Сирак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сирак
Sorghum.jpg
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Monocots
(нерангирано): Commelinids
Ред: Poales
Породица: Poaceae
Потпородица: Panicoideae
Племе: Andropogoneae
Род: Sorghum
Moench 1794, Adanson 1763
Тип врсте
Sorghum bicolor
Moench
Синоними[1]
  • Blumenbachia Koeler 1802)
  • Sarga Ewart
  • Vacoparis Spangler
  • Andropogon subg. Sorghum Hackel.

Сирак је назив за род монокотиледоних биљака из фамилије трава (Poaceae), који обухвата око 25 врста. Неке од ових врста се узгајају као житарице ради исхране људи, а поједине на пашњацима ради испаше. Седамнаест од двадест-пет врста су пореклом из Аустралије,[2] док остале врсте покривају Африку, Азију, Мезоамерику, и поједина острва у Индијском и Тихом океану.[3][4][5][6][7][8]

Једна врста се узгаја као житарица, док се остале користе као крмно биље, које се било узгаја у пределима са топлом климом или је натурализовано, у пашњацима.[9] Сирак припада потфамилији Panicoideae и племену Andropogoneae (племену које обухвата Andropogon gerardi и шећерну трску).

Узгој и употреба[уреди]

Једна врста, Sorghum bicolor,[10] пореклом из Африке са мноштвом култивисаних сојева,[11] важан је усев широм света, који се користи као храна (као зрна и као сирков сируп) или меласа од сирка, крмно биље за исхрану животиња, а налази примену и у продукцији алкохолних пића, и биогорива. Већина варијетета је толерантна на сушу и топлоту, те су посебно важне за сушне регионе, у којима су житарице једна од основних храна за сиромашно и сеоско становништво. Ови варијетети формирају важну компоненту пашњака у многим тропским регионима. С. бицолор је важан прехрамбени усев у Африци, Централној Америци, и Јужној Азији, пета је житарична култура по важности у свету.[12]

Неке врсте сирка могу да садрже нивое водоник цијанида, хорденина, и нитрата који их чине леталним за испашу животиња у раним ступњевима биљног раста. Кад су изложене суши и топлоти биљке исто тако могу да садрже токсичне нивое цијанида и/или нитрата у каснијим ступњевима раста.[13]

Једна врста сирка, Џонсонова трава (S. halapense), се класификује као инвазивна врста у САД од стране Департмана за пољопривреду.[14]

Истраживања[уреди]

Сирак је ефективан у конвертовању соларне енергије у хемијску енергију, и он исто тако користи мање количине воде у поређењу са другим житаричним усевима.[15][16] Биогориво, произведено користећи слатки сирак као културу са високим садржајем шећера у стабљици, се развија са биомасом која се може претворити у угљен, синтетички гас, и био-уље.[17][18]

Исхрана[уреди]

Сирак, зрно
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 1.377 kJ (329 kcal)
72,1 g
Прехрамбена влакна 6,7 g
3,5 g
10,6 g
Витамини
Тиамин 1)
(29%)
0,33 mg
Рибофлавин 2)
(8%)
0,1 mg
Ниацин 3)
(25%)
3,7 mg
Витамин Б5
(8%)
0,4 mg
Витамин Б6
(34%)
0,44 mg
Фолат 9)
(5%)
20 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
13 mg
Гвожђе
(26%)
3,4 mg
Магнезијум
(46%)
165 mg
Манган
(76%)
1,6 mg
Фосфор
(41%)
289 mg
Калијум
(8%)
363 mg
Натријум
(0%)
2 mg
Цинк
(18%)
1,7 mg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Количина од 100 грама сировог сирка пружа 329 калорија, 72% угљених хидрата, 4% масноћа, и 11% протеина. Сирак садржи бројне есенцијалне нутриенте у знатним уделима (20% или више дневне вредности, ДВ), укључујући ппротеине, влакна, Б витамине ниацин, тиамин и витамин Б6, и неколико дијетарних минерала, укључујући гвожђе (26% ДВ) и манган (76% ДВ). Нутрициони садржај сирка је генерално сличан са сировим овсом (погледајте нутрициону табелу). Међу другим сличностима са овсом, сирак не садржи глутен, те је користан за безглутенску исхрану.

