Интегрисано развојно окружење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анџута, C и C++ ИРО за ГНОМ окружење

Интегрисано развојно окружење (ИРО) је софтверска апликација која пружа свеобухватне погодности за програмере за развој софтвера. ИРО се обично састоји од  уређивача изворног кода, уграђену аутоматизацију алатки и отклањивач грешака. Већина модерних ИРО-а има интелигентни попуњавач кода

Неки ИРО-ови садрже компилатор, интерпретатор, или оба, као што су НетБинс и Еклипс; неки не, као што су SharpDevelop и Лазарус. Граница између интегрисаног развојног окружења и других делова ширег софтверског развојног окружења није добро дефинисана. Понекад су верзија контролног система или разни алати за поједностављање изградње графичког корисничког интерфејса (ГУИ) интегрисани. Многи савремени ИРО имају и класни претраживач, објектни претраживач, и класни хијерархијски дијаграм, за употребу у објектно-оријентисаном програмирању

Преглед[уреди]

Интегрисанa развојнa окружењa су дизајнирана да максимално повећају програмерску продуктивност пружајући читаву мрежу компонента са сличним корисничким интерфејсима. ИРО представљају један програм у коме се врши сво програмирање. Овај програм обично пружа многе могућности за ауторизацију, модификовање, састављање, развијање и отклањање грешака софтвера. Ово је у супротности са развојем софтвера помоћу неповезаних алата , као што су vi, ГКК или make.

Један од циљева ИРО-а је да смањи конфигурацију потребну да се споји више развојних алата, уместо тога даје исти скуп способности као кохезивна јединица. Смањење тог времена подешавања може да повећа продуктивност програмера, где они уче да користе ИРО што је брже него ручно интегрисање свих појединачних алата. Чвршћа интеграција свих развојних задатака има потенцијал да побољша укупну продуктивност изван саме помоћи са подешавањем задатака. На пример, код се може континуирано анализирати док бива измењиван, тренутно пружајући повратне информације када су представљене синтаксне грешке. То може убрзати учење новог програмског језика и његове повезане библиотеке .

Неки ИРО су посвећени одређеном програмском језику, што омогућава сет функција који најприближније одговара програмским парадигмама језика. Међутим, постоји много вишејезичких ИРО-а, као што су Eклипс, ActiveState Komodo, IntelliJ IDEA, MyEclipse, Oracle JDeveloper, НетБинс, Codenvy and Microsoft Visual Studio. Xcode, Xojo и Delphi су посвећени затвореном језику или скупу програмских језика.

Док су већина модерних ИРО-а графички, текст на бази ИРО-а као што је Турбо Паскал су  били у популарној употреби пре широке доступности прозорских система као што су Мајкрософт виндоус и X Window System (X11). Они обично користе функцијскe тастера или пречице за извршавање често коришћених команди или макроа. 

Историја[уреди]

GNU Emacs, прошириви уређивач који се често користи као ИРО на Unix системима

ИРО су у почетку почетку постала могућа када се развија преко конзоле или терминалa. Рани системи нису могли да га подрже, јер су програми припремљени користећи дијаграм тока, улазећи у програме са бушеним картицама (или папирне траке, итд.) пре него што их шаљу у компилаторDartmouth BASIC је био први језик који је креиран са ИРО (такође је био први који је дизајниран за употребу док седите испред конзоле или терминала). Његово ИРО (део Dartmouth Time Sharing System) је било засновано на команди, и зато није много личило на мени, графичко ИРО претежно 2015-е. Међутим oно је спојило уређивање, управљање датотекама, компилације, отклањање грешака и извршавање на начин који је у складу са модерним ИРО .

Maestro I је производ из Softlab Munich и то је било је прво светско интегрисано развојно окружење за софтвер. Maestro I инсталиран је за 22.000 програмера широм света . До 1989. године, постојало је 6.000 у Савезној Републици Немачкој. Maestro је вероватно светски лидер у овој области током 1970-их и 1980-их. Данас један од последњих Maestro I могу се наћи у Музеју информационих технологија у Арлингтону.

Jедан од првих ИРО-а са плагин концептом је Softbench. 1995. године Computerwoche је прокоментарисао да је употреба ИРО није добро прихваћена од стране програмера, јер би оно ограничило њихову креативност.

 Од марта 2015. године , најпопуларнија ИРО су Еклипс и Visual Studio.

