; 6.41
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина154-393 m
Површина20,49 km2
Ехтернах на мапи Луксембурга
Ехтернах
Ехтернах
Ехтернах на мапи Луксембурга
Веб-сајт
echternach.lu

Ехтернах (лукс. Iechternach нем. Echternach) је град у Луксембургу.

Географија[уреди | уреди извор]

Ехтернах је општина са градским статусом у Луксембургу, главни град Кантона Ехтернах и део је Округа Гревенмахер. Налази се у источном Луксембургу, на граници са Немачком. Река Сауер која протиче кроз град раздваја Луксембург од Немачке.

Простире се на 20.49 км2. Према попису из 2001. године град Ехтернах има 4.610 становника. Према процени 2009. има 4.877 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Римска вила у Ехтернаху, откривена 1975, сматра се да је највећa северно од Алпа.

Ехтернах је растао и развијао се уз зидине Етернашке опатије, коју је 698. године основао Свети Вилиброрд. Он је био монах који је постао први епископ у Утрехту и радио на томе да покрсти Фризе. Као епископ управљао је манастиром све до своје смрти 739.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Постоје две главне цркве у Ехтернаху. Прва је Етернашка опатија, а друга је мања црква Светог Петра и Павла. У граду постоји и музеј праисторије.

Од 1975. године Ехтернах је домаћин међународног музичког фестивала који се одржава сваке године у мају и јуну.

Демографија[уреди | уреди извор]

Попис 15. фебруара 2001:

Националност Популација %
Луксембуржани 2.817 61,11%
- Португалци 1.149 24,92%
- Французи 131 2,84%
- Италијани 43 0,93%
- Белгијанци 77 1,67%
- Немци 164 3,56%
- Југословени 37 0,80%
- outros 192 4,16%


Галерија[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]