Пређи на садржај

Климатска промена (535—536)

С Википедије, слободне енциклопедије

Климатска промена (535—536) се односи на неколико значајних одступања светске климе у 535. и 536. години. Византијски историчар Прокопије из Цезареје забележио је да је Сунце давало светлост без пуног сјаја и да је изгледало као да је сунце помрачено, јер није давало јасну светлост.

Најслабији прираст дрвећа и многи докази о захлађењу

[уреди | уреди извор]

Дендролог Мајк Бејли са краљевског универзитета у Белфасту извршио је анализу дрвећа и годова на дрвећу. Том анализом се показало да је ирски храст имао изузетно слаб прираст 535, а други јаки пад је био 542, после деломичног опоравка. До сличних налаза дошло се и анализом годова дрвећа у Шведској, Финској, Сијера Невади и у Чилеу.

Бројни извори тога доба забележили су и многе друге феномене повезане са необичном климом тога периода:

  • ниска температура, чак и снег током лета
  • тамни облаци и само неколико сати сунца током дана
  • бројни извештаји о готово ноћној тами у подне
  • поплаве у дотад сувим подручјима
  • велико смањење приноса жита.

Повезивање те појаве са вулканском зимом

[уреди | уреди извор]

Закључило се да су такве појаве због прашине или пепела у ваздуху након удара комете или метеорита или након ерупције вулкана (феномен познатог као вулканска зима). Слична појава десила се 1816. и та година је названа Година без лета, а повезана је са ерупцијом вулкана Тамбора у Индонезији.

Догађаји из 536. и глад која је уследила предлагала се као објашњење појаве да су виши слојеви у Скандинавији жртвовали велике количине злата на крају периода сеоба, да би умирили љутите богове и да би вратили сунчеву светлост.

Истраживања у последње време

[уреди | уреди извор]
  • Стадерс је 1984. претпоставио да је тај догађај изазвао вулкан Рабаул у данашњој Папуи Новој Гвинеји. Тезу је објавио у часопису Нејчер.[1]
  • Дејвид Киз је 1999. у својој књизи Катастрофа: Потрага за пореклом модерног света ("Catastrophe: A Quest for the Origins of the Modern World) претпоставио да је вулкан Кракатау експлодирао у то време и изазвао те промене. Његову претпоставку подупире амерички вулканолог Кен Волец.

Киз је претпоставио да је промена климе могла бити узрок многих других појава као што су:

Ипак, Кизова и Волецова теорија још није најшире прихваћена. Потребан је доказ у виду вулканских седимената.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Stothers, R. B. (1984). „Mystery cloud of AD 536”. Nature. 307 (5949): 344—345. Bibcode:1984Natur.307..344S. S2CID 4233649. doi:10.1038/307344a0. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]