Пређи на садржај

Зузана Чапутова

С Википедије, слободне енциклопедије
Зузана Чапутова
Чапутова 2021.
Лични подаци
Име при рођењуЗузана Страпакова
Датум рођења(1973-06-21)21. јун 1973.(51 год.)
Место рођењаБратислава, Чехословачка
УниверзитетКоменијус
Породица
СупружникИван Чапута (разведени)
ПартнерПетер Конечни
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка
Напредна Словачка (2017—2019)
независни политичар (2019—данас)
15. јун 2019 — 15. јун 2024.
ПретходникАндреј Киска
НаследникПетер Пелегрини
Заменица председника Напредне Словачке
15. март 2018. — 19. март 2019.
ПредседникИван Штефунко [sk]

Зузана Чапутова (слч. Zuzana Čaputová, IPA: /ˈzu.za.na ˈtʃa.pu.tɔ.ʋaː/; дев. Страпакова; Братислава, 21. јун 1973) словачка је политичарка, адвокатица и активисткиња, која је била председница Словачке (2019-2024). Чапутова је прва жена на функцији председника Словачке, као и најмлађа председница у историји ове земље, са 45 година.[1]

Постала је позната након преваге у деценијама дугој борби против ситуације с токсичном депонијом у њеном родном месту Пезиноку. Због овога, Чапутова је добила Награду за околиш Голдман 2016.

Детињство и образовање

[уреди | уреди извор]

Зузана је рођена у радничкој породици[2] из Братиславе.[3] Одрасла је у оближњем месту Пезинок,[3] у тадашњој Чехословачкој; овде је провела прве две деценије свог живота. Своје одрастање је описала као такво да се десило у „кући отвореног ума”.[2]

Студирала је на Правном факултету Универзитета Коменијус у Братислави,[3] а дипломирала 1996. године.[4] Између 1998. и 1999. године завршила је тренинг циклус „Генерални менаџмент — Менаџмент промене”, а 1999. Медитациони курс АРК акредитован од стране Министарства за образовање Словачке.[5]

Почеци каријере

[уреди | уреди извор]

Након завршетка образовања, Чапутова је радила у локалној влади Пезинока, прво као асистенткиња у правном одељењу, а касније као заменица градоначелника.[6]

Потом је прешла у непрофитни сектор Фондације Опен сосајети (Отворено друштво), где се бавила јавном администрацијом и проблемом злостављане и искоришћене деце.[7] Накнадно, радила је као пројекат менаџер у грађанском удружењу И-Кју клуб — за развој локалне заједнице.[8]

У периоду између 2001. и 2017. године, Чапутова је радила са грађанском организацијом Вија јурис као адвокатица (од 2010),[6] као и са Гринписом — за кампању планирања.[9] У Пезиноку, више од десет година, била је на челу јавне кампање против ауторизације друге депоније која би агравирала загађење тла, ваздуха и воде у граду и околним подручјима. Борба против депоније кулминирала је 2013. године, када је Врховни суд Словачке [sk] одлучио да је нова депонија илегална и да крши околишне норме.[10]

Чапутова је водила своју правну фирму и била ауторка или коауторка неколико публикација. Чланица је организације ELAW, мреже околишних адвоката и правника.[11]

Политичке активности

[уреди | уреди извор]
Чапутова говори за прес, 2019.

У децембру 2017, Чапутова је објавила свој улазак у настајући политичку партију Напредна Словачка (Прогресивна Словачка, ПС); јануара 2018, изабрана је за заменицу председника на првом конгресу партије, помажући напорима Ивана Штефунка [sk] да осигура представништво кредибилне социјално-либералне алтернативе конзервативном статусу кво у Словачкој.

Као кооснивачки члан[12] Напредне Словачке, непарламентарне друштвено-либералне и напредњачке партије, радила је ка заменица председника до марта 2019, када се исписала због своје председничке кандидатуре.[13] Чапутова је била партијски кандидат на Председничким изборима у Словачкој 2019.[14] а потом је постала изабрани председник у другој рунди, након што је добила преко 58% гласова и победила противника — потпредседника Европске комисије Мароша Шефчовича, независног политичара којег подржава дугогодишња доминантна партија Смер-СД.[15]

Председничка кампања 2019.

