Заган-паша

С Википедије, слободне енциклопедије
Заган-паша
Датум рођења15. век
Датум смрти1464
Место смртиБаликесир

Заганос или Заган паша (османски турски: زاغنوس پاشا, турски: Заганос Паша, албански: Зогнуш паша; око 1426 – 1469) је био албански османски војни заповедник, са титулама и чиновима капудан паше и највишим војним чином, велики везир, за време владавине султана Мехмеда II „Освајача“. Првобитно хришћанин, који је регрутован и преобраћен кроз девширма систем, постао је муслиман и уздигао се у редове јањичара. Постао је један од истакнутих војсковођа султана Мехмеда II и а лала – султанов саветник, ментор, тутор, саветник, заштитник. Уклонио је свог ривала, претходног великог везира Чандарл Халил-пашу Млађег, усред пада Цариграда. Касније је служио као гувернер Тесалије и Македоније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Порекло и младост[уреди | уреди извор]

Заган је регрутован кроз систем Девширме и уздигао се кроз редове јањичара. Сматра се да је био католик албанског порекла. Неки извори га помињу као албанског племићког порекла потомка Скендербега или Хамзе Кастриота.[1][2] Већина извора га описује као Албанца, а мањи број наводи да је пореклом Србин, Грк, јужнословенског порекла или непознатог порекла. [3] [4][5][6] По преобраћењу је постао верни муслиман.[5]

У вакуфу (задужбини) његово име се појављује као „Заганос бин Абдуллах“, што указује да је прошао кроз девширма систем.[7]

Када је султан Мехмед II абдицирао 1446. године, Заган је био уз њега.[5]

Други везир[уреди | уреди извор]

Млади султан Мехмед II је након свог повратка на престо (18. фебруара 1451.) потврдио Чандарл Халил-пашу Млађег за свог првог везира (иако изгледа да га није волео), и подигао Заган - пашу са трећег на положај другог везира.[5][6] Халил-паша је постављен за првог везира 1439. године, након свргавања Исак-паше.[8] Заган, који је био млађи, био је љубоморан на положај Халил-паше.[9]

Освајање Константинопоља[уреди | уреди извор]

Током опсаде Константинопоља, највећи део османске војске био се улогорио јужно од Златног рога. Редовним европским трупама, испруженим целом дужином зидина, командовао је Караџа паша. Редовне трупе из Анадолије под Исак-пашом биле су стациониране јужно од Лика до Мраморног мора. Сам султан Мехмед II је подигао свој црвено-златни шатор у близини Мезотеихиона, где су били постављени топови и елитни пукови, јањичари. Башибазуци су се раширили иза линије фронта. Друге трупе под Заганом биле су ангажоване северно од Златног Рога. Комуникацију је одржавао пут који је био изграђен преко мочварног врха Рога.[10] После неуспешних фронталних офанзива, Османлије су настојале да пробију зидине изградњом тунела у покушају да их минирају од средине маја до 25. маја. Многи сапери били су рудари немачког порекла које је из Новог Брда послао српски деспот. Стављени су под команду Заган паше. Међутим, Византинци су запослили инжењера по имену Јоханес Грант (за кога се говорило да је Немац, али је вероватно Шкот), који је копао контра-тунеле, омогућавајући византијским трупама да уђу у тунеле и убију турске раднике. Византинци су у ноћи 16. маја пресрели први српски тунел. Накнадни напори у изградњи тунела прекинути су 21, 23. и 25. маја, уништавајући их грчком ватром и снажном борбом. Дана 23. маја, Византинци су ухватили и мучили два турска официра, који су открили локацију свих турских тунела, који су потом уништени.[11] Султан Мехмед II је 21. маја послао посланика у Цариград и понудио им да прекине опсаду ако му предају град. Цар Константин XI Палеолог Драгаш је прихватио да плаћа већи харачесултану и признао статус свих освојених двораца и земаља у рукама Турака као османски посед. Отприлике у то време, султан Мехмед II је имао завршни савет са својим вишим официрима. Овде је наишао на неки отпор; један од његових везира, ветеран Халил-паша, који није одобравао Мехмедове планове да освоји град, сада га је опомињао да одустане од опсаде пред недавним недаћама. Заган се противио Халиловом плану, и наставио је да инсистира на хитном нападу. Пошто је оптужен за мито, Халил-паша је касније те године убијен.[12] Султан Мехмед II је планирао да савлада зидине чистом силом, очекујући да ће ослабљена византијска одбрана дуготрајном опсадом сада бити истрошена пре него што му понестане трупа и почне припреме за последњу свеобухватну офанзиву.

