Katran

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Katran

Katran (od turske reči - arapskog: qaṭrān - قطران) ili tar / ter (od staroengleskog teoru = drvo) je gusta lepljiva tamno smeđa do crna tečnost, nastala u procesu karbonizacije (suve destilacije) fosilnih goriva; drva, treseta, uglja i nekih drugih organskih suptanci.[1]

Najveći proizvođači katrana su zemlje sa razvijenom industrijom zemnog gasa i koksa; SAD, Rusija, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Holandija, Nemačka.

Istorija[уреди | уреди извор]

Katran je prvi put proizvedan kada se počelo sa zagrevanje uglja da bi se dobio koks za visoke peći u čeličanama., U tom procesu stvara se i crna tečnost koja se brzo stvrdnjava i koja je u početku izgledala bezvredna, i zato su ga ljudi bacali. Međutim, od katrana se danas proizvodi više od 200.000 nusproizvoda koji su u svakodnevnoj upotrebi

Katran je prvi put upotrebljen za gorivo. Kasnije, je njime premazivano drvo i užad kako bi se na taj način zaštitili od vlage i truljenja.

Konačno, otkriveno je da se od katrana mogu praviti i druge korisne materije. Tako se npor. nakon zagrevanja i destilacije katrana dobijaju različita ulja, među kojima je i jedna frakcija ulja koja se koristiti kao zamena za terpentin.

Nakon što je , 1856. godine, 17-godišnji asistent hemičar u Engleskoj Vilijam Henri Perkins sasvim slučajno otkrio da se iz katrana mogu dobiti anilinske boje. To je otvorilo nove mogućnosti u svetu hemijske industrije.

Karakteristike[уреди | уреди извор]

Po hemijskom sastavu katran je mešavina ugljenovodonika i njegovih derivatačija količina i kvaliteta najviše zavise od temperaturi na kojoj se obavlja suva destilacija, koja se odvija u retorti ili komori, bez pristupa kiseonika i tipa i kvaliteti sirovine. Industrijski katran se proizvodi od antracita, lignita i drva.

Za industriju najvažniji su katrani proizvedeni od antracita, jer se od njega proizvode brojni komercijalno važne supstance.

Katran antracita (kamenog uglja) je crna gusta tečnost specifičnog mirisa, gustoće od 1,1 do 1,2 mg/cm³. On je bazna sirovina za proizvodnju veštačkih boja, lekova, eksploziva, polimera, rastvarača i brojnih drugih korisnih proizvoda.

Proizvodnja različitih proizvoda od katrana[уреди | уреди извор]

Proizvodnja različiti proizvoda od katrana postiže procesom destilacije u toku koje se katran zagreva do tačke ključanja u velikim pećima, iz kojih izlaze savijene cevi, koje skupljaju gasove i tečnosti se u njima stvaraju.

Sam katran sadrži od svega pomalo. Prilikom svakog novog prečišćavanja iz njega se izvlače različiti sastojci. Smola koja u tom procesu ostaje u stvari je katran koji se danas koristi kao sastavni deo šindre, krovnog papira i asfalta koji se upotrebljava za prekrivanje (asfaltiranja) ulica.

Uzgredni proizvodi katrana[уреди | уреди извор]

  • Većina boja koje služe za bojenej i za proizvodnju štamparske boje pravi se od katrana.
  • Karbolna kiselina, koja se upotrebljava kao antiseptik u zdravstvenim uslovima, potiče od katrana.
  • Aspirin se proizvodi od katrana.
  • Saharin, koji je 5.50 puta slađi od šećera, takođe je proizvod koji se dobijaiz ugljenog katrana.
  • Savremena industrija plastike zasnovana je na katranu. Najlon je kombinacija uglja, vazduha i vode. * Danas se čak i odela prave od uglja.
  • Naftalinske kuglice, veštačka aromatična sredstva takođe su proizvodi dobijeni iz katrana.
  • Hemijski proizvodi koji se dobijaju iz kamenog uglja upotrebljavaju se i za ishranu.

