Исак Болеславски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Исак Болеславски
IsaacBoleslavsky 1960.jpg
Исак Болеславски 1960.
Датум рођења 9. јун 1919.
Место рођења Золотоноша
 СССР
Датум смрти 15. фебруар 1977.
Место смрти Минск
 СССР

Исак Болеславски (рус. Исаак Ефремович Болеславский), рођен је 9. јуна 1919. у месту Золотоноша, СССР, Украјина. Био је украјинско-јеврејски велемајстор. Умро је у Минску, Украјина, 15. фебруара 1977. у 57-ој години живота.

Шаховска каријера[уреди]

a b c d e f g h
8
Chessboard480.svg
a8 black rook
c8 black bishop
d8 black queen
e8 black king
f8 black bishop
h8 black rook
a7 black pawn
b7 black pawn
f7 black pawn
g7 black pawn
h7 black pawn
c6 black knight
d6 black pawn
f6 black knight
e5 black pawn
d4 white knight
e4 white pawn
c3 white knight
a2 white pawn
b2 white pawn
c2 white pawn
e2 white bishop
f2 white pawn
g2 white pawn
h2 white pawn
a1 white rook
c1 white bishop
d1 white queen
e1 white king
h1 white rook
8
7 7
6 6
5 5
4 4
3 3
2 2
1 1
a b c d e f g h
Варијанта Болеславског у Сицилајанској одбрани
1. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cxd4 4. Sxd4 Sf6 5. Sc3 Sc6 6. Le2 e5
  • 1936. у Лењинграду осваја треће место на јуниорском шампионату СССР-а.
  • 1940. у Москви игра на дванаестом шампионату СССР-а. Добија 8 партија од 10 играних и у коначном скору дели пето и шесто место.
  • 1940. (крајем године) по трећи пут заредом побеђује на урајинском шампионату.
  • 1941. узима учешће у мечу за апсолутног шампиона СССР-а и заузима четврто место.
  • 1945. заузима друго место на четрнаестом шампионату СССР-а, иза Михаила Ботвиника. Победио је 9 партија, 6 ремизирао и 2 изгубио. Захваљујући овим успесима добио је титулу велемајстора у СССР-у. Исте године игра на трећој табли за национални тим у радио мечу СССР – САД. Ремизирао је прву партију са Рубеном Фајном али га побеђује у другој партији, добивши награду за најлепшу партују у мечу.[1]
  • 1946. родила му се ћерка Татјана. Она се касније удала за Давида Бронштајна.
  • 1946. дебитовао је на међународном турниру у Гронингену и делио је шесто и седмо место.
  • Био је први играч који је прошао циклус мечева кандидата непоражен.
  • 1950. у априлу у Будимпешти поделио је прво место са Бронштајном у мечу кандидата, али је изгубио у плејофу од Бронштајна у Москви.
  • 1950. добио је од ФИДЕ титулу интернациоалног велемајстора.
  • 1951. био је секундант Бронштајну у мечу са Ботвиником у мечу за титулу првака света.
  • 1952. у Хелсинкију на шаховској олимпијади имао је скор 7/8.
  • 1953. учествује у мечу кандидата у Цириху. Завршио је на десетом-једанаестом месту.
  • 1961. игра на свом последњем шампионату СССР-а.
  • 1961. осваја прво место на међународном турниру у Дебрецину.
  • Од 1963. до 1969. био је секундант светском шампиону Тиграну Петросјану.
  • 1968. је био селектор и капитен студентског тима СССР-а који су постали светски шампиони.
  • 1971. у Минску игра свој последњи турнир.

Болеславски је имао позитиван биланс против Михаила Таља. Позната је његова партија против Таља, одиграна 1958. у Риги, где га је победио са црним фигурама.[2]

Шаховско наслеђе[уреди]

Позната је варијанта Болеславског у Сицилијанској одбрани: 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Le2 e5. Такође може да се игра и у Најдорфовој варијанти са 5. ... а6 уместо Sc6.

Болеславски, заједно са Бронштајном, Гелером и Александром Константинополским, 1930. промовише Краљеву индијску одбрану која је важила у то време као сумњиво отварање.

Књига његових најбољих партија, штампана је 1990. која је добила награду као најбоља шаховска публикација те године.

Референце[уреди]

  1. „Болеславски – Фајн”. Chessgames.com. Приступљено 2. 4. 2012. 
  2. „Таљ – Болеславски”. Chessgames.com. Приступљено 2. 4. 2012. 

Спољашње везе[уреди]