Кисело дрво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кисело дрво
Ailanthus-altissima.jpg
листови и плодови киселог дрвета
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Sapindales
Породица: Simaroubaceae
Род: Ailanthus
Биномијална номенклатура
Ailanthus altissima
(Mill.) Swingle 1916.

Кисело дрво, пајасен или брезорест (Ailanthus altissima) је врста дрвенастих биљака из фамилије Simaroubaceae, пореком из умерених области источне Азије (Кина и Тајван). Води порекло из провинције Ћили. Ову врсту је у Европу донео француски језуита Pierre Nicholas le Cheron d'Incarville 1751. године на повратку из Нанкинга. У Европу су први примерци донети из ботаничке баште у Челсију, где су први примерци одгајани. Првобитно је дрво сађено као украсно, а затим и за подизање квалитета земљишта и подизање плантажних шума. [1]


То је дрво средње висине и правилне, ретке крошње. Има јарко црвене листове у јесен, као и метличасте цвасти, сачињене од ситних жућкастих цветова. Биљка је дводома, што значи да се разликују мушке и женске индивидуе. Мушки цветови су упадљивији од женских, а и карактерише их непријатан мирис. Једно добро развијено стабло годишње произведе више од 300 000 семенки, које изразито лако клијају. Опрашивање се врши ветром или инсектима. Шири се и изданцима из кореновог система, који се јављају и на 20 метара удаљености од матичног стабла.

Оно што је карактеристично за кисело дрво је то да веома брзо расте и лако се шири, што угрожава опстанак аутохтоних врста, које потискује из природног станишта. Такође, токсини из листова и излучевине из корена, тачније аилантин, отежава раст већем броју биљних врста. Ова биљка може и онемогућавати гнежђење птица, због јако ретког распореда грана. Услови под којима ова врста расте у свом природном станишу су суровији, па се зато ова врста у Србији јавља лако у сваком иоле добром станишу. Спада у једну од најтолерантнијих биљака на загађење ваздуха. У својим листовима апсорбује и сумпор-диоксид. Поседује способност да издржи и цементне прашине и испарења катрана каменог угља, веома ниске нивое фосфора и висок ниво салинитета. Расте на различитим типовима тла, а не трпи само дубоку сенку и превише воде. Ова врста је данас широко распристрањена у урбаним срединама и сматра се врло агресивном и инвазивном врстом.








Спољашње везе[уреди]


  1. http://www.greenhome.co.me/index.php?IDSP=712&jezik=lat