Канторов став даје општи критеријум за одређивање равномерне непрекидности функција.
Канторов став о равномерној непрекидности функција или Канторова теорема о равномерној непрекидности функција гласи:
- Свака функција која је непрекидна на интервалу , равномерно је непрекидна на њему.
Део 1:
Из дефиниције непрекидности имамо да ако је функција непрекидна на интервалу (дато као услов за теорему), онда за произвољну тачку из тог сегмента постоји нека околина и за све тачке важи: .
Изаберимо 2 тачке, . Тада је:
Део 2:
Изаберимо сада околину дупло мањег полупречника, . Ако такву околину конструишемо за сваку тачку сегмента , добићемо скуп отворених интервала који очигледно прекрива цео сегмент , па скуп тих интервала чини покривач сегмента . Из Борел-Лебегове леме имамо да постоји коначан подпокривач тог интервала, тј. да постоје тачке тако да њихове околине образују подпокривач сегмента . Како тачака има коначно много, може се међу њиховим околинама пронаћи најмање и означимо га са .
Део 3:
Изаберимо сада неку тачку из интервала која припада неком од интервала , што записујемо: .
Изаберимо и тачку из интервала која се налази у -околини тачке , тј. . То можемо урадити по дефиницији, зато што је функција у целом сегменту непрекидна, а пошто је , онда је сигурно и .
Сада, из и имамо да је:
тј. обе тачке, и и , припадају -околини тачке , односно, обе се налазе унутар неке околине ,
па из Дела 1: имамо да је онда
, што је и требало доказати.
Канторов став у наведеном облику се односи на реалну анализу. Аналогна теорема постоји и у општијем случају, у топологији код метричких простора.
- Душан Аднађевић, Зоран Каделбург: Математичка анализа 1, Студентски трг, Београд, 1995.