Узвичник

Знаци интерпункције

Главни интерпункцијски знаци
тачка	.
упитник	?
узвичник	!
запета	,
тачка-зарез	;
двотачка	:
црта	—
цртица	‐
наводници	„ ”
заграде	( )   [ ]
Остали правописни и помоћни интерпункцијски знаци
тротачка	…
полунаводници	’ ’
апостроф	’
коса црта	/
звездица	*
ситна бројка	1
постакценатска дужина	̄
генитивна дужина	̂
знакови за нагласке	̏    ̀   ̑    ́
знакови порекла	<   >
једнакост	=
плус	+
минус	−
знак множења	×
знак дељења	÷
витичасте заграде	{ }
знак понављања	”
секција	§
степен	°
Остали интерпункцијски знаци
два упитника	⁇
два узвичника	‼
упитник‐узвичник	⁈
узвичник‐упитник	⁉
oбрнути упитник	¿
oбрнути узвичник	¡
цртица‐минус	-
oбрнута коса црта	\
aмперсанд	&
eт‐знак	@
параграфски знак	¶
булет	•
каретa	^
крстић	†   ‡
тараба	#
нумеро	№
проценат	%
промил	‰
базна тачка	‱
прим	′   ″   ‴
тилда	~
доња црта	_
усправна црта	|   ‖   ¦
заштита ауторског права	©
заштита ауторског права на тонски запис	℗
Жиг — регистрована робна марка	®
Жиг — заштићена сервисна марка	℠
Жиг — заштићена робна марка	™
aстеризам	⁂
флеурон	❧
индикатор	☞
интеробенг	‽
дијамант	◊
знак референце	※
повезница	⁀
размак
интерпункт	·
знак валутa	¤

Узвичник, или знак узвика [!], је интерпункцијски знак који стоји иза исказа узвичног карактера.

Настанак узвичника

Постоје двије претпоставке о настанку узвичника:

• Вјерује се да је знак узвичник настао од латинске ријечи io (у преводу: радост) тако да је настао диграф io, а да би се уштедило још простора слово о се почело писати испод слова i. Временом је слово о прешло у тачку, а i у црту и тако је настао знак !

• Такође постоји претпоставка да је знак узвичник настао од латинске ријечи interiectio (у преводу: узвичник) тако да је записивањем само првог и посљедњег слова те ријечи настао диграф io који је као и у претходној претпоставки прешао у знак !.

Употреба

Узвичним реченицама или узвичним исказима исказује се емоционални став према ономе што је садржај реченице. Такве реченице и искази реализују се у сљедећим формама, па се према њима дефинишу и правила писања узвичника:

Узвичник се пише иза реченица, група ријечи и појединих ријечи које се изговарају повишеном интонацијом (која проистиче из узбуђења, повишеног расположења и сл.):

• Каква олуја!

• О мили часи, како сте далеко!

• Тако је диван дан!

• Чудна попа, јади га убили!

• Живјела слобода!

• Да сам то знао!

• Одговорићемо им равном мјером!

Узвичник се може писати иза облика вокатива онда кад се наглашава афективни карактер исказа, па се и вокатив изговара са повишеном интонацијом:

• Стојте, галије царске!

• Гините браћо! Јунаци! Људи!

Узвичник се може писати да би се обиљежила неочекиваност или необичност онога што је исказано реченицом, те у овој служби замјењује модалне допуне зачудо, замислите и мимо мог ишчекивања и сл.:

• Воз је стигао без закашњења!

• Костја, овдје сам, у Константинопољу!

• Преживио пад с осмог спрата!

Напомене

Иначе, вокатив, иако има функцију обраћања и дозивну функцију, у обичној комуникацији не захтјева обиљежавање узвичником:

• Господине, заборавили сте кишобран у торби.

• Костја, овдје сам, у Константинопољу.

Иза узвичника, као и иза упитника, наредни исказ се пише на два начина:

1) великим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као нова реченица:

• Пријатељу мој њежни! Тако се радујем твом тетку.

• Добро јутро! Ево већ прилазим Перму, видим га.

2) малим почетним словом, онда кад се тај исказ узима као објашњење које је од исказа обиљеженог узвичником одвојено запетом или цртом:

• И ја исто желим да вас видим! — писала је.

Употреба узвичника у саобраћајним знаковима

Опасност на путу.

Знак узвичник користи се у саобраћајним знаковима за знак опасности.

Саобраћајни знак који означава опасност на путу тј. цести је троугластог облика са црвеном ивицом што означава опасност и црним узвичником на бијелој позадини.