Животна форма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
веверица

Животна форма представља скуп морфолошких, анатомских и физиолошких особина којима је врста прилагођена свом станишту[1]. Овакав скуп особина је адаптиван и настао је као одговор на утицаје различитих еколошких фактора. Животне форме је могуће издвојити (описати) на основу морфологије организама, дејства једног или више еколошких фактора, улоге у екосистему, позиције у мрежи исхране, особина животне историје и сл. Тако једна врста може бити окарактерисана са више животних форми. На пример, веверица је истовремено:

  1. лигниколни/арбореални организам (становник круне дрвета) — животна форма издвојена у односу на станиште врсте;
  2. хербивор (биљојед) — животна форма на основу типа исхране, као и
  3. хибернатор (пада у зимски сан, хибернацију) — што је животна форма издвојена на основу једне од карактеристика животне историје.

Животне форме нису увек у вези са филогенетским положајем врсте[1]. Појава исте животне форме у несродним врстама се назива еколошка конвергенција. Такође, сродне врсте могу се карактерисати врло различитим животним формама — велике панде су биљоједи иако су остали медведи месоједе животиње. Присуство различитих животнх форми у једној систематској или филогенетској групи најчешће се може објаснити адаптивном радијацијом.

Животне форме биљака[уреди]

Класификација биљака у животне форме вршена је у различитим периодима и на различитим ступњевима сазнања о њима[2]. Почев од Теофраста, биљке се деле у одређене категорије — дрвеће, жбунове и зељасте биљке. То су уједно и прве описане животне форме биљака на основу морфологије. Савременија схватања животних форми заснивају се на другим особинама, првенствено на екофизиолошким. Најприхваћенији систем је Раункијеров систем животних форми биљака[3][4], заснован на положају (висини) и облику вегетативних пупољака у току услова неповољних за живот биљке.

Животне форме животиња[уреди]

Класификација животних форми животиња је сложена услед могућности да се две врсте могу разликовати у погледу својих адаптација на тип станишта и тип кретања, а бити сличне у односу на начин исхране[1]. Најчешће, животне форме животиња издвајамо у односу на:

  • основне карактеристике станишта — становници тла, становници на и у другим организмима, становници првенствено ваздуха;
  • карактеристике кретања — сесилни, планктонски, или слободно покретни организми, које даље можемо делити у ниже категорије животних форми;
  • карактеристике исхране — биљоједи, месоједи, сапрофити, паразити.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Milorad Janković. 1973. Životna forma/Životne forme biljaka/Životne forme životinja. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.
  2. ^ Диклић Н. 1984. Животне форме биљних врста и биолошки спектар флоре СР Србије. У: Којић М. (ed.) Вегетација СР Србије I: општи део. Београд: САНУ.
  3. ^ Raunkiær C. 1904. Om biologiske Typer, med Hensyn til Planternes Tilpasninger til at overleve ugunstige Aarstider. Botanisk Tidsskrift 26, XIV.
  4. ^ Raunkiær C. 1934. The Life Forms of Plants and Statistical Plant Geography. Oxford University Press, Oxford.