Пређи на садржај

Зграда Учитељске школе - зграда Суда у Алексинцу

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда Учитељске школе - зграда Суда у Алексинцу
Опште информације
МестоАлексинац
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанка1896. године
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Зграда Учитељске школе - зграда Суда у Алексинцу јесте објекат у Алексинцу. Саграђен је 1896. године према пројекту непознатог архитекте.[1] Представља непокретно културно добро као споменик културе Србије. Зграда је програšена за непокретно културно добро 1985. На објекту је постављена спомен-плоча у спомен ђацима и учитељима жртвама фашистичког терора током Другог светског рата.[1]

Некада “Учитељска академија“, а данас школа за васпитаче, камен је темељац описмењавања у Србији. Школа која је изнедрила генерације учитеља већ деценијама има мисију да оспособи све оне који желе да живот проведу преносећи знање.[2]

Најпре је Алексинац изгубио државну гимназију. Неколико година раније усвојен је “Закон о уређењу Учитељске школе”. Он је једногласно изгласан у скупштини, па је 27. јануара 1871. године отворена Учитељска школа, али у Крагујевцу. Током школске 1876/1877 године, због избијања српско–турског рата, школа није радила. Следећу школску годину дочекала је у Београду.

Последња декада 19. века рађала је револуционарну мисао, а владајућа династија Обреновића бивала је све омраженија. Велики број опозиционара, одшколован у Учитељској школи, ширио је своје ставове. Александру Обреновићу се то нимало није допадало, па је одлучио да из престонице уклони “кошницу у којој се роје” они који му можда раде о глави. Школа је 10. фебруара 1896. пребачена у Алексинац.

Обреновићи су се само наизглед решили проблема, јер су у "Мајском преврату" 1903. године збачени са власти. Школа је независно од политичких прилика настављала своју хуману мисију образовања и васпитања нових нараштаја. Смештена у потпуно нову зграду, “Учитељска школа” надоместила је недостатак гимназије.

Током читавог трајања Првог светског рата просторије интерната и учионица коришћене су за потребе војне болнице. Тако се и школа херојски уписала у историју. Након Првог светског рата школа је изнова почела са радом, а у клупе су први пут селе и девојке. Други светски рат сачекао ју је спремнију, па прекида школовања током тог периода није било. Како је школа била мешовита, нису биле ретке ситуације да средњошколске љубави прерасту у љубави за цео живот. Небројено је учитеља који су за своју животну сапутницу бирали управо школску другарицу.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Зграда Учитељске школе- зграда Суда”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-23. 
  2. ^ а б „Алексиначка фабрика манира и писмености”. https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Aleksinacka-fabrika-manira-i-pismenosti.sr.html. 2015-12-28. Приступљено 2024-06-21.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зграда_Учитељске_школе_-_зграда_Суда_у_Алексинцу&oldid=27872921”