Исак Болеславски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Исак Болеславски

IsaacBoleslavsky 1960.jpg
Исак Болеславски 1960.

Датум рођења: 9. јун 1919.
Место рођења: Золотоноша (СССР)
Датум смрти: 15. фебруар 1977.
Место смрти: Минск (СССР)

Исак Болеславски (рус. Исаак Ефремович Болеславский), рођен је 9. јуна 1919. у месту Золотоноша, СССР, Украјина. Био је украјинско-јеврејски велемајстор. Умро је у Минску, Украјина, 15. фебруара 1977. у 57-ој години живота.

Шаховска каријера[уреди]

Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Варијанта Болеславског у Сицилајанској одбрани
1. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cxd4 4. Sxd4 Sf6 5. Sc3 Sc6 6. Le2 e5
  • 1936. у Лењинграду осваја треће место на јуниорском шампионату СССР-а.
  • 1940. у Москви игра на дванаестом шампионату СССР-а. Добија 8 партија од 10 играних и у коначном скору дели пето и шесто место.
  • 1940. (крајем године) по трећи пут заредом побеђује на урајинском шампионату.
  • 1941. узима учешће у мечу за апсолутног шампиона СССР-а и заузима четврто место.
  • 1945. заузима друго место на четрнаестом шампионату СССР-а, иза Михаила Ботвиника. Победио је 9 партија, 6 ремизирао и 2 изгубио. Захваљујући овим успесима добио је титулу велемајстора у СССР-у. Исте године игра на трећој табли за национални тим у радио мечу СССР – САД. Ремизирао је прву партију са Рубеном Фајном али га побеђује у другој партији, добивши награду за најлепшу партују у мечу.[1]
  • 1946. родила му се ћерка Татјана. Она се касније удала за Давида Бронштајна.
  • 1946. дебитовао је на међународном турниру у Гронингену и делио је шесто и седмо место.
  • Био је први играч који је прошао циклус мечева кандидата непоражен.
  • 1950. у априлу у Будимпешти поделио је прво место са Бронштајном у мечу кандидата, али је изгубио у плејофу од Бронштајна у Москви.
  • 1950. добио је од ФИДЕ титулу интернациоалног велемајстора.
  • 1951. био је секундант Бронштајну у мечу са Ботвиником у мечу за титулу првака света.
  • 1952. у Хелсинкију на шаховској олимпијади имао је скор 7/8.
  • 1953. учествује у мечу кандидата у Цириху. Завршио је на десетом-једанаестом месту.
  • 1961. игра на свом последњем шампионату СССР-а.
  • 1961. осваја прво место на међународном турниру у Дебрецину.
  • Од 1963. до 1969. био је секундант светском шампиону Тиграну Петросјану.
  • 1968. је био селектор и капитен студентског тима СССР-а који су постали светски шампиони.
  • 1971. у Минску игра свој последњи турнир.

Болеславски је имао позитиван биланс против Михаила Таља. Позната је његова партија против Таља, одиграна 1958. у Риги, где га је победио са црним фигурама.[2]

Шаховско наслеђе[уреди]

Позната је варијанта Болеславског у Сицилијанској одбрани: 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Le2 e5. Такође може да се игра и у Најдорфовој варијанти са 5. ... а6 уместо Sc6.

Болеславски, заједно са Бронштајном, Гелером и Александром Константинополским, 1930. промовише Краљеву индијску одбрану која је важила у то време као сумњиво отварање.

Књига његових најбољих партија, штампана је 1990. која је добила награду као најбоља шаховска публикација те године.

Референце[уреди]

  1. ^ „Болеславски – Фајн“. Chessgames.com Приступљено 2. 4. 2012.. 
  2. ^ „Таљ – Болеславски“. Chessgames.com Приступљено 2. 4. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]