КПЗ Пожаревац – Забела
| Казненопоправни-завод Пожаревац – Забела | |
|---|---|
| Локација | Забела, код Пожаревца |
| Координате | 44° 39′ 19″ С; 21° 08′ 47″ И / 44.655279° С; 21.146433° И |
| Степен сигурности | Затворени тип |
| Популација | 1.241 |
| Отворен | 1865. |
| Град | Град Пожаревац |
| Регион | Браничево |
| Држава |  Србија |
| Познати затвореници | |
| Види списак | |
Казнено-поправни завод Пожаревац – Забела је затвор затвореног типа са посебним обезбеђењем[1]. Затвор се налази у Забели, на петом километру од Пожаревца, са десне стране регионалног пута Пожаревац–Дубравица.[2]
Историја затвора
[уреди | уреди извор]У Правилима о домаћем реду апсанског заведења у Пожаревцу од 7. октобра 1865. године, која су саставни део Казненог законика за Кнежевину Србију, напомиње се да је казнени завод најпре био у Ћуприји, да би потом био премештен у Пожаревац, по наређењу од 21. септембра 1865. године. Правила која су прописана за апсанско заведење у Пожаревцу, важила су и за апсанско заведење у Београду, где се робија издржавала по распису министра правде од 15. октобра 1868. године. Негде у то време у Пожаревцу је функционисало четири затвора, од којих је свакако занимљив "затвор за тешке осуђенике" који се налазио у Љубићеву.
Темељи Казнено-поправног завода у Забели, онаквог каквог га данас познајемо, постављени су половином Деветнаестог века. Стручна комисија 1912. године, примила је објекте модемог казнено-поправног завода за малолетнике. То значи да Завод није конципиран за популацију која тренутно издржава казну у њему. Зграда за ћелијски систем издржавања казне, или фазу у оквиру прогресивног система, подигнута је у периоду од 1928 - 1930. године.
Структура
[уреди | уреди извор]За разлику од КП Завода у Сремској Митровици, у овом Заводу фаза боравка осуђеног у ћелији уведена је после фазе заједничког издржавања казне. То је и разумљиво, када се узме у обзир околност да овај Завод није конципиран за категорије осуђеника које тренутно издржавају казну у њему. На тај начин Завод је постепено попримао своју физиономију за реализацију свих фаза, односно сегмената прогресивног система извршења казне. Конципирањем седмог павиљона, тог "затвора у затвору," за смештај осуђеника са неприлагођеним понашањем из затвора целе Републике Србије, Казнено-поправни завод у Пожаревцу добио је карактер завода строго затвореног типа.
Овај објекат према коме је цео Завод категорисан као завод строго затвореног типа, изграђен је по угледу на пенсилванијску концепцију ћелијског система са величином ћелија 2x4м и галеријама на два нивоа преко којих се приступа просторијама. Осуђеници смештени у овом објекту који представљају опасност по себе или друге осуђенике или су склони бекству и другим инцидентима нису потпуно изоловани, већ имају заједничке просторије и утврђен распоред дневних активности у оквиру редовног плана третмана.
Осми павиљон и припадајући објекти, односно отворено одељење завода, градило се од 1948. године, постепено уобличавајући ову фазу ирског система извршења казне, школска радионица током 1948. године, дом културе 1958. године. У побуни осуђеника 2000. године, уништени су пети и шести павиљон, док је седми павиљон знатно оштећен. Започета је изградња стамбеног објекта 2002. године. Почетком 2003. године реновиран је базен и уређен парк око мотела "Препород.'
Капацитет Завода, његовог затвореног дела, пројектован је за смештај 1750 осуђеника, одељења за извршење мере притвора 150 притворених, полуотвореног одељења 400 осуђеника и отвореног одељења 100 осуђеника. Просечно бројно стање је 1300 осуђених, 45 притворених и 8 лица кажњених у прекршајном поступку.
У саставу Завода функционише и одељење за извршење мере притвора које је дислоцирано ван Забеле у ул. Пожаревачког партизанског одреда бб.
Затворени део Завода обухвата површину од 76.635м2, а привредна јединица "Препород" површину од 58.203м2. Пословање привредне јединице "Препород" организовано је у оквиру металског, дрвног и пољопривредног сектора, одељења сточарске производње "Звезда," одсека "Летњиковац" са фармом свиња и јунади и одељења угоститељства са рестораном "Препород" и пратећим садржајем.[3]
Познати затвореници
[уреди | уреди извор]Познати затвореници који су боравили или бораве у затвору у Зебели су: Светозар Марковић, Васа Пелагић, Владо Дапчевић, Ђура Ђуровић, Михајло Михајлов, Звонимир Бегић, Момчило Селић, Адем Демачи, Кристијан Голубовић, Милорад Улемек, Сретко Калинић, Раде Марковић, Звездан Јовановић, Аљбин Курти, Драгољуб Милановић и Сретен Јоцић.[4]
У популарној култури
[уреди | уреди извор]Затвор се важи као један од најзатворенијих затвора у Србији.[5] Затвор се помиње у песми „Забела” групе Рибља чорба.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ PrisonLIFE; Batrićević, Ana (2023-02-25). „Vrste zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji - PrisonLIFE”. prisonlife.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-09-22.
- ^ „Министарство правде – Управа за извршење кривичних санкција”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 24. 03. 2019.
- ^ „Kazneno-popravni zavod u Požarevcu - Zabeli”. mpravde.gov.rs. Приступљено 2025-09-22.
- ^ „JOCA AMSTERDAM NA SLOBODI: Kralj srpskog podzemlja izlazi iz Zabele?!”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 27. 11. 2019.
- ^ „Омбудсман – Права лица лишених слободе”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено 24. 03. 2019.