Vreste katrana[уреди | уреди извор]

U odnosu na temperaturu destilacije, razlikuju se dve vrste katrana: visokotemperaturni i niskotemperaturni.[2]

Postrojenje za proizvodnju katrana iz kamenog uglja

Visokotemperaturni katran[уреди | уреди извор]

Visokotemperaturni katran, se ubraja u katran koji proizvode koksare, u procesu suve destilacije uglja na temperaturi od 750 do 1.300°C. Sastoji se uglavnom od ugljikovodika aromatskoga reda: benzena, naftalena, antracena i njihovih derivata.

Frakcijskom destilacijom katran se razlaže u više frakcija (koje se nazivaju ulja, koja se dale na laka, srednja, teška, antracenska ulja. Nakon destilacije zaostaje i katranska smola, koje ima u katranu više od 50%. Daljom preradbom pojedinih frakcija (rektifikacijom i hemijskom obradbom) dobija se ceo niz tehničkih ili hemijski čistih trgovačkih proizvoda.

Lako ulje[уреди | уреди извор]

Iz lakog ulja dobijaju se benzen i njegovi derivati. Sirovi benzen, obrađen toluenom i ksilenima, dolazi na tržište kao tehnički rastvarač, i upotrebljava se za proizvodnju boja, a toluen za proizvodnju eksploziva.

Srednje ulje[уреди | уреди извор]

Srednje ulje sadrži fenol i veći deo u katranu sadržanoga naftalena. Fenol je jak antiseptik, koji se upotrebljava za proizvodnju pikrinske kiseline (eksploziva) i salicilne kiseline, sirovine za proizvodnju medicinskih preparata. Dok naftalen služi za proizvodnju boja, ftalne kiseline i drugih derivata.

Teško ulje[уреди | уреди извор]

Teško ulje sadrži naftalen i mnoga druga organska jedinjenja, a upotrebljava se za impregnaciju železničkih pragova i kao ulje za loženje.

Antracensko ulje[уреди | уреди извор]

Antracensko ulje sadrži antracen, koji se hlađenjem i kristalizacijom izlučuje zajedno sa drugim sličnim jedinjenjima (fenatrenom, fluorenom i drugim). Zaostalo tečno ulje upotrebljava se kao ulje za loženje, za impregnaciju železničkih pragova i za proizvodnju preparata za zaštitu drveća i voćaka (karbolineum).

Katranska smola[уреди | уреди извор]

Katranska smola upotrebljava se za izradbu izolacionih masa, kitova, osnove za gvozdene konstrukcije, ugljenih briketa i slično. Daljom destilacijom iz katranske smole dobija se koks bez pepela namenjen za izradu elektroda.

Niskotemperaturni katran[уреди | уреди извор]

Niskotemperaturni katran (švelni katran, primarni katran) dobijva se švelanjem, opreznom suvom destilacijom kamenog uglja na temperaturi nižoj od 600°C.

Sastoji se od viših fenola i pretežitno alifatskih ugljikovodika (nafteni, laki benzin), i sličnan je katranu smeđeg uglja i nafti. Znatno se razlikuje od aromatskog katrana visoke temperature.

Katran smeđeg uglja[уреди | уреди извор]

Katran smeđeg uglja dobija se suvom destilacijom bituminoznih vrsta smeđeg uglja na niskoj temperaturi.

Po svom izgledu ovaj katran koji je smeđe boje i neprijatnog mirisa, na običnoj temperaturi ima konzistenciju maslaca. Po sastavu je sličan švelnomu katranu i nafti.

Drvni katran[уреди | уреди извор]

Drvni katran se dobija suvom destilacijom listopadnog drveta na niskoj temperaturi (do 400°C). On nema nema veći značaj, a upotrebljava se uglavnom kao gorivo. Kvalitetniji je katran dobijen od četinarskog drveta (koji se upotrebljava za impregnaciju drvaenih predmeta), jer u sebi sadrži i terpentinsko ulje).

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Coal tar | chemical compound”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 12. 7. 2020. 
  2. ^ „Katran | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 13. 7. 2020. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]