Изомер (хемијски)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Изомерија (гр. једнак удео) је појава постојања два хемијска једињења, или више њих, која имају исти хемијски састав, исту молекулску масу, исту молекулску формулу, а различиту хемијску структуру, физичка својства, и структурну формулу. Таква једињења носе назив изомери. Изомерија је веома честа појава у органској хемији за разлику од неорганске. Изомери код којих нема бочних низова (рачвања) називају се нормални или n-изомери. Постоји више врста изомерије од којих је најпознатија изомерија низа.[1][2]

Врсте изомерије[уреди | уреди извор]

Изомерија алкана[уреди | уреди извор]

Изомери пентана. Редом: н-пентан; 2-метилбутан; 2,2-диметилпропан

Код алкана јавља се изомерија низа. Функционалне групе су другачије распоређене код изомера. На пример, изомери пентана су (види слику):

  1. пентан
  2. 2-метилбутан
  3. 2,2-диметилпропан

Број изомера се повећава како угљоводоник има више атома угљеника.

  • Бутан - 2 изомера
  • Пентан - 3 изомера
  • Хексан - 5 изомера
  • Хептан - 9 изомера
  • Октан - 18 изомера
  • Нонан - 35 изомера
  • Декан - 75 изомера

Изомерија алкена и алкина[уреди | уреди извор]

Код алкена и алкина, то јест незасићених угљоводоника, јавља се изомерија низа (као код алкана) и изомерија положаја. Код изомера положаја, незасићена веза (двострука или трострука) налази се на различитим местима/атомима угљеника. На пример, бутен (C4H8) има 3 изомера:

  1. 1-бутен (двострука веза на првом C атому)
  2. 2-бутен (двострука веза на другом C атому)
  3. 2-метил-1-пропен

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  2. ^ Eliel, Wilen & Doyle 2001

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]