Земаљска влада Босне и Херцеговине

Сједиште Земаљске владе било је у данашњем Предсједништву Босне и Херцеговине

Земаљска влада Босне и Херцеговине је била институција аустроугарске окупационе власти у Босни и Херцеговини, од 1878. до 1918. године. Земаљска влада је устројена царском наредбом од 29. октобра 1878. године. Службени рад Земаљска влада започела је у Сарајеву, 1. јануара 1879. године. На челу Земаљске владе налазио се Земаљски поглавар чија је улога била титуларна. Стварни шеф Земаљске владе био је цивилни адлатус. Све одлуке Земаљске владе, морале су одобрити институције Аустроугарске. Земаљска влада је имала извршну, судску власт и надлежност над администрацијом.

Сједиште Земаљске владе

Аустроугарски генерал Оскар Поћорек, земаљски поглавар Босне и Херцеговине (1911—1914) и иницијатор терора над Србима

Аустроугарски генерал Стјепан Саркотић, земаљски поглавар Босне и Херцеговине (1915—1918) и главни заговорник терора над Србима

Сједиште Земаљске владе налазило се у данашњем Предсједништву Босне и Херцеговине. Након Првог свјетског рата у истом објекту била је смјештена управа Дринске бановине. Објекат Земаљске владе грађен је од 1886. до 1888. године по пројекту архитекте Јосипа Ванцаша.

Организација Земаљске владе

На почетку окупације, Земаљска влада је имала три одјељења и то одјељење за унутрашњу управу, финансије и правосуђе. Врховна управна власт над Босном и Херцеговином додијељена је Аустроугарској влади. У име Аустроугарске владе, административним пословима у Босни и Херцеговини управљало је Заједничко министарство финансија. При Заједничком министарству финансија у Бечу постојао је Босански биро који је преко Земаљске владе у Сарајеву управљао Босном и Херцеговином. Земаљска влада је поред три првобитна ресора, касније добила грађевинско, привредно, техничко и одјељење за наставу и богословље. Шеф Земаљске владе био је цивилни адлатус који је непосредно потчињен Босанском бироу односно Заједничком министарству финансија у Бечу.

Реорганизацијом земаљске управе 1912. године укинут је положај цивилног адлатуса. Руковођење Земаљском владом предато је Земаљском поглавару који је истовремено био и командант окупационе војске што је био јединствен случај у Аустроугарској монархији. Функцију Земаљског поглавара вршили су истакнути царски официри.

Види још

• Срби у Босни и Херцеговини
• Босна и Херцеговина (1878—1918)
• Бенјамин Калај
• Стефан Буријан
• Сарајевски атентат
• Добојски логор
• Сарајевски погром над Србима 1914.
• Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914—1918)
• Велеиздајнички процес (1915—1916)
• Историја Босне и Херцеговине
• Историја Републике Српске

Литература

• Бабић, Мирко; Вујичић, Петар (2014). „Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ”. Сарајевски атентат 1914. Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара. Гацко: Просвјета. стр. 307—324. 
• Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša. 
• Краљачић, Томислав (2014) [1992]. „Аустроугарски планови о стварању етничког зида у источној Босни у Првом свјетском рату”. Могуће стратегије развоја Србије. Београд: САНУ. стр. 930—936. 
• Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево.