Зачепљење носа

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зачепљење носа
Синониминосна опструкција, назална опструкција или конгестија
Nasal Spray (Spray Into Nostril).png
Лечење зачепљења носа
Специјалностиоториноларингологија

Зачепљење носа или носна опструкција је блокада у носној шупљини, која се манифестује као осећај недовољног протока ваздуха кроз нос.[1] Зачепљење носа може бити кардинални симптом многих уобичајених болести као што су алергијски и инфективни ринитис, синузитис, крива носна преграда, аденоидна хипертрофија, ринолити, тумори полипи трауме носа итд.

Релевантна анатомија[уреди | уреди извор]

Нос се може анатомски поделити на спољашњи нос, који је изграђен од коштаног хрскавичавог ткива и носне шупљине. Спољашња анатомија носа се најбоље може посматрати по структуралним трећинама:

Горња трећина — грађена је од кости носне шупљине и кости горњег дела чељусне кости (горњи наставак чеоне кости) које формирају великих коштана отвор носа (lat. aperatura piriformis).

Средња трећина — примарно је грађен од хрскавице и масног ткива

Доња трећина носа — грађена је од мекше хрскавица и масног ткива. У овој трећини носнице су окружене прстенастим хрскавичним ткивом у облику слова „С” која се назива завијена или аларна хрскавица. Аларна хрскавица служи као потпора завршетку носа и зато има посебан значај за естетику носа.[2]

Са функционалног становишта, доња и средња трећина носа играју улогу носне валвуле, коју граде руб триангуларне хрскавице и одговарајући део септума. Спољна носна валвула је бочно дефинисана носним крилцем а медијално септумом, док је унутрашња валвула дефинисана спојем горње латералне хрскавице за септум, који формира угао од око 15 °.[3] Грађа унутар носне валвуле омогућава да се медијалном или латералном деформацијом понаша као вентил који регулише проток ваздуха кроз носну шупљину. У складу са положајем унутрашње валвуле, највећа брзина струјања ваздуха јавља се управо између доњег и средњег носног ходника.

Носна шупљина

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Нос, као неопходан део тела у процесу дисања, изузетно је важан за живот човека. Правилан рад носа и носне шупљине предуслов је за нормалан процес дисања, па самим тим и друге процесе неопходне за здраво функционисање организма.[4]

Током процеса дисања, било удисаја или издисаја, нос и носне шупљине директно утичу на облик струјања ваздуха који се формира дисањем, и зато облик струјања ваздуха зависи од геометрије носа која се разликује од особе до особе, као и од функционалног и органског стања носних шупљина.

Тешко дисање кроз зачепљену једну или обе носницнице изазвана разлитим аномалијама, узрокује честе запаљењске процесе у синусима и поремећај у раду Еустахијеве тубе, што може довести до упале уха и инфекције горњег и доњег респираторног тракта. Зато не изненађује што тегобе изазване зачепљењем носа, попут ринитиса, синузитиса, катара Еустахијеве тубе и друге, спадају међу најчешћи разлог за посете болесника клиничарима примарне здравене заштите, оториноларинголозима и алерголозима.

Иако неки клиничари сматрају зачепљење носа као бенигну појаву, јер код већине зачепљења носа опструкција је изазвана због комплексне анатомије носа и параназалних синуса и нарушене физиологије нормалног протока ваздуха кроз функционално измењен нос. Међутим зачепљење носа може бити и клинички знак тежих патолошких промена, које нарушавајући дисање озбиљно угрожавају и рад осталих ткива и органа који су у сталној хипоксији, због смањеног дотока кисеоника.[5]

Фактори ризика[уреди | уреди извор]

Фактори ризика за зачепљење носа директно су повезани са етиологијом болести која до њега доводи. Неки од уобичајених фактора ризика за зачепљење носа су:

  • атопија слузокоже носа,
  • рекурентн синузитис,
  • трауме носа,
  • операције носа,[6]
  • кућни љубимци,
  • изложеност лошем квалитету ваздуха,[7]
  • породична анамнеза назалне полипозе.[8][9][10]

Зачепљење носа обично прати и многе друге коморбидне болести укључујући астму и друге аутоимуне болести, опструктивну апнеју у сну итд.[11]

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Патогенеза зачепљење носа може бити повезана са абнормалностима које се јављају у склопуи било које анатомске структуре и функције у носу. Зачепљење носа се генерално може поделити на мукозне и структурне узроке. Носна слузница је сложено ткиво које је подложно локалним и системским оштећењима што доводи до њене упале и отока праћене опструкцијом носни канала.

