Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа
Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа или Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, је званична управна институција Републике Српске и организација у саставу Министарства просвјете и културе Републике Српске. Завод је основан 1976. године у Југославији као регионални завод. Републички ниво и садашњи назив је званично добио одлуком Владе Републике Српске 1995. године.[1]
Надлежност и значај
[уреди | уреди извор]Завод евидентира, штити и води централни регистар културних, историјских и природних споменика на читавој територији Републике Српске.[1] Рад овог републичког завода финансира Влада Републике Српске из властитог буџета. Сједиште републичког Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске се налази у Улици Вука Караџића број 4. у Бањој Луци.
Збирке и фондови завода
[уреди | уреди извор]Поред тога што је завод надлежан за физичку обнову споменика културе, односно културног и историјског насљеђа Републике Српске, а у зависности од властитих финансијских могућности, завод се бави и евидентирањем, прикупљењем докумантације, документованом процјеном културних и природних добара, те проглашавањем споменика културе Републике Српске. Сва прикупљена документација која се односи на културно и историјско благо Републике Српске, а укључује документе, планове, фотографије, се чува у збиркама завода.[1]
- Збирка писаних докумената — досијеа
- Збирка планова — планотека
- Збирка фототечког материјала — фототека
- Збирка штампаног материјала — библиотека и хемеротека
Задужења завода
[уреди | уреди извор]Основни задатак завода је да евидентира, заштити, и води централни регистар културних, историјских и природних споменика Републике Српске на читавој њеној теротирији. Између осталог, завод врши теренско истраживање и процјену стања непокретних архитектонских структура, односно сакралних и других објеката, археолошких налазишта, објеката народног градитељства од културне и историјске вриједности, затим јавних споменика, гробаља, природних богатстава и просторних цјелина од значаја за Републику Српску и њено културно-историјско насљеђе. Завод има задатак да врши промоцију културног, историјског и природног блага и насљеђа Републике Српске.[1]
- Очување културног и природног насљеђа
- Заштита културног и природног насљеђа
- Остале активности
Значајнији пројекти
[уреди | уреди извор]- Обнова манастира Гомионица 1994—1996. [1]
- Обнова улазне куле на тврђави Кастел, Бања Лука 1999. [2]
- Конструктивна санација и адаптација Цековића куће на Палама 2006. [3]
- Реконструкција Цркве Светог апостола Павла Петропавловског манастира, Требиње 2006. [4]
Организација завода
[уреди | уреди извор]Директор завода је Слободан Наградић.[1]
- Одјељење за заједничке послове
- Одјељење за конзерваторско — рестаураторске послове
- Одјељење за заштиту природног насљеђа
- Одјељење за истраживање, валоризацију и документацију
У саставу главног одјељења које се налази у Бањој Луци, дјелују још двије подручје јединице које су распоређене по територијалном принципу широм Републике Српске:
- Подручна јединица Пале
- Подручна јединица Требиње
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2015), Приступљено 24. 4. 2013.
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске (језик: српски)
- Агенција за информационо друштво Републике Српске: Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске (језик: српски)
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Заштита спелеолошких објеката Републике Српске (језик: српски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Министарство просвјете и културе Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2010) (језик: српски)