Теме[уреди]

Визуелно програмирање[уреди]

Визуелно програмирање је употреба сценарија у коме се обично потребно ИРО. Визуелна ИРО-а омогућавају корисницима да креирају нове апликације померањем програмирања, прављењем блокова, или код чворова за стварање дијаграмa токa или структурне дијаграме који су тада састављени или протумачени. Ови дијаграми тока су често засновани на обједињеном језику за моделовање.

Овај интерфејс је популаризован са системом Lego Mindstorms и активно се спроводи од стране неких компанија које желе да капитализују моћ претраживачa попут оних који су пронађени у Mozilla. KTechlab подржава протицајући код и то је популарно ИРО отвореног кода и симулатор за развој софтвера за микроконтролере. Визуелно програмирање је такође одговорно за снагу расподељеног програмирања (упореди LabVIEW и EICASLAB софтвере). Рани систем визуелног програмирања, Max, је дизајниран по узору аналогни синтесајзер и коришћен је за развој софтвера музичких перформанса у правом времену од 1980. године. Још један рани пример је Prograph, систем заснован на протоку података који је првобитно програмиран за Макинтош. Графичко програмско окружење "Grape" се користи за програмирање qfix робот комплета.

Овај приступ се такође користи у специјалистичким софтверима као што су Openlab, где крајњи корисници желе флексибилност пуног програмског језика, без традиционалног учења криве повезане са истим.

Језичка подршка[уреди]

Нека ИРО подржавају више језика, као што су: GNU Emacs заснован на C и Emacs Lisp-у, IntelliJ IDEA, Еклипс, MyEclipse или Нетбинс, засновани на Јави, или MonoDevelop-у, заснованог на C#.

Подршка за алтернативне језике је често обезбеђена прикључцима, допуштајући им да буду инсталирани на истом ИРО у исто време. На пример, Flycheck је модерна синтакса "у лету" која провера екстензије за GNU Emacs 24 са подршком за 39 језика. Еклипс, а Нетбинс има прикључке за C/C++, Ада, GNAT (на пример AdaGIDE), ​​Перл, Пајтон, Руби и PHP који се бирају између аутоматских који су засновани на екстензијама фајлова, околине или подешавања пројекта.

Ставови кроз различите рачунарске платформе[уреди]

Јуникс програмери могу комбиновати алате командне линије POSIX у комплетно развојно окружење, способно да развија велике програме као што су језгро Линукса и његова окружења. Бесплатан софтвер ГНУ алати  (ГНУ колекција компајлера (ГЦЦ), ГНУ дибагер (ГДБ), и GNU make) су доступни на многим платформама, укључујући и Виндоус. Програмери који фаворизују командну линију оријентисаних алатки могу користити уреднике са подршком за многе стандардне Уникс и ГНУ уграђене алате, изградњу ИРО са програмима као што су Еmacs или Vim. Дебагер датотека дисплеја треба да буде напредни графички фронт-енд за многе дебагере стандардних алата заснованих на тексту. Неки програмери више воле  управљање make фајловима и њиховим дериватима са сличним број уграђених алата укључених у пуном ИРО. На пример, већина сарадника базе података PostgreSQL користе make и ГНУ дибагер директно да развију нове функције. Чак и када се гради PostgreSQL за Мајкрософт виндоус помоћу Visual C++Перл скрипте се пре користе као замена за мејк него ослањајући се на било које ИРО карактеристике. Нека Линукс ИРО као што је Геани покушају да обезбеде графички фронт-енд традиционалним уграђеним операцијама.

На разним Мајкрософт виндоус платформама, командне линије алата за развој се ретко користе. Сходно томе, постоје многи комерцијални и некомерцијални производи. Међутим, сваки има другачији дизајн и обично ствара некомпатибилности. Већина великих компајлер произвођача за виндоус и даље дају бесплатне примерке својих командних линија алата, укључујући Мајкрософт (Visual C++ , Platform SDK, .NET Framework SDK, nmake utility), Embarcadero Technologies (bcc32 компајлер, make utility) .

ИРО су увек била популарна на Мекинтошовом је Мек ОС, некада за Макинтошову програмерску радионицу, Турбо Паскал, THINK Паскал и THINK C окружења средином 1980-их. Тренутно Mac OS X програмери могу да бирају између изворних ИРО као што је Xcode и алата отвореног кода као што су Еклипс и Нетбинс. ActiveState Komodo је власничко вишејезичко ИРО подржано на Мек ОС.

Са појавом рачунарства у облаку, нека ИРО су доступна онлајн и покрећу се у веб претраживачу.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]