Иљушин Ил-40

С Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-40П
Иљушин Ил-40
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производњепрототип
Дужина17,22
Размах крила17,00
Висина5,76
Површина крила54,10
Празан8.500
Нормална полетна16.600
Макс. маса при узлетању17.600 kg
Макс. спољни терет1.400 kg
Турбо-млазни мотор2 × Тумански РД-9
Потисак ТММ2 × 25/31,9 kN
Макс. брзина на Hопт993 km/h
Долет1.320 km
Плафон лета11.600 m

Иљушин Ил-40 (НАТО назив Brawny) је двомоторни турбомлазни совјетски јуришни бомбардер развијен током 1952 -1953. године са наменом да замени јуришне авионе са клипним моторима Ил-2, Ил-10 и Ил-16.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Технички опис[уреди | уреди извор]

Ил-40 је двомоторни нискокрилони оклопљени јуришник на млазни погон. Крила су му косо постављена у односу на осу трупа и заклапају угао од 35°. Стајни трап је увлачећи система „трицикл“ са носном ногом. Посада се састоји од два члана, пилот и радио оператер-стражњи стрелац који су седели један иза другог стим што је стрелац био окренут супротно од правца кретања авиона. Кабина пилота и стрелца је била добро оклопљена, спреда је био оклоп дебљине 10 mm а предње стакло 124 mm, бочна стакла кабине су била дебела 68 mm а бочни оклоп се кретао од 4 до 10 mm дебљине. Авион је имао систем за аутоматско избацивање седишта из авиона (катапулт). Пилотово седиште се избацивало у вис и уназад под углом од 16°, а седиште стрелца горе или доле под нагибом од 9°. У делу авиона заштићен оклопом се налазило 6 резервоара за гориво укупне запремине око 4.300 литара. Дебљина оклопа авиона је износила од 3 до 8 mm у зависности од вероватноће погодка ватре са земље или од противничких ловаца. Укупна тежина оклопа на авиону је износила 1.918 kg.

Два турбомлазна мотора су се налазила уз труп авиона на местима где се крило спаја са трупом авиона. Мотори су били опремљени системом за додатно сагоревање (форсаж) тако да је авион имао доста резерве саге што му је омогућило несметан лет у случају отказа једног од мотора.

С обзиром на различиту примену овог авиона предвиђено је да се прави у неколико варијанти: јуришник, торпедни бомбардер и извођач за корекцију артиљеријске ватре.

Варијанте авиона Ил-40[уреди | уреди извор]

  • Ил-40 - први прототип,
  • Ил-40П - други прототип и нулта серија,
  • Ил-40К - извиђачки авион за корекцију артиљеријске ватре, имао је три члана посаде пилот, атриљерац (коректор ватре) и стражњи стрелац,
  • Ил-40Т - торпедни авион,
  • Ил-42 - оживљен пројекат Ил-40 1967. године, није истрпео конкутенцију авиона Су-25,
  • Ил-102 - коначна верзија модернизованог јуришног авиона из 1982. године.

Наоружање[уреди | уреди извор]

  • 4 × 23mm фиксна топа у носу авиона са 225 граната сваки,
  • 1 × 23mm покретни топ смештен у репу авиона, којим даљински управља стражњи стрелац са 200 граната,
  • до 1.400 kg. бомби или осталних убојних средстава подвешаних на спољним носачима испод крила и трупа авиона,

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Посаду авиона Ил-40 сачињава 2 чланова: пилот и стражњи стрелац. До оперативног коришћења авиона Ил-40 није дошло, направљена је пробна серија од 5 комада и 2 примерака ових авиона као прототипови, тако да је укупни број произведених авиона био 7. Од овог авиона се одустало највише због тога што се у то време уводи нова војна доктрина о примени тактичког нуклеарног оружја па у том смислу би отпала употреба великих продора оклопних јединица којима би била потребна блиска подршка јуришних авиона или осуећење противничког напада оклопним јединицама корижћењем јуришних бомбардера. Двадест година касније анализом локалних сукоба који су се одиграли после Другог светског рата установљено је да ипак постоји потреба за авионима типа јуришних бомбардера. Тада долази до оживљавања пројекта авиона Ил-40 под ознаком Ил-42. Концепцијски гледано то је исти авион али са примењеним свим новинама које су се у међувремено појавиле.

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Иљушин Ил-40 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-40&oldid=27557209”