Пређи на садржај

Кад Марина Абрамовић умире: биографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Кад Марина Абрамовић умире: биографија
Насловна страна српског издања из 2013.
Настанак и садржај
Ориг. насловWhen Marina Abramović Dies
АуторЏејмс Весткот
Језикенглески
Жанр / врста делабиографија
Издавање
ИздавачПлави јахач, Нови магазин и Народна библиотека Србије
Датум2010.
Превод
ПреводилацВесна Рогановић и Драшко Рогановић
Класификација
ISBN?978-86-481-0074-0
ISBN ? ориг.9780262232623

Кад Марина Абрамовић умире: биографија (енгл. When Marina Abramović Dies) је књига аутора Џејмса Весткота (енгл. James Westcott), објављена 2010. године.[1] Српско издање објавиле су заједно издавачка кућа "Плави јахач", "Нови магазин" и Народна библиотека Србије из Београда 2013. године у преводу Весне Рогановић и Драшка Рогановића.[2]

Џејмс Весткот (1979) је је писац и уредник који живи у Ротердаму.[3]

Књига „Кад умре Марина Абрамовић“ је опсежна биографија светске звезде перформанса Марине Абрамович којом испитује њен рад који пркоси животу и смрти. Ова интимна, критичка биографија бележи Абрамовићеве формативне и до сада недокументоване године у Југославији. Ту је и прича о њеном партнерству са немачким уметником Улајем – једном од великих примера фузије уметничког и приватног живота у двадесетом веку.[1]

Књига почиње тестаментом у коме је уметница осмислила необичан перформанс након своје смрти. Три ковчега, али се не зна се у коме је њено тело, три сахране у три града у којима је најдуже живела: Њујорк, Амстердам, Београд. Пријатељи и поштоваоци не носе црнину на сахрани, а ту је и велика торта са њеним ликом од марципана која се послужује на сахрани.[4]

У једном од многих дуготрајних наступа у соло каријери, у њујоршкој галерији живела је дванаест дана без хране и говора, храњена само продуженим контактом очима са члановима публике. Аутор књиге Џејмс Весткот ју је ту 2002. године, први пут срео, чиме је започела изузетно блиска веза између биографа и субјекта. Књига „Када умре Марина Абрамовић“ ослања се на Вескотова лична запажања о Абрамовићевој, његов невиђени приступ њеној архиви и стотине сати интервјуа које је водио са уметницом и њеним најближим сарадницима. Резултат је јединствен и живописан портрет харизматичне самопроглашене „баке перформанс уметности.“ [1]

Током четворогодишњег истраживања Вескот прати три најважнија периода у животу Марине Абрамовић. Први период у раду и животу Марине Абрамовић је београдски период када је 1975. у СКЦ-у започела своју уметничку и животну авантуру перформансом Ритам 5, пламтећа звезда. Други период је период њеног аскетског живота у Амстердаму и рад са познатим немачким уметником и њеним животним сапутником Улајем и њихов растанак након перформанса Љубавници, ходање по кинеском зиду (1988). Трећи период представља њен живот звезде у Њујорку од 2005. године који прате познати перформанси, позоришна представа са Бобом Вилсоном итд.[4]

Књига садржи следеће целине и поглавља:[4]

  • Први део: Југославија, 1946-1975.
    • Порођајне муке
    • Партизанске приче
    • Менструација, мастурбација, мигрене
    • Самоуправљање
    • Живот у уметности
    • Нова уметност за ново друштво
    • Оваплоћени звук
    • Обреди прелаза
    • Творба знакова
  • Други део: Улај, 1975-1988.
    • 30. новембар + 30 новембар
    • Уметник мора бити лепо
    • Енергија у покрету
    • Моторика
    • Ко ствара границе
    • Абориџани
    • Змијски пар наставља
    • Театар и трагедија
    • Апстиненција и афере
    • Откровења
    • Љубавници
  • Трећи део: Самостални наступи, 1988-
    • Спиритуално/Материјално
    • Биографија
    • Балканизација
    • Привремено заувек
    • Нормалност
    • Пацов-вук и Златни лав
    • Споразум
    • Биограф
    • Перформанс као извођачка уметност
    • Спознаја смрти
    • Епилог - Пре него што Марина Абрамовић умре
    • Епилог 2011

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „When Marina Abramović Dies: A Biography”. goodreads.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 8. 2022. 
  2. ^ „Kad Marina Abramović umre : biografija”. plus.cobiss.net. Приступљено 10. 8. 2022. 
  3. ^ „James Westcott”. theguardian.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 8. 2022. 
  4. ^ а б в Vestkot, Džejms (2013). Kad Marina Abramović umre : biografija. Beograd: Plavi jahač : Novi magazin : Narodna biblioteka Srbije. стр. 9—10, 11, 333—334, омот књиге. ISBN 978-86-481-0074-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]