Вирџинија Вулф

Вирџинија Вулф
Вирџинија Вулф, енглеска књижевница
Лични подаци
Датум рођења	(1882-01-25)25. јануар 1882.
Место рођења	Лондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти	28. март 1941.(1941-03-28) (59 год.)
Место смрти	река Уз код Родмела, Уједињено Краљевство
Образовање	Кингс колеџ
Књижевни рад
Најважнија дела	Госпођа Даловеј
Потпис

Вирџинија Вулф (енгл. Virginia Woolf; Лондон, 25. јануар 1882 – река Уз код Родмела, 28. март 1941) била је енглеска књижевница, један од кључних аутора наративног модернизма и оснивач феминистичке књижевне критике.

Биографија

Рођену у угледној викторијанској интелектуалистички настројеној породици Степхен, Аделаиду Вирџинију Стивен одгајали су углавном приватни учитељи. Након смрти оца Леслија Стивена, познатог књижевног критичара и издавача, одселила се са сестром Ванесом у Блумзбури, подручје средњег Лондона, које је током времена (а највише у међуратном периоду) постало окупљалиште једног слоја британске интелигенције. Године 1912. Вирџинија се удала за издавача, писца и друштвеног активисту Леонарда Вулфа. Ускоро је објавила свој први роман, „The Voyage Out“, 1915, који није донео већи креативни пробој, али је поставио неке од њених доминантних тема и видова израза: лирски приступ збиљи и интроспекцију у анализи флуктуирајућих стања људске (посебно женске) психе. Отприлике из тога доба датирају први снажнији живчани сломови и напади дубоког психичког раскола који су је пратили до краја живота и који су били и узрок њеног самоубиства. Као вид радне терапије Вирџинија Вулф и њен супруг оснивају „Хогарт прес“, независно издавачко удружење која је требало да служи афирмацији авангардних и маргинализованих писаца.

После још два романа („Ноћ и дан“, 1919. и „Јаковљева соба“, 1922), уследила су велика остварења књижевног модернизма: романи „Госпођа Даловеј“ (1925), „Ка светионику“ (1927) и „Таласи“ (1931), те збирке есеја и књижевних критика, „Сопствена соба“ (1929) и „Три гвинеје“ (1938).

Њени романи су високо експериментални: на више места радња, која је често свакодневна и уобичајена, растаче се у свести (женских) протагониста; снажан лиризам и језична виртуозност стварају утисак света пребогатог визуелним и другим сензорним асоцијацијама, као и сензибилне ликове уроњене у непрестано преиспитивање смисла властитих доживљаја и самог постојања. По опредељењу мешавина епикурејског материјалисте и бергсоновског идеалисте, као и естета на трагу Волтера Патера - Вирџинија Вулф у својим романима је креирала свет углавном ограничен на интелектуализовану енглеску вишу средњу класу, али универзалан по досегу за пажљивијег читатеља. Сама радња је често банална: госпођа Деловеј спрема забаву и седељку, а читава радња се врти око тог догађаја; у роману „Ка светионику“ је описан излет гђе Ремзи с бројном породицом, као и креативни напор сликарке Лили Бриско; „Таласи“ су збирка лирских солилоквијума шесторо пријатеља. Песнички рецитали претварају тај роман у нешто налик на поему у прози.

Збирке критика и есеја Вулфове су још утицајније, бар од 1970-их година. У њима је засновала феминистичку књижевну критику, а тон у њима варира: с једне стране се појављују, фактографски заснована, истицања запостављености жена и њихове онемогућености у уметничко-креативним процесима; с друге стране Вулфова је инсистирала да је „женска“, као и „мушка“ уметност заправо андрогина, па је слобода изражаја женског искуства и перцепције света маргинална: прави уметник надраста пол. Овде је Вирџинија Вулф показала мешавину зреле критичности и наивности: изразито маскулини аутори као Мелвил или Фокнер тешко да се могу утрпати у кош двополног погледа. С друге стране, Вирџинија Вулф је сјајно рашчланила и илустровала историјску датост „женске судбине“ која је многе потенцијалне креативне личности осудила на скучену и само делимично остварену егзистенцију.

Њен познији рад укључује конвенционалнији роман „Године“, 1937. (не баш успело дело), те последње велико остварење, роман „Између чинова“, 1941. године. Опет снажно експерименталну прозу у којој су сажете опсесивне теме: рекреација света кроз високо метафоризован језик; сексуална амбиваленција и, најважније - медитација о протоку времена и живота, отеловљена у фикционализованом и естетизованом приказу скоро целе енглеске историје. Мучена нападима душевне болести (слушне и визуелне халуцинације, дубока депресија), који су још појачани избијањем Другог светског рата, Вирџинија Вулф извршила је самоубиство утапањем у реци Уз, крај имања у Родмелу у Сасексу.

Оцена дела Вирџиније Вулф није лака због више чинилаца, а најважнији су политички и друштвени: њени су романи и критички текстови доживели снажно оспоравање после рата, па је била жестоко критикована као снобовска плава чарапа, а њен фикционални свет као средство задовољавања сопствене егоцентричне сензибилности без већег општељудског значаја. Клатно се зањихало у супротном смеру у 70-има, када је на таласу феминизма поново потврђена као велика књижевница, но углавном као претеча феминистичке идеологије. После свих порицања и уздизања, изгледа да је постигнут какав-такав консензус: Вирџинија Вулф није међу највећима, али је свакако један од великих иновативних писаца 20. века, досега остварења већег од, рецимо, Хемингвеја или Пастернака (уз напомену да су свака оваква упоређења нужно спорна). Као „најенглескији“ енглески модерни писац, оставила је неспорна ремек-дела у неколико романа, две или три књиге критика и есеја, те у великом дневнику („Дневници“, издато 1977 — 1984. у 5 свезака).

Феминистичко читање

Новија читања дела Вирџиније Вулф фокусирају се на феминистичке и лезбејске теме у њеним делима, као што је зборник есеја из 1997. године Вирџинија Вулф: лезбејско читање.

Занимљивост

Вирџинија Вулф је све своје књиге написала стојећи.

