Кертис SB2C хелдајвер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кертис SB2C хелдајвер [a]
Curtiss SB2C Helldiver CAF.jpg

Кертис SB2C хелдајвер

Опште
Намена бомбардер
Посада 2 члана
Земља порекла Застава Сједињених Америчких Држава САД
Произвођач Кертис (Curtiss)
Први лет 18. децембар 1940.
Димензије
Дужина 10,9 m
Размах крила 15,1 m
Висина 4,0 m
Површина крила 39,2 m²
Маса
Празан 4784 kg
Нормална полетна 6436 kg
Макс. тежина при узлетању 7535 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x Рајт R-2600-20
Снага 1400 kW
Перформансе
Брзина крстарења 254 km/h
Макс. брзина на Hopt 475 km/h
Тактички радијус кретања 1876 km
Плафон лета 8869 m
Брзина пењања 548 m/min
Портал:Ваздухопловство

Кертис SB2C хелдајвер (енгл. Curtiss SB2C Helldiver) је амерички морнарички обрушавајући бомбардер из периода Другог светског рата. Уведен је као замена за авион SBD донтлис и кориштен је углавном на Пацифичком ратишту против Јапана. Авион које је први пут полетео 1940. године је производила фабрика Кертис. Посада га је називала енгл. Big-Tailed Beast (великорепа звер) или само енгл. Beast (звер), енгл. Two-Cee и енгл. Son-of-a-Bitch 2nd Class (по његовој ознаци SB2C, а делимично и због проблематичне репутације) [1]. Иако су се производни проблеми наставили и током оперативне употребе, пилоти су убрзо променили своје мишљење о снази Хелдајвера [2].

Развој[уреди]

Хелдајвер је развијен како би заменио авион SBD донтлис. Био је то много већи авион, способан за деловање с најновијих носача авиона тог времена, изузетно добро наоружан, израђен како би задовољио високе захтеве америчке војске [3].

Варијанта XB2C-1 прототип је првобитно била суочена са малим проблемима везаним везаним за мотор R-2600 и трокраки пропелер, као и са структуралним слабостима. Први прототип полетио је у децембру 1940. године. Исти се срушио у фебруару 1941. године. Од предузећа Кертис је затражена обнова истог уз даља побољшања. Други прототип је такође изгубљен у децембру 1941. године.

Почетак серијске производње је био наручен 29. новембра 1940. године, али с великом бројем измена. Величина репа и стабилизатора је повећана као и капацитет резервоара горива, и наоружање је удвостручено на 4 митраљеза калибра 12,7 mm у крилима. SB2C-2 је грађен са великим резервоарима горива што му је значајно побољшало домет. Програм је трпео многе одлагања, тако да је Граман TBF авенџер ушао у серијску производњу пре Хелдајвера, иако је развој Авенџера почео чак две године касније. Упркос томе производња је започела у три фабрике - у граду Коламбус, у Охају и две Канадске - Ферчајлд еркрафт (енгл. Fairchild Aircraft Ltd) и Канадиан кар енд Фоундри (енгл. Canadian Car and Foundry). Укупно је произведено 7140 примерака авиона Хелдајвер током Другог светског рата [4].

Оперативна употреба[уреди]

Велик број преправки на производним линијама спречило је да Кертис хелдајвер уђе у борбу све до 11. новембар 1943. године када су Хелдајвери из ескадриле VB-17 са носача авиона Ју-ес-ес Банкер Хил (ЦВ-17) напали јапанско утврђење у луци Рабаул, на острву Нова Британија, северно од Папуе Нове Гвинеје. Упркос томе и даље су постојали многи проблеми са авионом, што је узроковало незадовољство посада јер је исти био пуно већи и тежи од Донтлиса којег је требао заменити [3]. Узроци проблема због којих Хелдајвер није био омиљен су били у томе што је био слабији, с мањим долетом него Донтлис и због тога што је био опремљен неадекватним електричним системом. Сложен хидраулични систем је често стварао проблеме при одржавању.

Проблеми су у великој мери у потпуности разрешени до уласка верзије SB2C-4 у службу. Посаде су почеле ценити његове способности, по којима је могао да држи корак с пратећим ловцима, да понесе велики терет бомби и да прелази велике раздаљине. Хелдајвери су учествовали у биткама на Маријанским острвима, у заливу Лејте (где су делом одговорни за потапање јапанског бојног брода Мусаши, на Тајвану и Окинави у операцији „Тен-Го“ тј. потапању бојног брода Јамато).

Кертис SB2C-4 надлеће изнад америчког носача авиона Васп (енгл. USS Wasp).

Након рата одређени број авиона је продат морнарицама Француске, Италије, Грчке, Португала и Тајланда.

A-25 Shrike[уреди]

А-25 је била армијска верзија, произвођена у Кертисовој фабрици у Сент Луису. 900 авиона је наручено за USAAF под ознаком А-25А Shrike.[5] Првих 10 авиона су имали преклопна крила, док остали примерци нису. А-25А је имао многе промене у односу на Хелдајвера, као што су већи предњи точкови, пнеуматични задњи точак, дуже издувне цеви и сличне преправке којима се авион прилагођавао захтевима копнене војске. Да краја 1943. године када је авион улазио у оперативну употребу, војска више није имала потребу за обрушавајући бомбардерима. Авиони су понуђени аустралијској војсци, али је само 10 примерака откупљено. 410 авиона је пребачено маринцима. Исти су преправљени у SB2C-1, али никада нису видели борбу у маринским јединицама, већ су првенствено коришћени за обуку. Остали примерци су преправљени у авионе за обуку или за тегљење мета [5]. Сличан сценарио доживели су и британски Хелдајвери. Укупно 26 авиона је достављено Краљевској морнарици под називом Хелдајвер I. Након незадовољавајућих тестова ниједан од њих није упућен у борбу [3].

Корисници[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Подаци у табели се односе на варијанту авиона са ознаком SB2C-4.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Shettle (2001), стр. 29.
  2. ^ John F. Forsyth (1991) (на ((en))). Hell Divers: US Navy Dive-Bombers at War. Motorbooks International. стр. (увод). ISBN 978-0-87938-493-7. 
  3. ^ а б в Winchester, Jim (2004). „Curtiss SB2C Helldiver“ (на ((en))). Aircraft of World War II: The Aviation Factfile. Kent, UK: Grange Books plc. стр. 62-63. ISBN 978-1-84013-639-5. 
  4. ^ John W. R. Taylor (1980). „Curtiss SB2C/A-25 Helldiver“ (на ((en))). Combat aircraft of the world: from 1909 to the present. New York: G.P. Putnam's Sons. стр. 480. ISBN 978-0-399-50471-6. 
  5. ^ а б Stern 1982

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кертис SB2C хелдајвер