Српска књижевна задруга

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српска књижевна задруга, основана 1892. године као друштво које својим радом, а нарочито издавањем одабраних дела из области културног стваралаштва, доприноси ширењу опште просвећености и културе народа, самостална је организација којом управљају њени чланови.

Приликом оснивања Српске књижевне задруге (1892), академик Стојан Новаковић је изабран за њеног првог председника, песник Јован Јовановић Змај за потпредседника, док је историчар Љубомир Јовановић изабран за секретара СКЗ. Јован Јовановић Змај је израдио и њен амблем.[1] Новаковић је дуги низ година био председник Српске књижевне задруге, утицајне националне установе, које је у редовним годишњим колима објављивала најбоља дела из српске и преводне књижевности, историје и научно-популарне литературе. Прва објављена књига била је "Живот и прикљученија" Доситеја Обрадовића.

Председници[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „120 година Српске књижевне задруге”. spc.rs. 22. 6. 2012. Приступљено 27. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди]