Пређи на садржај

Итумбијара

Координате: 18° 25′ 0″ S 49° 13′ 0″ W / 18.41667° Ј; 49.21667° З / -18.41667; -49.21667
С Википедије, слободне енциклопедије
Итумбијара
Општина
Општина Итумбијара
Flag of Итумбијара
Застава
Official seal of Итумбијара
Грб
Location in the state of Goiás.
Location in the state of Goiás.
Координате: 18° 25′ 0″ S 49° 13′ 0″ W / 18.41667° Ј; 49.21667° З / -18.41667; -49.21667
ДржаваБразил Бразил
РегионМеја Понте Микрорегион
ДржаваГојас
Основан12. децембар 1909.
Влада
 • ГрадоначелникЈозе Антонио да Силва Нера (Бразилска Радничка Партија (тренутно))
Површина
 • Укупно2,461,280 km2 (950,310 sq mi)
Надморска висина448 m (1.470 ft)
Становништво (2018 отп.)[1]
 • Укупно103.652
 • Густина37,71/km2 (9,770/sq mi)
Веб-сајтCity of Itumbiara

Итумбијара је општина на крајњем југу државе Гојас (Бразил). Општина је 2018. године бројала 103,652 житеља, са укупном површином од 2,461,3 km² (2002).[2]Примарна производња у граду је производња соје, кукуруза и млека.

Географија

[уреди | уреди извор]

Итумбијара се налази 197 km јужно од главног града, Гојаније, налази се на државној граници са Минас Жераисом.

Град је друмски повезан са Гојанијом и Сао Јозе до Рио Прето, држава Сао Пауло, путем националног ауто-пута, бр. 153. Бразилски најпопуларнији топлотни извори, Калдас Новас и Рио Квенте, налазе се северно од града.

Кроз територију општине протиче река Паранајба.

Политика

[уреди | уреди извор]

Градоначелник: Франциско Доминквуес де Фарија Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2019)

Број посланика у већу:10

Укупан број пунолетних бирача:70,240 (2012)

Демографија

[уреди | уреди извор]

Густина насељености: 37.71 удаљеност / км² (2015)

Стопа раста становништва: 1.04% (1996/2007)

Укупан број становника: 100,548 (2015)

Укупан број становника: 78,049 (1980)

Градско становништво: 89,000 (2010)

Становништво у руралним пределима: 3.942 (2010)

Историја

[уреди | уреди извор]

Пут који повезује Уберабу и Анхагуер, на граници између Гојаса и Минас Жераисом, био је завршен 1824. године. Влада је увела прикупљање пореза на месту званом "Порто де Санта Рита" или једноставније "Порто". Убрзо је саграђена и капела у част Санта Рите. Године 1909. Санта Рита до Паранајба постаје општина. Општина мења име у Итумбијара (1943), име је изведено из Тупи-Гуарани језика, што значи "Пут до Водопада". Град постаје седиште Римокатоличке епархије (1966).

Економија

[уреди | уреди извор]

Итамбијара је велики произвођач кукуруза, соје и памука. Сточаратво је веома битно, са скоро сто педесет хиљада грла говеда и тридесет хиљада крава.

Економски подаци

[уреди | уреди извор]

Број индустријских компанија: 167 (2002/2007)

Индустријски дистрикт: Диагри (2007)

  • Coop. Central de Laticínio do Estado de SP Ltda. ** Miqueline e Miqueline Ltda.
  • Marajoara Ind. de Laticínios Ltda (06/2007)

Банкарство:

  • Banco ABN AMRO Real S.A.(1) – Banco do Brasil S.A.(2)
  • BRADESCO S.A (1)
  • Banco Itaú S.A.(3)
  • CEF (1)
  • HSBC Bank Brasil S.A –Banco Múltiplo (1)
  • UNIBANCO-União de Bancos Brasileiros S.A. (08/2007)
  • Број компанија за малопродају: 1,180 (2007)
Река Паранабија
Узгој животиња
Усеви у засадним подручјима
Агробизнис

Главне агро-индустријске фирме су:

Подаци о фармама у хектарима (2006)
  • Број фарми: 1,136
  • Укупна површина: 183,202
  • Површина трајних усева: 1,982
  • Подручје вишегодишњих усева: 46,626
  • Подручје природних пашњака: 100,370
  • Фарме са тракторима 440

Образовање (2006)

[уреди | уреди извор]
  • Број активних школа: 58
  • Укупан број ђака: 25,464
  • Стопа писмености: 89.0%
  • Високо образовање:Јула 2007. године у граду су биле три високо-школске институције

Здравство (2006)

[уреди | уреди извор]
  • Болнице: 3
  • Број кревета: 232
  • Стопа морталитета код новорођенчади: 21.55 (на 1000 рођених беба)
  • Државни ранг: 27 (од 242 општине) (2000)
  • Национални ранг: 1,018 (од 5,507 општина) (2000)

За комплетну листу кликните ОВДЕ

Итумбијара

Главна туристичка атракција је наутички туризам. Вештачко језеро у Итумбијари се користи за све врсте водених спортова. Поред разних туристичких атракција, неке од популарнијих су: језеро Верлмелхао, два водопада, Салто де Санта Марија де Кадмо и Салтос де Санта Марија де Мејо. У граду се, такође, налази и стадион Карт Киркуит, на којем се организују регионални, национални и интернационални догађаји, са капацитетом од 5,000 људи.

Град поседује аеродром "Франциско Вилела до Амарал"

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Познати људи

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Brazilian Institute of Geography and Statistics” (PDF). 2018. Приступљено 6. 3. 2019. „2018 Estimates of Population 
  2. ^ „Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística”. Архивирано из оригинала 29. 03. 2019. г.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]