Карло Алберт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карло Алберт
CarloAlberto.jpg
Карло Алберт
Датум рођења (1798-10-02)2. октобар 1798.
Место рођења Торино
Пијемонт-Сардинија
Датум смрти 28. јул 1849.(1849-07-28) (50 год.)
Место смрти Порто
Португал
Династија Савоја
Отац Charles Emmanuel, Prince of Carignano
Мајка Марија Кристина од Саксоније
Супружник Марија Тереза од Аустрије
Потомство Виктор Емануел II, Ferdinand, Duke of Genoa
Претходник Charles Felix of Sardinia
Наследник Виктор Емануел II

Карло Алберт (итал. Carlo Alberto; Торино, 2. октобар 1798Порто, 28. јул 1849) је био краљ Пијемонта-Сардиније од 1831. до 1849. Наследио је свога даљњега рођака Карла Феликса. Карло Алберт је повезан са Првим ратом за италијанску независност (1848—1849). Абдицирао је када је био поражен од Аустријанаца у бици код Новаре 1849. Умро је у егзилу брзо након тога.

Биографија[уреди]

Рођен је у Паризу 1798. Отац му је био потомак у петој генерацији оснивача куће Савој. Пошто ниједан од синова краља Виктора Амадеуса III није имао синове, Карло Алберт је био познат као вероватни наследник трона.

Образован је у интелектуално либералној и франкофилској атмосфери Ђенове, а затим у Паризу за време Првога францускога царства. Наполеон га је именовао 1814. поручником драгона. Након пада Наполеона Карло Алберт се вратио у Торино. Оженио се 1817. Маријом Терезијом од Тоскане (1801—1855) и показивао је симпатије за либерале. Приликом одсуства новога краља Карла Феликса био је 1821. регент и тада је пристао на устав, који краљ касније није одобрио. Краљ га је послао у Шпанију да се придружи француској војсци, која је у Шпанији угушила либералну револуцију. У Шпанију су поново рестаурисали краља Фердинанда VII.

Постао је краљ Сардиније 1831. Иако је био италијански патриота, који се супростављао аустријској хегемонији у северној Италији он је угушио заверу Ђузепеа Мацинија. Увео је низ реформи, којима је укинуо домаће царинске баријере унутар краљевине. Објавио је уставни закон инспирисан сличнима у Белгији и Француској и подржавао је развој уметности и науке.

За време револуције 1848. под притиском револуције и либерала сложио се са уставним режимом, који је такав остао читав један век. Исте те 1848. објавио је рат Аустрији са малом војском уз подршку добровољаца из целе Италије. Тиме је започео I рат за италијанску независност. Након почетних победа изгубио је папину подршку и других италијанских владара, па је поражен у бици код Кустоце 24. јула 1848. Био је присиљен да потпише примирје 9. августа. Под притиском републиканаца у Пијемонту поново је покушао да настави рат 1849. Међутим аустријска војска под командом Јозефа Радецкога је нанела тежак пораз војсци Пијемонта-Сардиније под командом Војћеха Хжановског у бици код Новаре. Тада је абдицирао и предао власт свом сину Виторију Емануелу II. Карло Алберт је побегао у Португал и умро је у Порту исте године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Виторио Амадео I, кнез Карињана
 
 
 
 
 
 
 
8. Louis Victor, Prince of Carignano
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Maria Vittoria Francesca of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
4. Виторио Амадео II, кнез Карињана
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ernest Leopold, Landgrave of Hesse-Rotenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Landgravine Christine Henriette of Hesse-Rotenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Countess Eleonore of Löwenstein-Wertheim-Rochefort
 
 
 
 
 
 
 
2. Charles Emmanuel, Prince of Carignano
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Louis, Prince of Lambesc
 
 
 
 
 
 
 
10. Louis, Prince of Brionne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Jeanne Henriette Marguerite de Durfort
 
 
 
 
 
 
 
5. Joséphine of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Charles, Prince of Rochefort
 
 
 
 
 
 
 
11. Louise de Rohan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Eléonore Eugénie de Béthisy de Mézières
 
 
 
 
 
 
 
1. Карло Алберт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Август II Јаки
 
 
 
 
 
 
 
12. Август III од Пољске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Кристијана Еберхардина од Бранденбург-Бајројта
 
 
 
 
 
 
 
6. Карл од Саксоније, војвода од Курланда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Јозеф I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Јозефа од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Вилхелмина Амалија од Брауншвајг-Каленберга
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Кристина од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Count Aleksander von Krasiński
 
 
 
 
 
 
 
14. Count Stanislaus von Corvin-Krasinski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Salomea Trzcińska
 
 
 
 
 
 
 
7. Franciszka Corvin-Krasińska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Stefan Humiecki, Woivode of Podole
 
 
 
 
 
 
 
15. Aniela Humiecka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Katarzyna Krosnowska
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди]