Изомер (хемијски)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Изомерија (гр. једнак удео) је појава постојања два хемијска једињења, или више њих, која имају исти хемијски састав, исту молекулску масу, исту молекулску формулу, а различиту хемијску структуру, физичка својства, и структурну формулу. Таква једињења носе назив изомери. Изомерија је веома честа појава у органској хемији за разлику од неорганске. Изомери код којих нема бочних низова (рачвања) називају се нормални или n-изомери. Постоји више врста изомерије од којих је најпознатија изомерија низа.[1][2]

Врсте изомерије[уреди]

Изомерија алкана[уреди]

Изомери пентана. Редом: н-пентан; 2-метилбутан; 2,2-диметилпропан

Код алкана јавља се изомерија низа. Функционалне групе су другачије распоређене код изомера. На пример, изомери пентана су (види слику):

  1. пентан
  2. 2-метилбутан
  3. 2,2-диметилпропан

Број изомера се повећава како угљоводоник има више атома угљеника.

  • Бутан - 2 изомера
  • Пентан - 3 изомера
  • Хексан - 5 изомера
  • Хептан - 9 изомера
  • Октан - 18 изомера
  • Нонан - 35 изомера
  • Декан - 75 изомера

Изомерија алкена и алкина[уреди]

Код алкена и алкина, то јест незасићених угљоводоника, јавља се изомерија низа (као код алкана) и изомерија положаја. Код изомера положаја, незасићена веза (двострука или трострука) налази се на различитим местима/атомима угљеника. На пример, бутен (C4H8) има 3 изомера:

  1. 1-бутен (двострука веза на првом C атому)
  2. 2-бутен (двострука веза на другом C атому)
  3. 2-метил-1-пропен

Референце[уреди]

  1. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  2. ^ Ernest L. Eliel; Samuel H. Wilen; Michael P. Doyle (2001). Basic Organic Stereochemistry (1. edition изд.). Wiley-Interscience. ISBN 0-471-37499-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]