Звончић

С Википедије, слободне енциклопедије

Звончић
Edraianthus graminifolius (L.) A.DC. ex Meisn.
Научна класификација
Царство:
Plantae
Тип:
Magnoliophyta
Класа:
Magnoliopsida
Ред:
Asterales
Породица:
Campanulaceae
Потпородица:
Campanuloideae
Род:
Edraianthus
Врста:
R. graminifolius
Биномно име
Edraianthus graminifolius
Синоними[1]
  • Campanopsis graminifolia (L.) Kuntze
  • Campanula graminifolia L.
  • Pilorea graminifolia (L.) Raf
  • Wahlenbergia graminifolia (L.) A.DC.
  • Campanopsis kitaibelii (A.DC.) Kuntze
  • Campanula croatica (A.Kern.) A.Kern.
  • Edraianthus albanicus (A.Kern.)(Degen & Kümmerle) Lakušić

Звончић или усколисни звончић (лат. Edraianthus graminifolius) је вишегодишња зељаста биљка из фамилије Campanulaceae. Род Edraianthus је издвојен из рода Campanula 1839. године, а његово име носи порекло од грчких речи edra, која значи седиште и anthos, која значи цвет; јер су цветови припадника овог рода седећи. Врста се јавља у јужној и југоисточној Европи, од Италије на западу до Румуније на југу, и до Грчке на југу.[2][3]

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Усколисни звончић је вишегодишња бусенаста биљка, чија је стабљика уздигнута и права, и мање или више длакава. Листови су голи, али могу бити и мекано длакави при основи. Листови иновлукрума су ушињени, при основи широки. Цветови су седећии груписани при врху у главичасте цвасти. Круница је звонасто-левкаста и петоделна, као и чашица. Чашични зупци су меко трепљасти и копљастог облика, дужи су него што су широки (два до пет пута). Има пет прашника. Плод је чаура, која се отвара апикално, односно вршно. Семена су бројна, јајастог облика и спљоштена. Цвета од јуна до јула.[2]

Распрострањење у Републици Србији[уреди | уреди извор]

У Србији познати локалитети на којима се може наћи усколисни звончић подразумевају: Јавор код Ужица, Копаоник, Вучји камен, Ракош, Сићево код Ниша, Сува планина, као и Кобилица, Сушица и Лумбардска планина на Косову. Станишта на којима се ова биљка може наћи су кречњачки и доломитски камењари, стене, клифови, сипари и високопланинска травна станишта, а у свом читавом ареалу јавља се на надморским висинама од 300 до 2900 m.[2][3]

Угроженост и заштита врсте[уреди | уреди извор]

Врста интензивно проучавана од 1970их година прошлог века, тренутно је под режимом заштите II степена, односно представља заштићену биљну врсту у Републици Србији.[4]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Цваст усколисног звончића
    Цваст усколисног звончића
  • Усколисни звончић на карактеристичном станишту
    Усколисни звончић на карактеристичном станишту
  • Усколисни звончић
    Усколисни звончић

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Edraianthus graminifolius (L.) A.DC. ex Meisn.”. Приступљено 08. 11. 2023. 
  2. ^ а б в Јосифовић, М. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 568-570. 
  3. ^ а б Стефановић, С.; Лакушић, Д.; Кузмина, М.; Међедовић, С.; Стевановић, В. (2008). „Molecular phylogeny of Edraianthus (Grassy Bells; Campanulaceae) based on non-coding plastid DNA sequences”. Taxon 57(2): 452—475. 
  4. ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звончић&oldid=26885391”