Литература

Књиге и тезе

• Batchelor, John, ур. (1995). The Art of Literary Biography. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-818289-4. 
• Beauvoir, Simone de (2015) [1949]. The Second Sex (Vintage Feminism Short Edition). Random House. ISBN 978-1-4735-2191-9.  see also The Second Sex
• Benstock, Shari, ур. (1988). The Private Self: Theory and Practice of Women's Autobiographical Writings. UNC Press Books. ISBN 978-0-8078-4218-8. 
• Brooker, Peter (2004). Bohemia in London: The Social Scene of Early Modernism. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-28809-6. 
• Burstyn, Joan N. (2016) [1980]. Victorian Education and the Ideal of Womanhood. Taylor & Francis. ISBN 978-1-315-44430-7. 
• Eagle, Dorothy S.; Carnell, Hilary, ур. (1981) [1977]. The Oxford Illustrated Literary Guide to Great Britain and Ireland (2nd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-869125-9. 
• Ender, Evelyne (2005). Architexts of Memory: Literature, Science, and Autobiography. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-03104-7. 
• Hirsch, Marianne (1989). The Mother / Daughter Plot: Narrative, Psychoanalysis, Feminism. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-11575-1. 
• Jaillant, Lise (2017). Cheap Modernism: Expanding Markets, Publishers' Series and the Avant-Garde. Edinburgh University Press. ISBN 978-1-4744-1724-2. 
  • 'Classics behind Plate Glass': the Hogarth Press and the Uniform Edition of the Works of Virginia Woolf. стр. 120—139. 
• Mandler, Peter; Pedersen, Susan, ур. (2005). After the Victorians: Private Conscience and Public Duty in Modern Britain. Routledge. ISBN 978-1-134-91178-3. 
• Oliver, Vanessa (2013). Healing Home: Health and Homelessness in the Life Stories of Young Women. University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-6236-0. 
• Olson, Liesl (2009). Modernism and the Ordinary. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-970972-4. 
• Parkes, Adam (2011). A Sense of Shock: The Impact of Impressionism on Modern British and Irish Writing. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-538381-2. 
• Parmar, Priya (2015). Vanessa and Her Sister. Doubleday Canada. ISBN 978-0-385-68134-6. 
• Prince, Tracy J. (2012). Culture Wars in British Literature: Multiculturalism and National Identity. McFarland. ISBN 978-0-7864-6294-0. 
• Prins, Yopie (2017). Ladies' Greek: Victorian Translations of Tragedy. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-8574-9. 
• Ramazanoglu, Caroline; Holland, Janet (2002). Feminist Methodology: Challenges and Choices. SAGE Publications. ISBN 978-0-7619-5123-0. 
• Richardson, Dorothy (2014) [1915]. Ross, Stephen; Thomson, Tara, ур. Pointed Roofs. Broadview Press. ISBN 978-1-77048-538-9. 
• Rosner, Victoria (2008). Modernism and the Architecture of Private Life. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-13305-0. 
• Sellers, Susan (2010). Vanessa & Virginia: A Novel. Boston: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-547-39388-9. 
• Sheppard, FHW, ур. (1975). Survey of London. Vol. 38. South Kensington Museums Area. London: Institute of Historical Research (British History Online). ISBN 978-0-485-48238-6.  see also Survey of London
• Shukla, Bhaskar A. (2007). Feminism:From Mary Wollstonecraft To Betty Friedan. Sarup & Sons. ISBN 978-81-7625-754-1. 
• Snodgrass, Mary Ellen, ур. (2013). Encyclopedia of Feminist Literature (2nd изд.). Infobase Learning. ISBN 978-1-4381-4064-3. 
• Stephen, Julia D. (1987). Steele, Elizabeth; Gillespie, Dianne F, ур. Julia Duckworth Stephen: Stories for Children, Essays for Adults. Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-2592-6. 
  • Broughton, Panthea Reid (1989). „Julia Stephen's Prose: An Unintentional Self-Portrait”. English Literature in Transition, 1880-1920 (Review). 22 (1): 125—128. 
• Stuart, Christopher; Todd, Stephanie, ур. (2009). New Essays on Life Writing and the Body. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-0803-3. 
• Zimring, Rishona (2016). Social Dance and the Modernist Imagination in Interwar Britain. Taylor & Francis. ISBN 978-1-351-89959-8. 

Биографија

• Acheson, James, ур. (2017). Virginia Woolf. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-43083-0. 
• Bell, Quentin (1972). Virginia Woolf: A Biography. Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-693580-7. 
  • Vol. I: Virginia Stephen 1882 to 1912. London: Hogarth Press. 1972.
  • Vol. II: Virginia Woolf 1912 to 1941. London: Hogarth Press. 1972.
• Bishop, Edward (1988). A Virginia Woolf Chronology. Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-349-07881-3. 
• Bond, Alma Halbert (2000). Who Killed Virginia Woolf?: A Psychobiography. Insight Books Human Sciences. ISBN 978-0-595-00205-4. 
  • Poole, Roger (1991). „Virginia Woolf: The Impact of Childhood Sexual Abuse on Her Life and Work, and: Who Killed Virginia Woolf?: A Psychobiography, and: Virginia Woolf: A Study of the Short Fiction, and: Virginia Woolf: Strategist of Language”. MFS Modern Fiction Studies (Review). 37 (2): 300—305. doi:10.1353/mfs.0.0773. 
• Boynton, Victoria; Malin, Jo, ур. (2005). Encyclopedia of Women's Autobiography: Volume 2 K-Z. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32739-1. 
• Brackenbury, Rosalind (2018). Miss Stephen's Apprenticeship: How Virginia Stephen Became Virginia Woolf. University of Iowa Press. ISBN 978-1-60938-551-4. 
• Briggs, Julia (2006). Virginia Woolf: An Inner Life. Harcourt. ISBN 978-0-15-603229-2. 
• Cafiero, Giuseppe (2018). Virginia Woolf: The Ambiguity of Feeling. AuthorHouse UK. ISBN 978-1-5462-8594-6. 
• Curtis, Vanessa (2002). Virginia Woolf's Women. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-18340-0. 
• Curtis, Anthony (2006). Virginia Woolf: Bloomsbury & Beyond. Haus Publishing. ISBN 978-1-904950-23-3. 
• Czarnecki, Kristin; Rohman, Carrie, ур. (2011). Virginia Woolf and the Natural World. Liverpool University Press. ISBN 978-1-942954-14-9. 
• Dalsimer, Katherine (2008) [2001]. Virginia Woolf: Becoming a Writer. Yale University Press. ISBN 978-0-300-13376-9. 
• Dally, Peter John (1999). Virginia Woolf: The Marriage of Heaven and Hell. Robson Books. ISBN 978-1-86105-219-3. 
• DeSalvo, Louise A. (1989). Virginia Woolf: The Impact of Childhood Sexual Abuse on Her Life and Work. Women's Press. ISBN 978-0-7043-5042-7. 
  • Beattie, L. Elisabeth (23. 7. 1989). „In short”. New York Times (Review). 
  • Poole, Roger (1991). „Virginia Woolf: The Impact of Childhood Sexual Abuse on Her Life and Work, and: Who Killed Virginia Woolf?: A Psychobiography, and: Virginia Woolf: A Study of the Short Fiction, and: Virginia Woolf: Strategist of Language”. MFS Modern Fiction Studies (Review). 37 (2): 300—305. doi:10.1353/mfs.0.0773. 
• Dunn, Jane (1990). A Very Close Conspiracy: Vanessa Bell and Virginia Woolf. Random House. ISBN 978-1-4464-3465-9.  (additional excerpts)
• Forrester, Viviane (2015). Virginia Woolf: A Portrait. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-53512-0. 
• Froula, Christine (2005). Virginia Woolf and the Bloomsbury Avant-Garde: War, Civilization, Modernity. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-50878-0. 
• Goldman, Jane (2006). The Cambridge Introduction to Virginia Woolf. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-45788-0. 
• Gordon, Lyndall (1984). Virginia Woolf: A Writer's Life. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-811723-0. 
• Hall, Sarah M. (2006). Before Leonard: The Early Suitors of Virginia Woolf. Peter Owen. ISBN 978-0-7206-1222-6. 
