Campanulaceae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Campanulaceae
Campanula cespitosa.jpg
Campanula cespitosa
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Asterales
Porodica: Campanulaceae
Juss.[1]
Rodovi

Vidi tekst

APG III sistem klasigikacije

Campanulaceae ili zvončike je porodica reda Asterales, divizije Eudicotiledonae, sa 2.400 vrsta u 84 roda zeljastih biljaka cvetnica, grmova, a retko malog drveća. Često sadrže mlekolike neotrovne sokove.[2][3][4][5] Porodica je imenovana po tipskom rodu Campanula. [6] Među njima su i poznate baštenske biljke rodova Campanula (zvončić),[7] Lobelia[7][6] i Platycodon[8][9] (balonastih cvetova).

Ova porodica je gotovo kosmopolitski rasprostranjena. Osim široke zastupljenosti na severnoj hemisferi, javlja se i na južnoj hemisferi. Južna Afrika je izuzetno bogata članovima ove porodice. Ovih vrsta nema u Sahari, Antarktiku, Severoistočnoj Aziji i severnom Grenlandu.

Opis[уреди]

Detalji cveta Campanula persicifolia): pet plavih kruničnih listića su stasali, pet žutih prašnika su uvenuli, a tri žiga na tučku su sposobni za oplodnju (proterandrija).

Listovi su često naizmenični, ređe nasuprotni. Oni su takođe jednostavni i bez sporednih listića (zalistaka). Cvetovi su dvopolni, u obliku zvona, koje se sastoji od uskih cevi nalik krunicu sa malim proširenjem režnjeva. Mnogde su u raznim nijansama plave boje i susednih delova spektra.

Cvetna formula je: ili ili

Plodovi su bobice ili kapsule.

Potporodice i rodovi[уреди]

Campanuloideae
Lobelioideae
Cyphioideae

Fosilni zapis[уреди]

Najranija poznata pojava Campanulaceae polena je iz oligocenskih slojeva.[10] Najraniji Campanulaceae makrofosili su seme †Campanula paleopyramidalis u 17-16 miliona godina starim miocenskim depozitima u Novom Sonču na Karpatima u Poljskoj. To je bliki srodnik izumrlog Campanula pyramidalis.[11][12]

Hemijska jedinjenja[уреди]

Planovi potfamilije Lobelioideae sadrže alkaloid lobelin.[13][14][15][16] Glavni oblik skladištenja ugljenik hidrata kod Campanulaceae je inulin,[17][18] polifruktan koji se isto tako javlja u srodnim Asteraceae vrstama.[19][20]

Reference[уреди]

  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x, Архивирано из оригинала на датум 25. 05. 2017, Приступљено 10. 12. 2010 
  2. ^ Campbell N. A.; et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7. 
  3. ^ Šoljan; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  4. ^ Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007). Plant systematics: a phylogenetic approach. (1st ed. 1999, 2nd 2002) (3 изд.). Sinauer Associates. ISBN 0-87893-407-3. Приступљено 29. 1. 2014. 
  5. ^ Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 0-08-051404-9. Приступљено 12. 2. 2014. 
  6. 6,0 6,1 Lammers, Thomas. „Revision of the Infrageneric Classification of Lobelia L. (Campanulaceae: Lobelioideae)”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 98: 37—62. doi:10.3417/2007150. 
  7. 7,0 7,1 „Genus: Campanula L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 29. 1. 2004. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2012. Приступљено 3. 2. 2011. 
  8. ^ Hong, Deyuan; Klein, Laura L.; Lammers, Thomas G. Platycodon grandiflorus . Flora of China. Missouri Botanical Garden. 19 — преко eFloras.org. 
  9. ^ English Names for Korean Native Plants (PDF). Pocheon: Korea National Arboretum. 2015. стр. 578. ISBN 978-89-97450-98-5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 5. 2017. Приступљено 6. 1. 2017 — преко Korea Forest Service. 
  10. ^ Friis, Else Marie; Crane, Peter R.; Pedersen, Kaj Raunsgaard (август 2011). Early Flowers and Angiosperm Evolution. Cambridge University Press. ISBN 9780521592833. 
  11. ^ http://www.amjbot.org/content/early/2016/02/09/ajb.1500450.full.pdf
  12. ^ Lagomarsino, L. P.; Condamine, F. L.; Antonelli, A; Mulch, A; Davis, C. C. (2016). „The abiotic and biotic drivers of rapid diversification in Andean bellflowers (Campanulaceae)” (PDF). New Phytologist. 210 (4): 1430—1442. PMC 4950005Слободан приступ. PMID 26990796. doi:10.1111/nph.13920. 
  13. ^ Neugebauer, N. M.; Harrod, S. B.; Stairs, D. J.; Crooks, P. A.; Dwoskin, L. P.; Bardo, M. T. (2007). „Lobelane decreases methamphetamine self-administration in rats”. European Journal of Pharmacology. 571 (1): 33—8. PMC 2104779Слободан приступ. PMID 17612524. doi:10.1016/j.ejphar.2007.06.003. 
  14. ^ Eyerman, D. J.; Yamamoto, B. K. (2005). „Lobeline attenuates methamphetamine-induced changes in vesicular monoamine transporter 2 immunoreactivity and monoamine depletions in the striatum”. Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 312 (1): 160—9. PMID 15331654. doi:10.1124/jpet.104.072264. 
  15. ^ Polston, J. E.; Cunningham, C. S.; Rodvelt, K. R.; Miller, D. K. (2006). „Lobeline augments and inhibits cocaine-induced hyperactivity in rats”. Life Sciences. 79 (10): 981—90. PMID 16765386. doi:10.1016/j.lfs.2006.05.006. 
  16. ^ Farook, J. M.; Lewis, B; Gaddis, J. G.; Littleton, J. M.; Barron, S (2009). „Lobeline, a nicotinic partial agonist attenuates alcohol consumption and preference in male C57BL/6J mice”. Physiology & Behavior. 97 (3–4): 503—6. PMID 19268674. doi:10.1016/j.physbeh.2009.02.031. 
  17. ^ „The Declaration of Certain Isolated or Synthetic Non-Digestible Carbohydrates as Dietary Fiber on Nutrition and Supplement Facts Labels: Guidance for Industry” (PDF). US Food and Drug Administration. 14. 6. 2018. Приступљено 15. 6. 2018. 
  18. ^ Hsu, CY; Bansal, N (август 2011). „Measured GFR as "gold standard"--all that glitters is not gold?”. Clinical Journal of the American Society of Nephrology. 6 (8): 1813—4. PMID 21784836. doi:10.2215/cjn.06040611. 
  19. ^ P.F. Stevens (2001). „Angiosperm Phylogeny Website”. Angiosperm Phylogeny Website. 
  20. ^ Jeffrey, C. 2007. Compositae: Introduction with key to tribes. Pages 61–87 in Families and Genera of Vascular Plants, vol. VIII, Flowering Plants, Eudicots, Asterales (J. W. Kadereit and C. Jeffrey, eds.). Springer-Verlag, Berlin

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]