Списак врста[уреди]

Прихваћене врсте[19]
  • Sorghum almum
  • Sorghum amplum
  • Sorghum angustum
  • Sorghum arundinaceum
  • Sorghum bicolor
  • Sorghum brachypodum
  • Sorghum bulbosum
  • Sorghum burmahicum
  • Sorghum controversum
  • Sorghum drummondii
  • Sorghum ecarinatum
  • Sorghum exstans
  • Sorghum grande
  • Sorghum halepense
  • Sorghum interjectum
  • Sorghum intrans
  • Sorghum laxiflorum
  • Sorghum leiocladum
  • Sorghum macrospermum
  • Sorghum matarankense
  • Sorghum miliaceum
  • Sorghum nitidum
  • Sorghum plumosum
  • Sorghum propinquum
  • Sorghum purpureosericeum
  • Sorghum stipoideum
  • Sorghum timorense
  • Sorghum trichocladum
  • Sorghum versicolor
  • Sorghum virgatum
  • Sorghum vulgare

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „World Checklist of Selected Plant Families: Royal Botanic Gardens, Kew”. Приступљено 4. 9. 2016. 
  2. Dillon, Sally L.; Lawrence, Peter K.; Henry, Robert J.; et al. „Sorghum laxiflorum and S. macrospermum, the Australian native species most closely related to the cultivated S. bicolor based on ITS1 and ndhF sequence analysis of 25 Sorghum species”. SOUTHERN CROSS PLANT SCIENCE. Southern Cross University. Приступљено 28. 2. 2016. 
  3. Moench, Conrad. 1794. Methodus Plantas Horti Botanici et Agri Marburgensis : a staminum situ describendi pp. 207 in Latin
  4. Tropicos, Sorghum Moench
  5. Flora of China Vol. 22 Page 600 高粱属 gao liang shu Sorghum Moench, Methodus. 207. 1794
  6. „Sorghum in Flora of Pakistan @ efloras.org”. Приступљено 4. 9. 2016. 
  7. Altervista Flora Italiana, genere Sorghum
  8. Australia, Atlas of Living. „Sorghum - Atlas of Living Australia”. Приступљено 4. 9. 2016. 
  9. Sorghum. County-level distribution maps from the North American Plant Atlas (NAPA). Biota of North America Program (BONAP). 2013. Приступљено 4. 9. 2016. 
  10. Mutegi, Evans; Sagnard, Fabrice; Muraya, Moses; et al. (2010-02-01). „Ecogeographical distribution of wild, weedy and cultivated Sorghum bicolor (L.) Moench in Kenya: implications for conservation and crop-to-wild gene flow”. Genetic Resources and Crop Evolution. 57 (2): 243—253. doi:10.1007/s10722-009-9466-7. 
  11. „Sorghum bicolor in Flora of China @ efloras.org”. Приступљено 4. 9. 2016. 
  12. „Sorghum”. New World Encyclopedia. 12. 10. 2015. Приступљено 4. 11. 2016. 
  13. Cyanide (prussic acid) and nitrate in sorghum crops - managing the risks. Primary industries and fisheries. Queensland Government. http://www.dpi.qld.gov.au/4790_20318.htm. 21 April 2011.
  14. Johnson Grass, U.S. Department of Agriculture, Accessed 2257 UDT, 12 March 2009.
  15. „HudsonAlpha and collaborators expand sorghum research program - HudsonAlpha Institute for Biotechnology” (на језику: енглески). HudsonAlpha Institute for Biotechnology. 2017-01-25. Приступљено 2017-03-02. 
  16. Dweikat, Ismail (2017). „Sweet sorghum is a drought-tolerant feedstock with the potential to produce more ethanol/acre than corn”. Department of Agronomy and Horticulture, University of Nebraska–Lincoln. Приступљено 2017-03-02. 
  17. „Purdue leading research using advanced technologies to better grow sorghum as biofuel”. Purdue University, Agriculture News. јун 2015. Приступљено 2017-03-02. 
  18. „Sweet Sorghum for Biofuel Production”. eXtension. 2017. Приступљено 2017-03-02. 
  19. „The Plant List: Sorghum. Royal Botanic Gardens Kew and Missouri Botanic Garden. Приступљено 28. 2. 2017. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]