• — (2007). The Bedside, Bathtub & Armchair Companion to Virginia Woolf and Bloomsbury. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-8264-8675-2. 
• Harris, Alexandra (2011). Virginia Woolf. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-77097-9. 
  • Hadley, Tessa (21. 10. 2011). „Virginia Woolf by Alexandra Harris”. The Guardian (Review). 
• Holtby, Winifred (2007) [1932]. Virginia Woolf: a critical memoir. London: Bloomsbury. ISBN 9780826494436. 
• Humm, Maggie (2006). Snapshots of Bloomsbury: The Private Lives of Virginia Woolf and Vanessa Bell. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-3706-1. 
• King, James (1995). Virginia Woolf. New York: Norton. ISBN 978-0-393-03748-7. 
• Leaska, Mitchell A. (2000). Granite and Rainbow: The Hidden Life of Virginia Woolf. Cooper Square Publishing, LLC. ISBN 978-0-8154-1047-8. 
• Lee, Hermione (1999) [1996]. Virginia Woolf. Vintage Books. ISBN 978-0-375-70136-8.  (excerpt - Chapter 1)
  • Merkin, Daphne (8. 6. 1997). „This Loose, Drifting Material of Life”. New York Times (Review). Приступљено 12. 3. 2018. 
• Levenback, Karen L. (1999). Virginia Woolf and the Great War. Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-0546-1. 
• Licence, Amy (2015). Living in Squares, Loving in Triangles: The Lives and Loves of Virginia Woolf and the Bloomsbury Group. Amberley Publishing Limited. ISBN 978-1-4456-4579-7. 
• Nadel, Ira (2016). Virginia Woolf. Reaktion Books. ISBN 978-1-78023-712-1. 
• Nicolson, Nigel (2000). Virginia Woolf. Penguin Publishing Group. ISBN 978-1-4406-7921-6. 
  • Sweeney, Aoibheann (17. 12. 2000). „Back to Bloomsbury”. New York Times (Review).  with excerpt
• Pearce, Brian Louis (2007). Virginia Woolf and the Bloomsbury Group in Twickenham. Borough of Twickenham Local History Society. стр. 7. ISBN 978-0-903341-80-6. 
• Poole, Roger (1995) [1978]. The Unknown Virginia Woolf. Cambridge University Press Archive. ISBN 978-0-521-48402-2. 
• Reid, Panthea (1996). Art and Affection: A Life of Virginia Woolf. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510195-9. 
• Rose, Phyllis (1979). Woman of Letters: A Life of Virginia Woolf. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-502621-4. 
• Rosenman, Ellen Bayuk (1986). The Invisible Presence: Virginia Woolf and the Mother-daughter Relationship. Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-1290-8. 
  • Caramagno, Thomas C. (1989). „Review of Virginia Woolf and the Real World; The Invisible Presence: Virginia Woolf and the Mother-Daughter Relationship”. Modern Philology (Review). 86 (3): 324—328. JSTOR 438044. 
• Silver, Brenda R. (1999). Virginia Woolf Icon. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-75746-9. 
• Snaith, Anna, ур. (2007). Palgrave Advances in Virginia Woolf Studies. Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-0-230-20604-5. 
• Spalding, Frances (2014). Virginia Woolf: Art, Life and Vision (Exhibition catalogue). National Portrait Gallery, London. ISBN 978-1-85514-481-1. 
• Squier, Susan Merrill (1985). Virginia Woolf and London: The Sexual Politics of the City. University of North Carolina Press. ISBN 978-1-4696-3991-8. 
• Streufert, Mary J. (8. 6. 1988). Measures of reality: the religious life of Virginia Woolf (MA thesis). Oregon State University. 
• Wilson, Jean Moorcroft (1987). Virginia Woolf Life and London. A Biography of Place. Cecil Woolf.  (Illustrations of Woolf's London homes are excerpted at UAH 2018.)

