Дебрецин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дебрецин
мађ. Debrecen

Megyeszékhely - Hajdú-Bihar megye - Debrecen.jpg
Поглед из ваздуха на градско средиште

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Регија велике северне равнице
Жупанија Хајду-Бихар (жупанија)
Котар Дебрецин
Становништво
Становништво 204.124
Густина становништва 442,16 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°31′48″N 21°38′21″E / 47.52997, 21.63916
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 461,65 км²
Дебрецин на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Дебрецин
Дебрецин на мапи Мађарска
Остали подаци
Градоначелник Коша Лајош
Поштански код 4000—4044
Позивни број 52
Веб-страна www.debrecen.hu

Дебрецин (мађ. Debrecen) је други по величини град у Мађарској, после Будимпеште. Дебрецин је регионални центар Велике северне равнице и главни град жупаније Хајду-Бихар.

Град има 204.297 становника према попису из 2005. године.

Порекло назива[уреди]

Први помен данашњег назива града јавља 1235. године као Debrezun. Постоје претпоставке да је назив куманског порекла. Из мађарске верзије изведени су називи на другим језицима: Дебрећин (Debreţin) на румунском, Дебрецин (Debrezin) на немачком и Дебрецин на српском језику.

Положај града[уреди]

Град Дебрецин се налази у источном делу Мађарске, на свега 25 км од румунске границе. Од престонице Будимпеште град је удаљен 220 километара источно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (магистрална пруга Будимпешта - Букурешт, савремени ауто-пут М3).

Град Дебрецин се налази у источном делу Панонске низије и нема реку. Клима у граду је умерено континентална.

Историја[уреди]

По доласку Мађара у Панонију на месту данашњег града образовало се сеоско насеље. 1361. године краљ Лајош I Анжујски дао је Дебрецину градска права, што је омогућило бржи развој града. У 15. веку град постаје посед Бранковића, касније породице Хуњади.

У 16. веку град пада под Османлије и остаје дуго погранични град ка угарској кнежевини Ердељу (1541-1693. г.). Вештом дипломатијом и отвореношћу грађани Дебрецина су сачували град од уништења. Отвореност је била и ка ново вероисповести - калвинизму, па је град веома брзо назван „Калвинистичким Римом“.

1693. г. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Дебрецин турске власти и град одмах добија градска права. Са хабзбуршком влашћу враћа се и католичка црква. Град у 18. веку се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-49. Дебрецин је имао значајну улогу, али није значајније страдао. Код града се одиграла једна од завршних битака током револуције, када је руска војска, као помоћ Хабзбурзима поразила мађарске устанике.

После Револуције град се брзо подигао и већ 1857. године добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата град се прво нашао у власти румунске војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град постаје погранични што успорава развој града. Нови прекид десио се крајем Другог светског рата када је Дебрецин тешко страдао при уласку совјетске војске у град крајем 1944. године. Град је поново обновљен. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 120 хиљада после рата на 210 хиљада почетком 90их година). Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на граници са слабије развијеним суседом, град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.

Становништво[уреди]

Дебрецин данас има око 205 хиљада становника и други је град по величини у држави (претекавши Мишколц пре 10ак година). Град последњих година поново расте захваљујући подстицању економије на све важнијој прометној вези Будимпешта - Букурешт.

Становништво Дебрецина махом чине Мађари - 95%. По вероисповести већина у граду су протестанти - калвинисти, који су 2,5 пута бројнији од католика. Због тога се Дебрецин сматра духовним средиште протестантизма у Мађарској.

Образовање[уреди]

Најважнија градска образовна установа је Дебрецински универзитет, основан 1912. г.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дебрецин