Историја читања
| Историја читања | |
|---|---|
 Корице књиге српског издања | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | A history of reading |
| Аутор | Алберто Мангел |
| Земља |  Аргентина ;  Канада |
| Језик | енглески |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Издавач | Светови |
| Број страница | 378 |
| Тип медија | мек повез |
| Превод | |
| Преводилац | Владимир Гвозден |
| Датум издавања | 1996. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 86-7047-471-9 |
Историја читања (енгл. A history of reading) је књига о историји књига и читања аргентинско-канадског есејисте, романописаца, преводилаца, уредника и антологичара Алберта Мангела (енгл. Alberto Manguel) (1948), објављена 1996. године.[1] Српско издање књиге објављено је 2005. године у издању "Светова" из Новог Сада у преводу Владимира Гвоздена.[2]
О аутору[уреди | уреди извор]
Алберто Мангел је рођен у Буенос Ајресу 1948. године. Године 1985. је постао канадски држављанин. Живео је у Израелу, Аргентини, Италији, Енглеској и Француској. Мангел је антологичар, преводилац, романописац, есејиста, уредник и антологичар. Пише и прилоге за новине и часописе широм света. Гостујући је професор на Универзитету Њуфаундленда, на Берлинском универзитету, универзитету у Монктону и стални је сарадник британског часописа Times. Почасни је доктор Универзитета у Лијежу и члан Фондације Гугенхајм. Добио је следеће награде: Premio Germán Sánchez Ruipérez у Шпаинији, Harbourfront у Канади, Grinzane Cavour у Италији и Roger Caillois у Француској. Носилац је титуле Officier des Arts et des Lettres Француске владе.[3]
О књизи[уреди | уреди извор]
Историја читања је књига која се бави проучавањем феномена читања, његовој историји, култури, односу читања према посредовању друштвених институција и разним видовима технологије.[4]
Алберто Мангел је седам година стварао ову књигу. Идеја је била да напише есеј али се тема чинила сувише обимна и широка те је написао књигу. [5]
Аутор је проучавао историју читања од Индије, Кине, Персије, Грчке, Рима, средњег века, ренесансе, па све до најновијих времена. Описао је разне ликове читалаца, папирусе, пергаменте, кодексе, библиотеке и њене утемељиваче, манастирске ћелије и скрипторије, салоне и приватне собе, сајбер просторе...Кроз књигу је написао историју културе људског рода, њену генезу и контраверзност.[4]
Књигу је започео делом под насловом Читаоцу где је цитирао Роберта Дарнтона, Вирџинију Вулф и Дени Дидроа:[5]
| „ | Читање има историју. | ” |
| — Роберт Дарнтон, 1990. | ||
| „ | Јер жељу за читањем, као и све друге жеље које збуњују наше несрећне душе, могуће је анализирати. | ” |
| — Вирџинија Вулф, 1923. | ||
| „ | Али ко ће бити господар? Писац или читалац? | ” |
| — Дени Дидро, 1796. | ||
У одељку на крају књиге који носи назив Празне странице на крају стоји:[5]
| „ | Историја читања, на срећу, нема краја...Није готово. | ” |
Сем чињеница и података које се налазе у књизи, обилује и мноштвом фотографија које на сликовит начин дочаравају тему о којој је Алберто Мангел писао.
Садржај[уреди | уреди извор]
Наслови одељака у књизи Историја читања:[5]
Последња страница
- Последња страница
Чинови читања
- Сенке које читају
- Неми читаоци
- Књига сећања
- Учити читати
- Изгубљена прва страница
- Сликовито читање
- Читају нам
- Облик књиге
- Приватно читање
- Метафоре читање
Моћи читаоца
- Почеци
- Господари свемира
- Читање будућности
- Симболички читалац
- читање унутар зидова
- Крађа књига
- Аутор као читалац
- Преводилац као читалац
- Забрањено читање
- Књишка луда
Празне странице на крају
- Празне странице на крају
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Књигу је Times Literary Supplement окарактерисао као "светску књигу године". The New Yorker Историју читања је описао као "љубавно писмо писано да би било читано".[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „A History of Reading”. goodreads.com. Приступљено 28. 11. 2021.
- ^ „Istorija čitanja / Alberto Mangel”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 28. 11. 2021. г. Приступљено 28. 11. 2021.
- ^ „Алберто Мангел”. prosefest.rs. Приступљено 28. 11. 2021.
- ^ а б в „Istorija čitanja”. knjizara.com. Приступљено 28. 11. 2021.
- ^ а б в г Mangel, Alberto (2005). Istorija čitanja. Novi Sad: Svetovi. стр. 7—9, 377—378. ISBN 86-7047-471-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Историја читања, Алберто Мангел
- Istorija čitanja : Alberto Mangel - pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2021)