Узроци Болести
Урођени
  • Атрезија хоана
  • Енцефалокела
  • Назални дермоид
  • Глиома
  • Тератома
  • Циста назолакрималног канала
  • Танка и вијугава кост у носној шупљини обложене мембраном која садржи веома богату залиху крвних судова.
  • Крива носна преграда
  • Неонатални ринитис
  • Васкуларне лезије
  • Краниофацијални деформитети
Анатомски
  • Крива носна преграда
  • Танка и вијугава кост у носној шупљини обложене мембраном која садржи веома богату залиху крвних судова.
  • Колапс носног вентила
  • Конха булоза
  • Тумор носа / синуса
  • Носна полипоза
  • Септална перфорација
  • Синеххије
Запаљењски
  • Алергијски ринитис
  • Неалергијски ринитис
  • Риносинузитис,[12]
  • Медикаментозни ринитис
Системски
  • Хипотироидизам
  • Лекови (антихипертензиви, антидепресиви, антипсихотици, бета-блокатори)
  • Ринитис у трудноћи (лат. rhinopathia gravidarum)
  • Вагенерова грануломатоза
  • Туберкулоза.[13]
  • Саркоидоза
  • Риноскерома.[14]
  • Риноспоридиоза

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jessen M, Malm L. Definition, prevalence and development of nasal obstruction. Allergy 1997; 52:3.
  2. ^ V. Kulish. Human Respiration: Anatomy and Physiology, Mathematical Modeling, Numerical Simulation and Applications. WIT Press, Boston, 2006.
  3. ^ Kerr A, ed. Rhinology. Scott-Brown’s Otolaryngology. 6th ed. Oxford: Butterworth-Heinemann; 1997.
  4. ^ W. O. Fenn, H. Rahn, and A. B. Otis. Respiratory system. Annual Review of Physiology, 12:179–204, 1950.
  5. ^ Baraniuk JN, Kim D. Nasonasal reflexes, the nasal cycle, and sneeze. Curr Allergy Asthma Rep 2007; 7:105.
  6. ^ Toback J, Fayerman JW. Toxic shock syndrome following septorhinoplasty. Implications for the head and neck surgeon. Arch Otolaryngol. 1983 Sep. 109(9):627-9.
  7. ^ Allen ST, Liland JB, Nichols CG, Glew RH. Toxic shock syndrome associated with use of latex nasal packing. Arch Intern Med. 1990 Dec. 150(12):2587-8.
  8. ^ Becker SS, Dobratz EJ, Stowell N, et al. Revision septoplasty: review of sources of persistent nasal obstruction. Am J Rhinol 2008; 22:440.
  9. ^ Bhattacharyya N. Air quality influences the prevalence of hay fever and sinusitis. Laryngoscope 2009; 119:429.
  10. ^ Delagrand A, Gilbert-Dussardier B, Burg S, et al. Nasal polyposis: is there an inheritance pattern? A single family study. Rhinology 2008; 46:125.
  11. ^ Bhattacharyya N, Kepnes LJ. Additional disease burden from hay fever and sinusitis accompanying asthma. Ann Otol Rhinol Laryngol 2009; 118:651.
  12. ^ Sedaghat AR. Chronic Rhinosinusitis. Am Fam Physician. 2017 Oct 15. 96 (8):500-506.
  13. ^ Kim YM, Kim AY, Park YH, Kim DH, Rha KS. Eight cases of nasal tuberculosis. Otolaryngol Head Neck Surg. 2007 Sep. 137(3):500-4.
  14. ^ Zhong Q, Guo W, Chen X, Ni X, Fang J, Huang Z. Rhinoscleroma: a retrospective study of pathologic and clinical features. J Otolaryngol Head Neck Surg. 2011 Apr. 40(2):167-74.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).