[уреди | уреди извор]
Чапутова и Роберт Мистрик, првобитни фаворит који се повукао из трке и подржао њу.

У прес-конференцији одржаној 29. марта 2018, Чапутова званично је објавила своју кандидатуру за председника Словачке у председничкој утрци 2019, а подржали су је Напредна Словачка заједно са SaS-ом и SPOLU-ом, после њеног главног противника — Роберта Мистрика, који се повукао из трке и подржао је 26. фебруара 2019. године.[16]

Чапутова је победила у првој рунди избора 16. марта 2019. године, са освојених 40,57% гласова. Потом је победила свог другопласираног противника Мароша Шефчовича, са око 58% наспрам 42% у другој рунди избора одржаних 30. марта 2019. године.[17] Излазност у другом кругу избора од само 41,79% била је најнижа за било коју рунду гласања ове врсте у Словачкој. Број гласова којима је Чапутова изабрана у уред био је такође најмањи за било којег директно изабраног словачког председника до данас.[18]

Политичке позиције

[уреди | уреди извор]

Једнакост

[уреди | уреди извор]

На свом веб-сајту за кампању, Чапутова каже да се „правда у Словачкој не примењује увек једнако за свакога”. Држећи својих изјава током кампање, она планира да уведе промене у словачкој политици и правном систему. Заговарала је да полицијска сила постане независна институција без политичког утицаја, коју ће предводити непристрасни професионалци с доказаном службом. Даље тврди да је неопходно да се трансформише тужилачки уред у јавно управљану институцију.[19]

Чапутова тврди да околишна заштита треба да укључује заустављање илегалне дефорестације и да 5% околишно највредније територије треба да остане стриктно заштићена зона.[19]

ЛГБТ права

[уреди | уреди извор]

Чапутова је изјавила да подржава регистрована партнерства за истополне парове, те едуковање опште јавности о овим односима. У дискусији коју је организовао Ес-Ем-И журнал, она је одржала предавање о могућности усвајање код геј парова: „Преферирам да дете има биолошку мајку и биолошког оца. Ако би морао да одрасте у институционалној бризи, мислим да би му боље било са два бића која се воле, чак и ако су истог пола.”[20]

Абортус и репродуктивна права

[уреди | уреди извор]

Чапутова подржава одржавање статуса кво по питању абортуса у Словачкој: „Ако постоји екстремна ситуација и дилема је између одлучивања да ли усвојити правну норму која ће задрети у личне животе грађана или оставити то на женину одговорност и њихов лични избор, ја бирам одговорност жене.”[21]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Чапутова је разведена и има две ћерке.[1] Вежба зен јогу.[2] Још увек живи у Пезиноку.[1]

Чапутова (трећа здесна) са другим добитницима Голдманове награде 2016, заједно са америчком представницом мањина из Дома САД Ненси Пелоси

