Каракај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каракај
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Зворник
Становништво
Становништво
 — (2013) 3.021
Географске карактеристике
Координате 44°24′53″ СГШ; 19°07′24″ ИГД / 44.4147° СГШ; 19.1233° ИГД / 44.4147; 19.1233Координате: 44°24′53″ СГШ; 19°07′24″ ИГД / 44.4147° СГШ; 19.1233° ИГД / 44.4147; 19.1233
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина 8,92 км2
Каракај на мапи Босне и Херцеговине
Каракај
Каракај
Остали подаци
Поштански број 75400

Каракај је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Зворник које припада ентитету Република Српска. Насеље је основано 2012. године на основу „Одлуке о оснивању насељеног мјеста Каракај на подручју општине Зворник“ (Сл. гласник РС 100/2012 од 30. октобра 2012. године). Пре оснивања самосталног насеља, Кaракај је био дио насеља Зворник.

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Каракај је индустријско место. У социјалистичком периоду било је много фабрика у граду, али након грађанског рата у Босни, многи су били затворени. Каракај у југословенском периоду био је раднички град. Имала је много компанија. Неки од њих су банкротирали, али се многи сада опорављају од рата. Тренутно Каракај има много јаких компанија. Неке од њих су: Бирач, Везионица, Гумара Фагум и многи други. Упркос рату Каракај је прилично развијено место. Има железничку станицу, многе путеве и два трговачког центра. Бинго, главни трговачки центар у многим градовима широм Босне, веома је популаран трговачки центар у Каракају. Постоји и "гранични прелаз" у Каракају. Спаја Србију и Републику Српску. Александрија, индустрија чоколаде, бомбона и бисквита, такође послује у Каракају. Ове и многе друге компаније чине Каракај једно од најразвијенијих места у Републици Српској. Многи грађани предграђа Каракаја су фармери, а имају и фарме око Каракаја. Обично расте кукуруз и пшеница. У брдима изнад Каракаја људи расте шљиве и јабуке. Трговина је уобичајена у Каракају. Свугдје су продавнице. Лов је такође развијен у Каракају. Људи ловите зечеве и лисице, углавном због забаве.

Историја[уреди]

Насељено мјесто Каракај је основано од дијелова насељених мјеста Јардан и Зворник. Насељено мјесто Каракај налази се у саставу КО Зворник, укупне површине 893 хектара, a по типу (карактеру) је приградско насељено мјесто.

Постоји бројна археолошка налазишта на подручју Каракаја из неолитског доба, а касније: овде је лоцирана грчка колонија, касније замијењена келтском. Римљани су освојили подручје од Илијана, а такође су успоставили насеље. У раном средњем веку, Остроготи су освојили град од Византије, који су га касније опоравили. У 6. веку су га ухватили Словени. Каракај је био део прве српске државе која се касније срушила у неколико српских дукедема. Каракај је у средњем вијеку промијенио власнике између Босне, Хрватске и Србије. У Каракају су постојали привремени објекти у којима су живјеле српске избјеглице.[1] Бараке су изгориле у пожарима у марту 2012.[1]

Занимљивости[уреди]

Рок група Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra је на свом албуму „Живот је чудо“ издала пјесму под називом Каракај у којој се говори о Каракају.

Каракај има свој фудбалски клуб, ФК Раднички Каракај.

Каракај технички школски центар (ТШЦ) је локална позната школа која је освојила награде на многим спортским и едукативним догађајима. Планирано је да ће ТШЦ отвори стручну школу у наредних неколико година. Постоји и Технолошки факултет у Каракају, који је дио Универзитета у Источном Сарајеву. Зове се Технолошки факултет са мотором на нас!

На овом подручју можете наћи многе српске православне цркве, прелијепе мостове преко реке Дрине и саму реку (која је одлично место за водене спортове) и нетакнуте природе. Трке у џиповима су уобичајене у брдима Каракај, и привлачи бројне туристе. Каракај још увек није туристички оријентисан, али развој овог подручја је циљ локалне заједнице за наредне године.

Становништво[уреди]

Демографија[2]
Година Становника

Становништво Каракаја је око 8.500. Становништво данашњег Каракаја је скоро 100% српско. Каракај је пружио склониште за многе избјеглице након босанског рата. Данас Каракај и Зворник имају веома велики природни раст, један од највећих у овом дијелу земље.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Каракај: Изгориле бараке Алтернативног смјештаја”. Радио-телевизија Републике Српске. 29. 3. 2012. Приступљено 30. 3. 2012. 
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]