Град Зворник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Град Зворник
Hram Svetog Jovana Zvornik 2.jpg
Панорама Зворника
Грб Зворника
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Зворник
Становништво
Становништво (2013.) Пад 63.000
Географске карактеристике
Површина 387 km2

Zvornik municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Градоначелник Зоран Стевановић (СНСД)
Поштански број 75400
Позивни број 56
Крсна слава Света Петка Трнова
Дан града 21. мај

Први помен града Зворника у Дубровачким списима 1410. године.

Веб-сајт www.opstina-zvornik.org

Град Зворник[1] је град у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Сједиште града је градско насеље Зворник. Град лежи на источним обронцима Мајевице на надморској висини од 146 метара. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у Граду је пописано 58.856 лица.[2]

Географија[уреди]

Зворник има повољан геостратегијски положај јер се у њему укрштају важни путеви према Сарајеву, Београду, Новом Саду, Бијељини и Тузли. Скоро да је географски лоциран тачно на средини пута за три велика урбана центра: Београд, Нови Сад и Сарајево. Преко два моста на ријеци Дрини одвија се друмски и жељезнички саобраћај са свим дијеловима Србије. Град Зворник граничи се са општинама Братунац, Милићи, Власеница (на југу), Шековићи, Осмаци, Калесија, Сапна (на западу), Угљевик и Бијељина (на сјеверу), а на истоку са Републиком Србијом и њеном општином Мали Зворник и градом Лозница.

Насељена мјеста[уреди]

Подручје града Зворник чине следећа насељена мјеста:

Андровићи, Баљковица, Баљковица Доња, Бошковићи, Брањево, Буложани, Витиница, Врела, Глоди, Глумина, Горњи Локањ, Горња Пилица, Грбавци Горњи, Грбавци Доњи, Гуштери, Дивич, Доња Пилица, Доњи Локањ, Дрињача, Дуги Дио, Ђевање, Ђулићи, Економија, Засеок, Зворник, Зелиње, Јардан, Јасеница, Јошаница, Јусићи, Каменица Горња, Каменица Доња, Каракај, Кисељак, Китовнице, Клиса, Козлук, Костијерево, Крижевићи, Кула Град, Кучић Кула, Лијешањ, Локањ, Малешић, Марчићи, Мехмедићи, Ново Село, Ораовац, Оџачина, Пађине, Паљевићи, Петковци, Поточани, Роћевић, Самари, Скочић, Снагово, Снагово Горње, Снагово Доње, Сопотник, Средњи Шепак, Српска Витиница, Султановићи, Табанци, Трновица, Тршић, Угљари, Улице, Цер, Челопек, Шепак Горњи, Шепак Доњи, Шетићи.[3]

Већина насеља је смештена поред магистралних и регионалних путева, а сва насеља су углавном спојена са центром град приступачним путевима за употребу моторних возила. Град има 61 мјесну заједницу. Послије потписивања Дејтонског споразума најевећи дио пријератне општине Зворник ушао је у састав Републике Српске. У састав Федерације БиХ ушла су насељена мјеста: Годуш, Краљевићи, Међеђа, Растошница, Рожањ и Сапна, те дијелови насељених мјеста: Баљковица, Витиница, Засеок, Кисељак и Незук. Од овог подручја формирана је општина Сапна, а у саставу садашњег града Зворник формирана су три нова насеља — мјесне заједнице: Економија, Улице и Брањево, чији су житељи српске националности избјегли са територије Федерације БиХ.

Мјесне заједнице[уреди]

Андровићи, Баљковица, Бошковићи, Брањево, Глоди, Глумина, Горња Каменица, Горњи Грбавци, Горњи Шепак, Горњи Шетићи, Горње Снагово, Гуштери, Доња Каменица, Доњи Шепак, Доњи Грбавци, Дивич, Дрињача, Дуги Дио, Ђевање, Ђулићи, Економија, Залиње, Јардан, Јасеница, Јошаница, Јусићи, Каракај, Кисељак, Китовнице, Клиса, Козлук, Крижевићи, Кула Град, Кучић Кула, Лијешањ, Липље, Локањ, Малешић, Ново Насеље, Ново Село, Ораовац, Пађине, Петковци, Пилица, Ристићи, Роћевић, Самари, Скочић, Српска Варош, Средње Снагово, Средњи Шепак, Султановићи, Табанци, Трновица, Тршић, Улице, Центар, Цер, Челопек, Шетићи.

Сам град Зворник је састављен од три мјесне заједнице: Центар, Ново Насеље и Српска Варош.

Мапа насељених места града Зворник

Насељена мјеста 1991.[уреди]

Андровићи, Баљковица, Баљковица Доња, Бошковићи, Буложани, Витиница, Врела, Глоди, Глумина, Годуш, Грбавци Горњи, Грбавци Доњи, Гуштери, Дивич, Дрињача, Дуги Дио, Ђевање, Ђулићи, Засеок, Зворник, Зелиње, Јардан, Јасеница, Јусићи, Каменица Горња, Каменица Доња, Каракај, Кисељак, Китовнице, Клиса, Козлук, Костијерево, Краљевићи, Крижевићи, Кула Град, Кучић Кула, Лијешањ, Горњи Локањ, Доњи Локањ, Малешић, Међеђа, Марчићи, Мехмедићи, Незук, Ново Село, Пађине, Паљевићи, Петковци, Горња Пилица, Доња Пилица, Поточани, Растошница, Роћевић, Рожањ, Сапна, Скочић, Снагово, Снагово Горње, Снагово Доње, Сопотник, Табанци, Трновица, Тршић, Угљари, Челопек, Шепак Доњи, Шепак Горњи, Шетићи.

Становништво[уреди]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, град Зворник је имала 81.295 становника, распоређених у 67 насељених места. Данас по процјенама из 2008. године на подручју општине Зворник живи око 65.000 становника, од којих је око 25.000 расељених и избјеглих лица. 25.000 живи у самом граду, док је 40.000 становника распоређено на 58 сеоских насеља од којих три насеља имају више од 2.000 становника, 20 насеља има више од 1.000 становника и свега 6 насеља мање од 500 становника.

Полну структуру становништва чини око 33.000 мушкараца и 32.000 жена. Старосна структура становништва креће се у следећим релацијама:

- до 18 година старости око 17.000,

- од 18-30 године старости око 10.000,

- од 30-35 година старости око 10.000,

- од 35-45 година старости око 10.000,

- од 45-55 година старости око 10.000,

- од 55-65 године старости око 5.000,

- од 65 година старости и више око 3.000 становника.

На подручју града има око 43.000 радно способног становништва, од чега је укупно запослено око 7.500 лица.

Националност[4] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 48.102 (59,16%) 40.801 (55,25%) 32.504 (53,36%)
Срби 30.863 (37,96%) 30.064 (40,71%) 27.769 (45,59%)
Хрвати 122 (0,15%) 104 (0,14%) 107 (0,17%)
Југословени 1.248 (1,53%) 1.970 (2,66%) 49 (0,08%)
остали и непознато 960 (1,18%) 906 (1,22%) 481 (0,78%)
Укупно 81.295 73.845 60.910

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди]

На попису 2013. године Зворник је био најмногољуднија општина у Републици Српској (не рачунајући Градове Бања Лука, Бијељина, Приједор и Добој).[5]

Етнички састав према попису из 2013.[2]
Срби
  
38.579 65,54 %
Бошњаци
  
19.855 33,73 %
Хрвати
  
106 0,18 %
Остали
  
129 0,22 %
Неизјашњени
  
187 0,31 %
укупно: 58.856

Политичко уређење[уреди]

Састав Скупштине Града Зворника према резултатима избора 2016.
13
6
5
3
2
1
1
13 
Од укупно 31 мандата на поједине партије отпада:
  СНСД: 13
  ДНС: 6
  СДС: 5
  СДА-СББ: 3
  СП: 2
  СНС: 1

Општинска администрација[уреди]

Градоначелник града представља и заступа град и врши извршну функцију у Зворнику. Избор градоначелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Градску администрацију, поред градоначелника, чини и скупштина града. Институционални центар града Зворника је насеље Зворник, гдје су смјештени сви градски органи.

Градоначелник Града Зворника је Зоран Стевановић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине града Зворника је приказан у табели.[6]

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „USVOJEN ZAKON O GRADU ZVORNIK”. http://www.srna.rs/.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  2. 2,0 2,1 Попис становништва у БиХ 2013.
  3. Општина Зворник: Статут општине Зворник (српски)
  4. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. Зворник највећа општина („Вечерње новости“, 6. децембар 2013)
  6. „Зворник”. избори.ба. Приступљено 8. 11. 2016. 

Литература[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе[уреди]