Због свог јаког и резолутног вођства по питању афере са пезиночком депонијом, Чапутова је добила Награду за околиш „Голдман” године 2016.[22] Лауреати ове награде се бирају од стране међународног жирија и експерата из целог света који су се истакли по истрајном и значајном утицају на заштиту околиша. Голдманова награда је додељена Чапутовој у Сан Франциску. Њена дуга и у коначници успешна борба пореди се са оном Американке Ерин Брокович.[14] Текст награде каже да је награђена за своју „неуморну кампању против отварања депоније у месту Пезинок, која би, да је отворена, даље агравирала потенцијалне здравствене опасности и допринела урбаној полуцији”.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Santora, Marc; Germanova, Miroslava (30. 3. 2019). „Zuzana Caputova Is Elected Slovakia’s First Female President”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 31. 3. 2019. 
  2. ^ а б в Kalan, Dariusz (28. 3. 2019). „Can Zuzana Caputova Save Slovakia?”. Foreign Policy. Приступљено 31. 3. 2019. 
  3. ^ а б в Juhasz, Laszlo (29. 3. 2019). „Outsider Caputova wins Slovak presidency”. AFP. Приступљено 31. 3. 2019 — преко Yahoo! News. 
  4. ^ Fabok, Martin. „Profile of Presidential Candidate Zuzana Caputova – News Now”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 04. 04. 2019. 
  5. ^ „Profile” (PDF). Zuzana Čaputová. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 03. 2019. г. Приступљено 31. 3. 2019. 
  6. ^ а б „Profile of Zuzana Caputova”. TASR. Приступљено 31. 3. 2019. 
  7. ^ „Elections in Slovakia: What Zuzana Čaputová's victory means for Ukraine?”. 112 UA. 30. 3. 2019. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 31. 3. 2019. 
  8. ^ „Profil prezidentskej kandidátky Zuzany Čaputovej”. Teraz.sk. Bratislava: TASR. 1. 2. 2019. Приступљено 31. 3. 2019. 
  9. ^ „Q&A with Zuzana Čaputová”. Goldman Environmental Foundation. 9. 11. 2016. Приступљено 31. 3. 2019. 
  10. ^ „From attorney and activist to president of Slovakia. Who is Zuzana Čaputová?”. Spectator.sme.sk. The Slovak Spectator. Приступљено 31. 3. 2019. 
  11. ^ „Goldman Prize Winner Zuzana Caputova is Newest ELAW Fellow”. Environmental Law Alliance Worldwide. Приступљено 31. 3. 2019. 
  12. ^ a.s, Petit Press. „Progresívne Slovensko neprekvapilo, povedie ho Štefunko. Trúfa si na 15 percent”. Domov.sme.sk. Приступљено 26. 2. 2019. 
  13. ^ a.s, Petit Press. „Čaputová sa vzdala funkcie podpredsedníčky Progresívneho Slovenska”. domov.sme.sk. Приступљено 27. 3. 2019. 
  14. ^ а б Santora, Marc (15. 3. 2019). „In Slovakia, Unlikely Presidential Candidate Signals a Backlash Against Populism”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 16. 3. 2019. 
  15. ^ Santora, Marc; Germanova, Miroslava (30. 3. 2019). „Zuzana Caputova Is Elected Slovakia's First Female President”. The New York Times. Приступљено 31. 3. 2019. 
  16. ^ Patricolo, Claudia (27. 2. 2019). „Robert Mistrík pulls out of Slovak presidential race, backs Zuzana Čaputová”. Emerging Europe. Приступљено 31. 3. 2019. 
  17. ^ „Zuzana Caputova becomes Slovakia's first female president”. BBC News. 31. 3. 2019. Приступљено 31. 3. 2019. 
  18. ^ Terenzani, Michaela (31. 3. 2019). „Čaputová won on a record low turnout”. spectator.sme.sk. The Spectator. Приступљено 31. 3. 2019. 
  19. ^ а б „Volebný program”. zuzanacaputova.sk. Архивирано из оригинала 12. 05. 2019. г. Приступљено 25. 3. 2019. 
  20. ^ a.s, Petit Press. „Čaputová sa nevzdá v prospech Mistríka len preto, ak by mal vyššie preferencie”. domov.sme.sk. Приступљено 17. 3. 2019. „I prefer the child to have a biological mother and a biological father. If he were to grow up in institutional care, I think he'd be better off with two loving beings, even if they were of the same sex. 
  21. ^ a.s., Denník N (17. 2. 2019). „Zuzana Čaputová – pre kresťana neprípustný kandidát? Analýza.”. dennikn.sk. Приступљено 25. 3. 2019. „If there is an extreme situation and the dilemma is between deciding whether to adopt a legal norm that will intrude upon the personal lives of citizens or leave it to women's responsibility and their personal choice, I choose the responsibility of a woman. 
  22. ^ „Zuzana Čaputová”. Goldman Environmental Foundation. Приступљено 16. 3. 2019. 
  23. ^ „"Nobelovku" za životné prostredie dostala Slovenka. Za skládku v Pezinku”. Aktuality.sk. Приступљено 26. 2. 2019. „relentless campaigning against the opening of a landfill in the town of Pezinok, which, if opened, would further aggravate potential health hazards and would contribute to urban pollution 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]