Ментално здравље

• Bennett, Maxwell (2013). Virginia Woolf and Neuropsychiatry. Springer Science & Business Media. ISBN 978-94-007-5748-6.  additional excerpts
• Bond, Alma Halbert (2000). Who Killed Virginia Woolf?: A Psychobiography. Insight Books Human Sciences. ISBN 978-0-595-00205-4. 
  • Poole, Roger (1991). „Virginia Woolf: The Impact of Childhood Sexual Abuse on Her Life and Work, and: Who Killed Virginia Woolf?: A Psychobiography, and: Virginia Woolf: A Study of the Short Fiction, and: Virginia Woolf: Strategist of Language”. MFS Modern Fiction Studies (Review). 37 (2): 300—305. doi:10.1353/mfs.0.0773. 
• Caramagno, Thomas C. (1992). The Flight of the Mind: Virginia Woolf's Art and Manic-Depressive Illness. University of California Press. ISBN 978-0-520-93512-9.  (summary)
• Drummer, Carlee Rader (1989). The Broken Chrysalis: Virginia Woolf's Grieved Grief (PhD thesis). State University of New York at Stony Brook. 
• Jamison, Kay Redfield (1996). Touched With Fire. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4391-0663-1.  see also Touched with Fire
• Meyer, Robert G.; Osborne, Yvonne Hardaway (1982). Case Studies in Abnormal Behavior. Allyn and Bacon. ISBN 978-0-205-07744-1. 
• Montross, Christine (2014). Falling into the Fire. Oneworld Publications. ISBN 978-1-78074-367-7. 
• Panken, Shirley (1987). Virginia Woolf and the "Lust of Creation": A Psychoanalytic Exploration. SUNY Press. ISBN 978-0-88706-200-1. 
• Szasz, Thomas (2011). My Madness Saved Me: The Madness and Marriage of Virginia Woolf. Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-0945-0. 
• Trombley, Stephen (октобар 1980). Virginia Woolf and her doctors (PDF) (PhD thesis). University of Nottingham. 
• Trombley, Stephen (1981). All that Summer She was Mad: Virginia Woolf and Her Doctors. London: Junction Books. ISBN 978-0-86245-039-7. 
• Webb, Ruth (2000). Virginia Woolf. British Library. 

