Сарајевски погром над Србима 1914.

С Википедије, слободне енциклопедије
Девастиране и опљачкане трговачке радње Срба у Сарајеву 1914

Сарајевски погром над Србима 1914 је погром над становницима Сарајева српске националности који је био један од погрома над Србима организованих у Аустроугарским провинцијама Босни и Херцеговини и Хрватској поводом Сарајевског атентата 1914.[1][2]

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана током вечери 28. јуна 1914 и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји града. Иво Андрић је овај догађај описао као „сарајевску махнитост мржње“.[3] Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитијих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву Просвјета, банци и канцеларији новина на српском језику „Српска ријеч“. Током насиља су тог истог дана два Србина убијена.[4] У Сарајеву је, према руском извештају, више од хиљаду кућа и радњи било уништено.[5] Чак је и конзервативна бечка штампа сутрадан известила да Сарајево изгледа као поприште погрома.[6]

По извршењу Сарајевског атентата антисрпска осећања су била на изразито високом нивоу у целој Аустроугарској.[7] Ухапшено је и протерано око 5.500 виђенијих Срба, 460 је осуђено на смрт а Аустроугарске власти су у Босни и Херцеговини оформиле претежно муслиманску специјалну милицију (нем. Schutzkorps) која је прогонила Србе.[8][9] Бројни муслимански верски лидери су протестовали због погрома над Србима.[10] Исте ноћи су антисрпски нереди организовани у бројним другим деловима Аустроугарске, попут Загреба и Дубровника.[11][12]

Антисрпске демонстрације у Аустроугарској и догађаји који су их следили су имале значајног утицаја на став Русије чија штампа је истицала да одговорност за догађаје лежи не на Србији већ на онима који су гурнули Аустрију у Босну и супротставили је Србији тако да Русија има хуману дужност да заштити браћу која су се нашла у јарму.[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Christopher Bennett (1995). Yugoslavia's Bloody Collapse: Causes, Course and Consequences. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 31. ISBN 978-1-85065-228-1. »...high throughout the Habsburg Empire and in Croatia and Bosnia-Hercegovina it boiled over into anti-Serb pogroms.« 
  2. ^ Milorad Ekmečić (1973). Ratni ciľjevi Srbije 1914. Srpska književna zadruga. стр. 165. »Ријеч „демонстрација" овдје нема право значење, и ту филологија не стоји у складу са реалношћу историје; назив- „погром" је адекватнији.« 
  3. ^ Daniela Gioseffi (1993). On Prejudice: A Global Perspective. Anchor Books. стр. 246. ISBN 978-0-385-46938-8. Приступљено 2. 09. 2013. »...Andric describes the "Sarajevo frenzy of hate" that erupted among Muslims, Roman Catholics, and Orthodox believers following the assassination on June 28, 1914, of Archduke Franz Ferdinand in Sarajevo...« 
  4. ^ Sarajevo: a biography, by Robert J. Donia. Google Books. 29. 06. 1914. Приступљено 16. 01. 2012. 
  5. ^ Milorad Ekmečić (1973). Ratni ciľjevi Srbije 1914. Srpska književna zadruga. стр. 165. »Према једном руском из- вјештају, само у Сарајеву било је уништено преко хиљаду кућа и радњи.« 
  6. ^ William Jannen (1996). Lions of July: Prelude to War, 1914. Presidio. стр. 10. ISBN 978-0-89141-569-5. »A conservative Vienna paper reported the next day that "Sarajevo looks like the scene of a pogrom."« 
  7. ^ Yugoslavia's bloody collapse: causes, course and consequences, by Christopher Bennett. Google Books. Приступљено 16. 01. 2012. 
  8. ^ Tomasevich (2001), p. 485

    The Bosnian wartime militia (Schutzkorps), which became known for its persecution of Serbs, was overwhelmingly Muslim.

  9. ^ Herbert Kröll (28. 02. 2008). Austrian-Greek encounters over the centuries: history, diplomacy, politics, arts, economics. Studienverlag. стр. 55. ISBN 978-3-7065-4526-6. Приступљено 1. 09. 2013. »...arrested and interned some 5.500 prominent Serbs and sentenced to death some 460 persons, a new Schutzkorps, an auxiliary militia, widened the anti-Serb repression.« 
  10. ^ E. Greble (23. 02. 2011). Rt-Sarajevo 1941-1945 Z. Cornell University Press. стр. 8. ISBN 978-0-8014-6121-7. »For example, when the Habsburgs persecuted Orthodox Serbs in retaliation for the assassination, a number of important Muslim leaders protested.« 
  11. ^ Beginning the twentieth century: a history of the generation that made the war, by Joseph Ward Swain. Google Books. Приступљено 16. 01. 2012. 
  12. ^ John Richard Schindler (1995). A hopeless struggle: the Austro-Hungarian army and total war, 1914-1918. McMaster University. стр. 50. Приступљено 2. 09. 2013. »...anti-Serbian demonstrations in Sarajevo, Zagreb and Ragusa.« 
  13. ^ Bernadotte Everly Schmitt (1966). The coming of the war 1914. 1. Fertig. стр. 442. »...crime rested really, not with Serbia, but with those who had pushed Austria on in Bosnia and against Serbia, and that "in the ... and that the "pogroms" made desirable the liberation of the Serbs and the other Slav nationalities from the German yoke.« 

Литература[уреди | уреди извор]