Након османске окупације Цариграда, султан је наредио Загану да са својим галијама крене у Галату, како би спречио византијске бродове да исплове.[13]

Приче о сарадњи Халил-паше са Византинцима највероватније је пренела фракција Заган - паше.[5] Заган је наследио Халил-пашу на месту великог везира.[5] 1456. године, међутим, Заган је постао жртвени јарац након неуспеле експедиције на Београд који је држала Угарска.[5] Заганова ћерка је протерана из султановог харема, а њих двоје су протерани у Баликесир, где је вероватно имао имовину.[5] Године 1459. Заган се вратио и постао капудан паша брзорастуће османске морнарице, а од следеће године је био гувернер Тесалије и Македоније.[5]

Личност и изглед[уреди | уреди извор]

За Загана се говорило да је висок и интелигентан човек. Називали су га најокрутнијим османским капетаном свог времена[14] и за њега се говорило да је непријатељ хришћана.[9] Био је апсолутно лојалан султану Мехмеду II, чак и када је био само принц, знајући да његови изгледи зависе од успеха његовог господара.[5] Заган је био војник који је веровао да се Османско царство увек мора ширити како би непријатеље држао ван равнотеже.[5] Био је познат по својим ратничким уверењима и играо је важну улогу у паду Цариграда 1453. године.

Био је један од истакнутих османских војних заповедника султана Мехмеда II (Мехмеда Освајача) и лала, истовремено саветник, ментор, тутор, саветник и заштитник султана.

Војна достигнућа[уреди | уреди извор]

Током последње опсаде Цариграда, Заган-пашине трупе су прве стигле до кула. Улубатли Хасан је био први војник који је стигао до куле. Током опсаде многи сапери су стављени под команду Заган-паше. СултанМехмед II је скоро искључиво прихватио Заганов савет.

Султан Мехмед II му је одао почасти због оданости и поштења, заједно са друга два султанова везира, Халил-пашом и Сариџа-пашом, тако што је по њима назвао три велике куле Румели Хисара. Кула на југу је названа по Заган паши.

Породица[уреди | уреди извор]

Жене[уреди | уреди извор]

Имао је три жене:

  • Сити Нефис Хатун. Ћерка Тимурташоглу Оруч паше, везира Анадолије под султаном Муратом II. Од ње је имао два сина и две ћерке. Умрла је или се Заган развео од ње пре 1444.
  • Фатма Хатун (1430 - 1464 или касније). Ћерка султана Мурата II и Хуме Хатун и рођена сестра султана Мехмеда II. Венчали су се 1444. а развели 1462. Од ње је имао два сина. [15]
  • Ана Хатун (м. 1463). Ћерка цара Давида Великог Комнина и Хелене Кантакузин, ћерке Димитрија I Кантакузина. Султан Мехмед II ју је додао свом харему након што је победио њеног оца и понудио му је за жену у замену за дозволу да се ожени Загановом ћерком Хатиџе Хатун.[16][17]

Синови[уреди | уреди извор]

Имао је најмање четири сина:

  • Мехмед бег - син Сити Нефисе Хатун
  • Али Челеби - син Сити Нефисе Хатун
  • Хамза бег - син Фатме Хатун
  • Ахмед Челеби - син Фатме Хатун. Постао је важан саветник свог рођака, султана Бајазита II.

Ћерке[уреди | уреди извор]

Имао је најмање две ћерке:

  • Селчук Хатун - ћерка Сити Нефисе Хатун. Удала се за Махмуд пашу Анђеловића и касније постала љубавница Шехзаде Мустафе, сина султана Мехмеда II. Од мужа је имала сина Али Бега и ћерку Хатиџу Хатун.
  • Хатиџе Хатун - ћерка Сити Нефисе Хатун. Постала је супруга султана Мехмеда II. После Мехмедове смрти, удала се за државника.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Његов, као и породични, маузолеј налази се у његовој задужбини (1454), Заган-пашиној џамији, у Баликесиру.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jones 1973, p. 7. 
  2. ^ Jones 1973, стр. 7
  3. ^ Goldberg-Kasaba-Migdal 1993, p. 153
  4. ^ Stavrides, p. 63. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Nicolle 2007, стр. 189
  6. ^ а б Philippides 2007, стр. 95
  7. ^ Feridun Emecen (2013). "ZAĞANOS PAŞA". TDV Encyclopedia of Islam, Vol. 44 (Yusuf – Zwemer) (in Turkish). Istanbul: Turkiye Diyanet Foundation, Centre for Islamic Studies. ISBN 978-975-389-785-3.
  8. ^ Philippides 2007, стр. 17
  9. ^ а б Jones 1973, стр. 32
  10. ^ Runciman 1965, стр. 94–95
  11. ^ Crowley, Roger. 1453: the holy war for Constantinople and the clash of Islam and the West. New York: Hyperion, 2005. pp. 168–171. ISBN 1-4013-0850-3
  12. ^ Runciman 1965, стр. 126–128, 169–170
  13. ^ Jones 1973, стр. 53
  14. ^ Philippides 2007, стр. 177–179
  15. ^ Babinger 1992, стр. 173
  16. ^ Nicol, Donald M. (1994). The Byzantine Lady: Ten Portraits, 1250–1500. Cambridge and New York: Cambridge University Press. p. 124. . ISBN 0-521-45531-6. 
  17. ^ Babinger 1992, стр. 230

Литература[уреди | уреди извор]

  • Babinger, Franz (1992). Mehmed the Conqueror and His Time. Bollingen Series 96. Translated from the German by Ralph Manheim. Edited, with a preface, by William C. Hickman. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 0-691-09900-6. OCLC 716361786.
  • J. R. Melville Jones, The Siege of Constantinople 1453: Seven Contemporary Accounts, Hakkert, 1973, p. 7: "Zagan Pasha"
  • Ellis Goldberg, Reşat Kasaba, Joel S. Migdal, "Rules and rights in the Middle East" (1993), p. 153
  • Kinross, Patrick Balfour (1977). The Ottoman centuries: the rise and fall of the Turkish Empire. Cape. ISBN 978-0-224-01379-6. Retrieved 5 October 2010. "Zaganos Pasha"
  • Nicolle, David; Haldon, John F.; Turnbull, Stephen R. (2007). The fall of Constantinople: the Ottoman conquest of Byzantium. Osprey Publishing. pp. 189–. ISBN 978-1-84603-200-4. Retrieved 5 October 2010.[permanent dead link]
  • Philippides, Marios (2007). Mehmed II the Conqueror and the fall of the Franco-Byzantine Levant to the Ottoman Turks: some western views and testimonies. ACMRS/Arizona Center for Medieval and Renaissance Studies. ISBN 978-0-86698-346-4. Retrieved 5 October 2010.
  • Stavrides, Théoharis (2001). The Sultan of Vezirs: The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir Mahmud Pasha Angelovic (1453–1474). Brill. ISBN 978-90-04-12106-5.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заган-паша&oldid=27689594”