Друго

• Bell, Vanessa (1993). Marler, Regina, ур. The Selected Letters of Vanessa Bell. Pantheon Books. ISBN 978-0-679-41939-6. 
  • Marler, Regina. Biographical introduction. стр. xvii—xviii. 
• Bennett, Mary (2002). Who was Dr Jackson?: Two Calcutta Families, 1830-1855. BACSA. ISBN 978-0-907799-78-8. 
  • Vogeler, Martha S. (11. 7. 2014). „Bennett, Mary. Who Was Dr. Jackson? Two Calcutta Families: 1830–1855. London: British Association for Cemeteries in South Asia. 2002. Pp. xv, 116. £12. ISBN 0-90779-9-78-71”. Albion (Review). 36 (2): 388—389. JSTOR 4054289. doi:10.2307/4054289. 
• Bicknell, John W, ур. (1996). Selected Letters of Leslie Stephen: Volume 1. 1864-1882. Basingstoke: Macmillan. ISBN 9781349248872. 
• Bicknell, John W, ур. (1996). Selected Letters of Leslie Stephen: Volume 2. 1882-1904. Ohio State University Press. ISBN 978-0-8142-0691-1. 
• Bloom, Abigail Burnham; Maynard, John, ур. (1994). Anne Thackeray Ritchie: Journals and letters. Columbus: Ohio State University Press. ISBN 9780814206386. 
• Brooke, Rupert; Strachey, James (1998). Hale, Keith, ур. Friends and Apostles: The Correspondence of Rupert Brooke and James Strachey, 1905-1914. Yale University Press. ISBN 978-0-300-07004-0. 
• Curtis, Anthony (2002). Before Bloomsbury: the 1890s diaries of three Kensington ladies : Margaret Lushington, Stella Duckworth and Mildred Massingberd. The Eighteen Nineties Society. ISBN 978-0-905744-28-5. 
• Delany, Paul (2015). Fatal Glamour: The Life of Rupert Brooke. MQUP. ISBN 978-0-7735-8278-1. 
• Garnett, Angelica (2011) [1985]. Deceived With Kindness. Random House. ISBN 978-1-4464-7525-6. 
• Garnett, Henrietta (2004). Anny: A Life of Anny Thackeray Ritchie. London: Chatto & Windus. ISBN 978-0-7011-7129-2. 
  • Lee, Hermione (10. 1. 2004). „A perfect match”. The Guardian (Review). 
• Glendinning, Victoria (2006). Leonard Woolf: A Biography. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-4653-8. 
  • Messud, Claire (10. 12. 2006). „The Husband”. New York Times (Review). Приступљено 14. 2. 2018. 
• Jones, Nigel (2014) [1999 Metro Books]. Rupert Brooke: Life, Death and Myth. Head of Zeus. ISBN 978-1-78185-715-1. 
  • Parker, Peter (23. 10. 1999). „Rupert Brooke: a bundle of prejudice and insanity?”. The Daily Telegraph (Review). Приступљено 10. 4. 2018. 
• Knights, Sarah (2015). Bloomsbury's Outsider: A Life of David Garnett. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4482-1544-7. 
  • Taylor, D. J. (23. 7. 2015). „Bloomsbury’s Outsider: A Life of David Garnett by Sarah Knights”. The Guardian (Review). 
  • Wade, Francesca (26. 6. 2015). „Dangerous liaisons among the Bloomsbury set”. Daily Telegraph (Review). 
• Llewellyn-Jones, Rosie (2017). The Louisa Parlby Album: Watercolours from Murshidabad 1795–1803 (PDF) (Exhibition catalogue: 23 October – 1 December 2017). London: Francesca Galloway. ISBN 978-0-956-914-767. 
• Maitland, Frederic William (1906). The life and letters of Leslie Stephen. London: Duckworth & Co. Приступљено 2. 1. 2018. 
• Moggridge, Donald Edward (1992). Maynard Keynes: An Economist's Biography. Psychology Press. ISBN 978-0-415-05141-5. 
• Olsen, Victoria (2003). From Life: Julia Margaret Cameron & Victorian Photography. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6019-1. 
• Read, Mike (2015). Forever England: The Life of Rupert Brooke. Biteback Publishing. ISBN 978-1-84954-866-3. 
• Rose, Phyllis (1983). Parallel Lives: Five Victorian Marriages. Vintage Books. ISBN 978-0-394-72580-2. 
• Spalding, Frances (2010). Gwen Raverat: Friends, Family and Affections. Random House. ISBN 978-1-4090-2941-0. 
• Stephen, Virginia; Stephen, Vanessa; Stephen, Thoby (2005). Hyde Park Gate News: The Stephen Family Newspaper. Hesperus Press. ISBN 978-1-84391-701-4. 
  • „'Hyde Park Gate News', a magazine by Virginia Woolf and Vanessa Bell”. Collection items (Manuscript). British Library. Приступљено 9. 1. 2018. 
• Tolley, Christopher (1997). Domestic Biography: The Legacy of Evangelicalism in Four Nineteenth-century Families. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-820651-4. 
• Venn, John (2012) [1904 Macmillan, London]. Annals of a Clerical Family: Being Some Account of the Family and Descendants of William Venn, Vicar of Otterton, Devon, 1600-1621. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-04492-9.  also Internet archive
• Wilson, Scott (2016). Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons (3rd изд.). McFarland & Company. ISBN 978-1-4766-2599-7. 
• Wolf, Sylvia, ур. (1998). Julia Margaret Cameron's Women. Art Institute of Chicago. ISBN 978-0-300-07781-0.  also available through MOMA here
• Woolf, Leonard (1989) [1962]. Growing: an autobiography of the years 1904 to 1911. Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-637215-2. 
• — (1975) [1964]. Beginning Again: An Autobiography of the Years 1911 to 1918. Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-611680-0. 

Књижевни коментари

• Alexander, Christine; McMaster, Juliet, ур. (2005). The Child Writer from Austen to Woolf. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81293-1. 
• Barrett, Eileen; Cramer, Patricia, ур. (1997). Virginia Woolf: Lesbian Readings. NYU Press. ISBN 978-0-8147-1263-4. 
  • Cramer, Patricia. Lesbian readings of Woolf's novels: Introduction. стр. 117—127. 
• Bloom, Harold, ур. (2009). Virginia Woolf. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-1548-1. 
• Beja, Morris (1985). Critical essays on Virginia Woolf. G.K. Hall. ISBN 978-0-8161-8753-9. 
• Berman, Jessica, ур. (2016). A Companion to Virginia Woolf. Wiley. ISBN 978-1-118-45790-0. 
• Blair, Emily (2012). Virginia Woolf and the Nineteenth-Century Domestic Novel. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-7992-6. 
• Blamires, Harry (1983). A Guide to Twentieth Century Literature in English. Methuen. ISBN 978-0-416-36450-7. 
• Booth, Alison (1992). Greatness Engendered: George Eliot and Virginia Woolf. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-9930-2. 
• Briggs, Julia (2006). Reading Virginia Woolf. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2695-3. 
• Bunyan, David (1970). Virginia Woolf's views of consciousness in relation to art and life (MLitt thesis). Department of English Studies, Durham University. 
• Dalgarno, Emily (2007). Virginia Woolf and the Visible World. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-03360-2. 
• Ellis, Steve (2007). Virginia Woolf and the Victorians. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-46896-1.  (additional excerpts)
• Goldman, Jane (2001). The Feminist Aesthetics of Virginia Woolf: Modernism, Post-Impressionism, and the Politics of the Visual. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79458-9. 
• Gruber, Ruth (2012) [2005]. Virginia Woolf: The Will to Create as a Woman. Open Road Media. ISBN 978-1-4532-4864-5. 
• Hague, Angela (2003). Fiction, Intuition, & Creativity: Studies in Brontë, James, Woolf, and Lessing. CUA Press. ISBN 978-0-8132-1314-9. 
• Hill-Miller, Katherine (2001). From the Lighthouse to Monk's House: A Guide to Virginia Woolf's Literary Landscapes. Duckworth. ISBN 978-0-7156-2995-6. 
• Humm, Maggie, ур. (2010). Edinburgh Companion to Virginia Woolf and the Arts. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-3553-5. 
• Hussey, Mark (1991). Virginia Woolf and war: fiction, reality, and myth. Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-2537-7. 
• Kirkpatrick, Brownlee Jean; Clarke, Stuart N. (1997). A Bibliography of Virginia Woolf. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-818383-9. 
• Koutsantoni, Dr Katerina (2013). Virginia Woolf's Common Reader. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-1-4094-7526-2. 
• Latham, Sean (2003). "Am I a Snob?": Modernism and the Novel. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8841-2. 
  • Hite, Molly (11. 3. 2004). „Am I a Snob? Modernism and the Novel”. Modernism/modernity (Review). 11 (1): 190—192. ISSN 1080-6601. doi:10.1353/mod.2004.0011. 
• Lee, Hermione (1977). The novels of Virginia Woolf. Holmes & Meier. 
• Madden, Mary C (31. 3. 2006). Virginia Woolf and the persistent question of class: The protean nature of class and self (PhD thesis). Department of English, University of South Florida. 
• Majumdar, Robin; McLaurin, Allen (2003) [1975]. Virginia Woolf: The critical heritage. Routledge. ISBN 978-1-134-72404-8. 
• Martin, Ann; Holland, Kathryn, ур. (јун 2013). Interdisciplinary / Multidisciplinary Woolf: Selected Papers from the Twenty-Second Annual International Conference on Virginia Woolf. Liverpool University Press. ISBN 978-0-9890826-2-4. 
• Miller, C. Ruth (1988). Virginia Woolf: The Frames of Art and Life. Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-349-19595-4. 
• Paul, Janis M. (1987). The Victorian heritage of Virginia Woolf: the external world in her novels. Pilgrim Books. ISBN 978-0-937664-73-5. 
• Randall, Bryony; Goldman, Jane, ур. (2012). Virginia Woolf in Context. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-00361-3. 
• Rhydderch, Francesca (2000). Cultural translations: A comparative critical study of Kate Roberts and Virginia Woolf (PDF) (PhD thesis). University of Wales, Aberystwyth. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 9. 2017. г. Приступљено 5. 1. 2019. 
• Ryan, Derek; Bolaki, Stella, ур. (2012). Contradictory Woolf. Liverpool University Press. ISBN 978-1-942954-11-8. 
• Sellers, Susan (2010). The Cambridge Companion to Virginia Woolf. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89694-8. 
• Sim, Lorraine (2016). Virginia Woolf: The Patterns of Ordinary Experience. Routledge. ISBN 978-1-317-00160-7. 
  • Introduction (PDF). стр. 1—26. 
• Simpson, Kathryn (2016). Woolf: A Guide for the Perplexed. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4725-9068-8. 
• Transue, Pamela J. (1986). Virginia Woolf and the Politics of Style. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-1-4384-2228-2. 
• Zamith, Maria Cândida; Flora, Luísa, ур. (2007). Virginia Woolf: Three Centenary Celebrations. Universidade do Porto. ISBN 978-972-8932-23-7.  additional excerpt
• Zink, Suzana (2018). Virginia Woolf's Rooms and the Spaces of Modernity. Springer Nature. ISBN 978-3-319-71909-2. 
• Zwerdling, Alex (1986). Virginia Woolf and the Real World. University of California Press. ISBN 978-0-520-06184-2. 
  • Caramagno, Thomas C. (1989). „Review of Virginia Woolf and the Real World, ; The Invisible Presence: Virginia Woolf and the Mother-Daughter Relationship”. Modern Philology (Review). 86 (3): 324—328. JSTOR 438044. 
  • Middleton, Victoria (1987). „Alex Zwerdling: Virginia Woolf and the Real World”. Rocky Mountain Review of Language and Literature. 41 (4): 277—278. doi:10.2307/1347313. 
  • Pearce, Richard (јесен 1987). „Review: Virginia Woolf's Reality”. Novel: A Forum on Fiction (Review). 21 (1): 93—96. JSTOR 1345993. doi:10.2307/1345993. 

Спољашње везе

• Вирџинија Вулф, дела (језик: енглески)