Архимандрит Иларион (Весић)
Иларион (рођен Иван Весић, Пепељевац, 10. октобар 1852 - Крушевац, 8. август 1906)[1] био је архимандрит и ректор призренске богословије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Архимандрит Иларион био је парохијски свештеник пуних шеснаест година, али по смрти супруге и на иницијативу Митрополита Михаила 1887. године одлази у Русију. Тамо ће завршити Кијевску Духовну Академију са ученим степеном кандидата богословља.[2] По повратку у Србију био је постављен за предавача богословије, а нешто касније ће се и замонашити и као архимандрит биће изабран за ректора призренске богословије.
Ректор ће бити од 1. новембра 1891. до 30. јуна 1896. године, а након овог периода биће изабран за директора мушке и женске српске Гимназије у Скопљу и на овом положају ће остати све до наредне 1897. године[2].
Када се вратио у Србију добио је годину дана одсуства за одмор и припрему за професорски испит, за то време управљао је манастиром Раковица.[2] Када је 1898. положио професорски испит, вратио се професури на богословији.
Носилац је Ордена Св. Саве III степена и Сребрне медаље Великог Милоша.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бујас, Клеут, Раичевић (1998). Библиографија српских некролога. Нови Сад: Матица српска. стр. 125.
- ^ а б в г Наш каледар за 1900. годину. Београд: Штампарија код "Просвете" - С. Хоровица. 1900. стр. 96—97.
Литература[уреди | уреди извор]
- А. Марковић Новаков, Православна српска Богословија у Призрену (1871—1890), Јасен, Ниш, 2011.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Архимандрит Иларион Весић
- Град Призрен Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2018)