Иван Кожедуб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Иван Микитович Кожедуб
Ivan Kozhedub 2.jpg
Иван Микитович Кожедуб
Датум рођења(1920-06-08)8. јун 1920.
Место рођењаОбраживка
Савез Совјетских Социјалистичких Република СССР
Датум смрти8. август 1991.(1991-08-08) (71 год.)
Место смртиМосква
Савез Совјетских Социјалистичких Република СССР
Професијавојно лице
Учешће у ратовимаВелики отаџбински рат
СлужбаСовјетско ратно ваздухопловство
ЧинМаршал Совјетског
ратног ваздухопловства
Херој СССР од4. фебруара 1944.
19. августа 1944.
18. августа 1945.
Одликовања
Херој Совјетског Савеза
Херој Совјетског Савеза
Херој Совјетског Савеза
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене звезде
Орден црвене звезде

Главни маршал ваздухопловства Иван Микитович Кожедуб (8. јун 1920. – 8. август 1991.) је био совјетски пилот-ловац украјинског порекла, ловачки ас са највећим бројем ваздушних победа на страни савезника у Другом светском рату и троструки Херој Совјетског савеза. Учествовао је у Корејском рату као командант 324. ловачке ваздухопловне дивизије. У току Другог светског рата постигао је 62[1] признате ваздушне победе и био је један од ретких савезничких пилота који је оборио Месершмит Ме-262. [2]

Рана младост[уреди]

Кожедуб је рођен у селу Ображивка, у Сумској области, у Украјинској Народној Републици. Био је најмлађе од петоро деце. Две године је похађао школу за младе раднике, а почетком 1940. године дипломирао је на школи за хемијске техничаре Шостка. Кожедуб је пилотску обуку завршио у Шосткинском аеро-клубу и ступио је у совјетску војску 1940. године. 1941. године дипломирао је на војној ваздухопловној школи Чухив, непосредно пред немачки напад на СССР али је остао да ради у школи као инструктор летења.[3] Наредне две године провео је обучавајући младе совјетске пилоте.

Сматрајући да ће његов таленат бити боље искоришћен у борби, затражио је да га прекомандују у борбену јединицу и у марту 1943. године, ступио је у чину старијег наредника, у 240. ловачки ваздухопловни пук, једну од првих јединица која је добила прилику да лети на новом совјетском ловцу Лавочкин Ла-5. [3]

Ратна каријера[уреди]

Након свог првог борбеног лета 26. марта 1943. године,[4] летео је у саставу Вороњешког фронта, а у јулу исте године учествовао је у ваздушним борбама током Курске битке. Своју прву победу постигао је 6. јула 1943. године, [1] када је оборио немачки бомбардер Јункерс Ју-87 изнад Покрова. 9. јула 1943. године, након што је постигао своју четврту ваздушну победу, постављен је за командира ескадриле. До 16. августа 1943. године постигао је 8 победа и унапређен је у чин капетана.

Затим је његова јединица пребачена у близину Харкова и била је ангажована за пружање ловачке заштите совјетским двомоторним бомбардерима Петљаков Пе-2. [3] 12. октобра, рањен је током борбе са непријатељским ловцима изнад Дњепра, али је успео да врати у базу свој оштећени авион Лавочкин Ла-5. У јединицу се вратио већ 29. октобра, када је оборио два непријатељска бомбардера и повећао укупан збир својих победа на 20.

Кожедуб се до краја Другог светског рата борио у саставу Степског фронта, Другог Украјинског фронта и Првог Белоруског фронта. 2. маја 1944. године добио је на поклон ловачки авион Лавочкин Ла-5ФН (ФН је била скраћеница за "форсировани непосредствено, што значи да је авион имао директно убризгавање горива у мотор) купљен добровољним прилозима грађана. На трупу авиона, испод пилотске кабине, са леве стране, била је исписана посвета "У спомен на хероја Совјетског савеза, потпуковника Н. Коњева", а на десној страни је било исписано "Од колектива колхоза Васил Коњев".[5] На овом авиону Кожедуб је летео до средине јула.

Ловачки авион Лавочкин Ла-7, са белим бројем "27", на којем је летео Иван Кожедуб.

Средином 1944. године постављен је за команданта 176. гардијског ловачког пука[1] у којем је летео на новом совјетском ловачком авиону Лавочкин Ла-7 који је на трупу имао велики бели број "27".[5] Летећи на овом ловцу, 19. фебруара 1945. године, оборио је у близини Берлина немачког млазног ловца Месершмит Ме-262. [1] Своје последње две ваздушне победе, до укупне цифре од 62 победе у Другом светском рату, постигао је изнад Берлина 19. априла 1945. године.[5]

Кожедуб држи рекорд по броју признатих ваздушних победа које су постигли савезнички пилоти у Другом светском рату. [2]

Кожедубов ратни биланс у Другом светском рату састоји се од:

  • 330 борбених летова
  • 120 ваздушних борби
  • 62 оборена непријатељска авиона, укључујући и један млазни ловац Ме-262 (највероватније авион подофицира Курта Лангеа из 1. ескадриле 54. ловачке групе)

Послератни период[уреди]

1949. године Кожедуб је дипломирао на ваздухопловној академији Гагарин.

У априлу 1951. године унапређен је у чин пуковника и додељена му је команда над 324. ловачком ваздухопловном дивизијом[1] која је упућена на аеродром Антунг у Кини, на граници између Кине и Северне Кореје. Дивизија је била опремљена млазним авионима МиГ-15 и имала је задатак да пружа ваздушну подршку војсци Северне Кореје. Није му дозвољено да учествује у борбеним мисијама. Под његовом командом 324. ловачка ваздухопловна дивизија постигла је 239 победа, укључујући и 12 бомбардера Боинг Б-29 Супертврђава, уз губитак од 27 авиона МиГ-15 и 9 погинулих пилота.

1956. године дипломирао је на академији за високе официре, након чега је унапређен у чин генерала. Од 1971. године служио је у централној канцеларији Совјетског ратног ваздухопловства, а од 1978. године у генералној инспекцији Министарства одбране СССР. 1985. године унапређен је у чин Маршала Совјетског ратног ваздухопловства.

Кожедуб је током своје војне каријере три пута проглашен за Хероја Совјетског савеза (4. фебруара 1944., 19. августа 1944. и 18. августа 1945.) и три пута је одликован Орденом Лењина, седам пута Оредном Црвене заставе, два пута Ореденом Александра Невског, два пута Орденом Црвене зведе, Оредном Патриотског рата I класе и бројним другим медаљама.

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Patton 2001, стр. 41.
  2. 2,0 2,1 Polak & Shores 1999, стр. 179.
  3. 3,0 3,1 3,2 Polak & Shores 1999, стр. 178.
  4. ^ Група аутора 1987, стр. 100.
  5. 5,0 5,1 5,2 Група аутора 1987, стр. 101.

Литература[уреди]

  • Polak, Tomas; Shores, Christopher (1999). Stalin’s Falcon – The Aces of the Red Star. Brub Street, London UK. ISBN 978-1-902304-01-4. 
  • Patton, Wayne W. (2001). Aces 2. Carrollton, Texas, USA: Squadron/Signal Publications, Inc. ISBN 978-0-89747-423-8. 
  • Група аутора (1987). Пакао из ваздуха. Београд: Вук Караџић, Службени лист СФРЈ. ISBN 978-86-307-0083-5.