Илија Марковић (учитељ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Илија Марковић (учитељ)
Датум рођења1842.
Датум смрти1929.

Илија Марковић (18. фебруар 184210. април 1929) је био српски учитељ у Мошорину.

Биографија[уреди]

Родитељи су му били Наум и Марија рођ. Бакић. Супруга му је била Милица, из познате фамилије Бањчевих, коју помиње прота Радослав у монографији „Инђија“: „... У Шајкашкој имаде такође много насељеника из Далмације и Хрватске. Тако у Мошорину имаде такође много насељеника из околине Книна као: Бањац, Бедов, Дражета, Ђурђевић, Каназир итд. Зову их 'Шијаци'. Има и 'Шијачки сокак'...“.

У књизи „Стари српски записи и натписи у Војводини“ наведено је осам записа учитеља Марковића. Из њих се види, да је 1860. био «дјетонаставник в мјестје Мошориње», такође од 18611900. године. У једном запису од 1872. стоји: Године 1860. у пролеће дођем у Мошорин за суплента на место Васе Клаића, а месеца септембра исте године будем од Генерал-Команде Темишварске потврђен за сталног учитеља. Године 1866. променем се са Сентиванским учитељем Подејским и будем у Сент Ивану, (данашњем Шајкашу) 3 године, а 1869. године дођем опет натраг у Мошорин на место Саве Пешића. Значајни подаци за Мошорин су и следећи: Месеца октобера 1872. године отворена је друга српска школа. Како здање школско није било готово, држана је школа у кући мошоринског житеља Кузмана Јовановића.

Здање за нову школу почело се правити 1873. пред јесен, а довршено је 1874. године пред јесен. Први учитељ у новој школи био је Илија Марковић, ког је, по наговору овдашњи трговаца Ђ. Ј. и С. М. политична општина с помоћу среза, упркос и проти воље црквене општине, из старе у нову школу преместила.

Илија Марковић био је учитељ у Мошорин 18601866. Од 18661869. у Ковиљ Сентивану. Затим до 1894. опет у Мошорину. Јулски Минеј (Москва 1784) поново је укоричен месеца маја 1899. године. У то време председник црквене општине био је Ђока Бачкалић; перовођа Илија Марковић, учитељ; тутори Нестор Русмир и Милош Јовановић.

У књизи о граничарским народним школама и њиховим учитељима Андрије Огњановића, пише за Илију Марковића да је био у Мошорину од 1872/3-1896, а у Сентивану од 18671868. године. Но, ипак су много меродавнији лични записи учитеља Марковића, у црквеним књигама.

Као пензионисани учитељ, био је 1902. изабран за члана Епархијске скупштине епархије бачке.

Умро је у Фелдварцу, где је прешао да живи, 10. априла 1929. године у 3 сата изјутра. Сахрањен је у Мошорину.