Жутозелене алге
| Жутозелене алге | |
|---|---|
| |
| Примери жутозелених алги | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Кладус: | Sar |
| Кладус: | Stramenopiles |
| Подтип: | Ochrophytina |
| Инфратип: | Chrysista |
| Кладус: | SI |
| Кладус: | PX |
| Класа: | Xanthophyceae Allorge, 1930,[1] emend. Fritsch, 1935[2] |
| Синоними | |
Жутозелене алге представљају малу групу (око 500 врста) алги које имају широко географско распрострањење, али нису честе.
Типови грађе
[уреди | уреди извор]Одликују се великом морфолошком разноврсношћу. Представници овог раздела се налазе на ризоподијалном, монадоидном, кокоидном, трихалном, хетеротрихалном и сифоналном ступњу организације. Неки су једноћелијски, док су други колонијални.[7]
Грађа ћелије
[уреди | уреди извор]Код већине представника постоји ћелијски зид који је или јединствен или сачињен из два једнака или неједнака дела. Може бити гладак или са различитим израштајима. Богат је пектином и прожет солима силицијума, гвожђа и калцијума. Код мањег броја представника садржи и целулозу. У цитоплазми се налази једно или више једара, као и хлоропласти различитог облика, понекад са пиреноидом. Ламеларни систем хлоропласта чине пакетићи са по три тилакоида и једним периферним тилакоидом. Садрже хлорофил a и c, (неке имају a и e), каротене и ксантофиле. Каротеноида има више него других пигмената, па отуда жутозелена боја ових алги. На предњем крају хлоропласта код покретних облика се налази стигма (очна мрља). У хлоропластима се налазе резервне супстанце хризоламинарин, волумин и уља.[7]
Кретање
[уреди | уреди извор]Крећу се уз помоћ бичева. Код непокретних облика, бичеве имају њихове зооспоре. Поседују по два бича различите дужине и грађе на предњем крају тела. Дужи бич је управљен ка напред и има осовину са које бочно полазе кратки, перасто распоређени израштаји. Краћи бич је управљен у страну и гладак је. Код неких врста може да буде и редукован. Неки монадоидни облици имају перипласт и могу да мењају облик свог тела, али се крећу и уз помоћ бичева. Ризоподијални облици такође имају перипласт и активно се крећу помоћу псеудоподија и ризоподија.[7]
Размножавање
[уреди | уреди извор]Вегетативно се размножавају сви облици; једноћелијски деобом ћелије, колонијални раздељивањем колоније, а кончасти фрагментацијом.[7]
Бесполно се размножавају зооспорама и апланоспорама (овим другим се размножавају сувоземни представници). При неповољним условима неке врсте стварају ендогене цисте са чврстим, често силифицираним зидом из два дела.[7]
Полни процес код ових алги није често присутан, што је примитивна карактеристика. Утврђено је да се врсте рода вошерија (Vaucheria) размножавају полно оогамијом.[7]
Станиште
[уреди | уреди извор]Већина врста насељава слатке, чисте воде. Мањи број је присутан у морима, бракичним водама и на влажном земљишту. Веома су осетљиве на еколошке факторе као што су (пре свега) температура, али и прозрачност воде и светлост и могу представљати биоиндикаторе.[7]
Еволуција и филогенија
[уреди | уреди извор]Подаци о њиховој еволуцији и филогенији су још увек оскудни. Према њиховим карактеристикама сматра се да су по пореклу сродне златним и силикатним.[7]
Систематика
[уреди | уреди извор]Према Блаженчић[7], раздео Xanthophyta се дели на шест класа:
- Xanthomonadophyceae
- Xanthopodophyceae
- Xanthocapsophyceae
- Xanthococcophyceae
- Xanthotrichophyceae
- Xanthosiphonophyceae
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Allorge, P (1930). „Heterocontées ou Xanthophycées?”. Rev. Alg.. 5: 230.
- ^ Fritsch, F.E. (1935), The Structure and Reproduction of the Algae. Volume I. Introduction, Chlorophyceae, Xanthophyceae, Chrysophyceae, Bacillariophyceae, Cryptophyceae, Dinophyceae, Chloromonadineae, Euglenineae, Colourless Flagellata, Cambridge University Press, Cambridge.[потребна страница]
- ^ Lüther, A. (1899). „Über Chlorosaccus eine neue Gattung der Süsswasseralgen”. Bihang Til Kongliga Svenska Vetenskaps-Akademiens Handlingar. 24: 1—22. OCLC 178060545.
- ^ Hibberd, D. J. (фебруар 1981). „Notes on the taxonomy and nomenclature of the algal classes Eustigmatophyceae and Tribophyceae (synonym Xanthophyceae)”. Botanical Journal of the Linnean Society. 82 (2): 93—119. doi:10.1111/j.1095-8339.1981.tb00954.x.
- ^ Leedale, G.F. (1985). „Order 5, Heteromonadida Leedale, 1983”. Ур.: Lee, John J.; Hutner, Seymour Herbert; Bovee, Eugene C.. An illustrated Guide to Protozoa. Lawrence, Kansas: Society of Protozoologists. стр. 70—.[потребна страница]
- ^ Hiberd, D. J. (1990). „Phylum Xanthophyta”. Ур.: Margulis, L.; Corliss, J. O.; Melkonian, M.; et al. Handbook of Protoctista. Boston, Massachusetts, USA: Jones and Bartlett Publishers. стр. 686—97.
- ^ а б в г д ђ е ж з Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 978-86-23-23002-8.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
