Код Хиперборејаца
| Код Хиперборејаца | |
|---|---|
 Насловна страна у Нолита из 1983. године | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Милош Црњански |
| Земља |  СФР Југославија |
| Језик | српски |
| Жанр | роман |
| Издавање | |
| Издавач | Матица српска |
| Превод | |
| Издавање | 1966. |
Код Хиперборејаца је роман Милоша Црњанског из 1966. године. Роман обилује метафизичким, поетским и књижевно-историјским расправама. Једно је од можда кључних дела за разумевање поетике Милоша Црњанског, које приказује пишчев боравак у Италији и Риму од 1938. до 1941. у српском посланству, јер се креће на граници романа и аутобиографског записа, износећи аутентичне ставове писца, који нису посредовани некаквим алтер егом.
Издања
[уреди | уреди извор]Прво издање се појавило 1966. године. Приредили су га Роксанда Његуш и Стеван Раичковић, а издавачи су били Издавачко предузеће Просвета, Матица српска, Младост и Свјетлост.
Издавачи 1993. године су били БИГЗ и Српска књижевна задруга,
Дело је преведено на француски,[1] немачки[2] и бугарски језик.[3]
Садржај
[уреди | уреди извор]Приповедач у првом лицу описује свој живот дипломатског службеника при посланству Краљевине Југославије у Риму, између 1938. и 1941. године. Аутор доноси интересантна размишљања о италијанској и европској култури, приче са различитих излета по Европи... Опсесивно се враћајући на свој боравак на Северу, у Данској, у Шпицбергену, причајући о Јан Мајену, Црњански постаје познат као човек који дамама приповеда о северним пределима, опчињен њиховим миром и спокојем. Предосећајући рат, као неко ко добро познаје његове ужасе служећи у Аустроугарској армији током Првог светског рата, Црњански тражи за себе простор мира и среће. Његов друштвени круг, сачињен од страних дипломата, официра и рођака важних политичких личности из околних земаља расправља нашироко о различитим књижевним темама - о Торквату Тасу, о Кјеркегору, о римским императорима, о папизму, о различитим аспектима италијанске и римске културе... Рим се приказује као светска позорница за ужас који ће уследити. Црњански у својој улази дипломате са поносом представља предратну Југославију, описујући различите социјалне ситуације у којима се нашао, чудне и збуњујуће људске судбине и своја лична осећања отуђености и меланхолије.
Критике
[уреди | уреди извор]Приликом изласка, књига није најбоље примљена код публике. У сарајевском Одјек се појавио чланак Новице Петковића:[4]
Надахнути поетски пасажи губе се у дугим расправљањима и разговорима о мање-више периферним проблемима уметности, историје, географије и политике. Као какве историјске авети дефилују италијански и скандинавски песници, сликари и филозофи. Атмосфера салонских ћаскања замара и одбија у истој мери у којој плитко политизирање у друштву лепих и богатих жена изазива досаду. У свим таквим тренуцима не остаје ништа од поетске сугестивности, од снаге којом нас иначе плени песничко дело Милоша Црњанског.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Tsernianski, Milos (2005). Chez les Hyperboréens. Clamecy: L'Age d'Homme.
- ^ Crnjanski, Miloš (2013). Bei den Hyperboreern. Leipzig: Leipziger Literaturverlag. ISBN 978-3-86660-159-8.
- ^ Црњански, Милош (2016). При Хиперборейците. София: Унискорп. ISBN 978-954-330-450-9.
- ^ Ломпар, Мило (2019). Црњански - биографија једног осећања. Нови Сад: Православна реч. стр. 526. ISBN 978-86-83903-89-4.
