Зоран Костић (књижевник)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зоран Костић
Датум рођења(1948-00-00)1948.(70/71 год.)
Место рођењаЦетиње
 ФНР Југославија

Зоран Костић (Цетиње, 1948) српски је књижевник.[1][2] Пише пјесме, драме, приповјетке, есеје и бави се превођењем поезије са руског и пољског на српски.[1][2][3] Председник је Удружења књижевника Српске.[4][5][6][7]

Биографија[уреди]

Рођен је 1948. на Цетињу.[1][2] Члан је Савеза писаца Руске Федерације, Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Српске.[3] Председник Удружења књижевника Српске је постао 2003, када је сједиште удружења премјештено из Српског Сарајева у Бању Луку.

Награде[уреди]

Дјела[уреди]

Објавио је више дјела:[1][2][3]

  • Првине (1984)
  • Делта оца (1986)
  • Соњети (1987)
  • Ко смо (1988)
  • Задушни репови (1990)
  • Казан (1992)
  • Огњени трозубац, издавач: Мирослав (1997)
  • Кућни пламен (2002)
  • Вијенац за Трепетову, роман, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево (2003)
  • Драме, драма, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево (2003)
  • Пут за Цариград и друге драме, драма, (2005)
  • Одрастаљка (2006)
  • Звјеридба у страшуми (2007)
  • Језикрвље, Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Пале (2008); Друго издање: Језикрвље, Orpheus, Нови Сад (2008)

Преводи[уреди]

  • Иркут, Валериј Хајрузов, Инфинитас 2010. (превод романа са руског на српски)

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 ISBN 86-82487-25-X „Интервју: Поета са великим словом” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Политика. 8. 1. 2004. Приступљено 24. 9. 2011. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Интервју: Поета са великим словом”. Политика. 8. 1. 2004. Приступљено 24. 9. 2011. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „Песничка плејада: Зоран Костић”. Библиотека Зеветине. Приступљено 24. 9. 2011. 
  4. ^ „Костић: Српски језик - дио богате културе и традиције народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Приступљено 24. 9. 2011. 
  5. ^ „Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца”. Српска православна црква. 24. 9. 2008. Приступљено 24. 9. 2011. 
  6. ^ „Бањалука заборавила Мешу Селимовића”. Глас Српске. 23. 11. 2010. Приступљено 24. 9. 2011. 
  7. ^ „Вишеградска стаза 2009.”. Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Источно Сарајево. 23. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2013. Приступљено 13. 11. 2017. 
  8. ^ Зорану Костићу Змајева награда Матице српске („Политика”, 2. фебруар 2019)

Литература[уреди]

  • Слово: Часопис за српски језик, књижевност и културу, Никшић, бр. 22, мај 2009. (Зоран Костић: Поезија. стр. 86—93; Три писма о Језикрвљу. стр. 146—157)
  • Источник: Зоран Костић, Прилог одбрани српске књижевне баштине