Српска књижевна задруга

С Википедије, слободне енциклопедије
Српска књижевна задруга
Знак Српске књижевне задруге, који је осмислио Јован Јовановић Змај приликом оснивања 1892. године
ОснивачСтојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Светислав Вуловић и Милан Јовановић Батут
Датум оснивања29. април 1892. год.; пре 131 године (1892-04-29)
ТипКултурна институција
Локација Србија
СедиштеКраља Милана 19, Београд
Службени језицисрпски језик
ПредседникМило Ломпар
РуководиоциДраган Лакићевић (главни уредник)
Душко Бабић (управник)
Веб-сајтwww.srpskaknjizevnazadruga.rs

Српска књижевна задруга је основана 1892. године као друштво које својим радом, а нарочито издавањем одабраних дела из области културног стваралаштва, доприноси ширењу опште просвећености и културе народа, самостална је организација којом управљају њени чланови.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Зграда Српске краљевске академије у Бранковој 15, у којој је основана Српска књижевна задруга 1892. године. Срушена је у време комунистичке власти.

До оснивања Српске књижевне задруге је дошло 16/29. априла 1892. године у згради Српске краљевске академије, која је тада била смештена у Бранковој улици бр. 15. За првог председника је изабран председник Државног савета академик Стојан Новаковић, за потпредседника песник и лекар Јован Јовановић Змај, за секретара академик и историчар Љубомир Јовановић, док су међу оснивачима били академик и филолог Љубомир Стојановић, академик и историчар Љубомир Ковачевић, ректор Велике школе академик Светислав Вуловић и лекар Милан Јовановић Батут. Тада је представљен и знак (амблем) Задруге, који је осмислио Јован Јовановић Змај.

Прва Скупштина СКЗ је одржана 9/22. маја 1893. године.

Поштанска марка Поште Србије, издата поводом 125 година од оснивања Српске књижевне задруге

Прва књига коју је Задруга објавила била је „Живот и прикљученијаДоситеја Обрадовића.

Коло[уреди | уреди извор]

Коло представља најстарију живу библиотеку у српској књижевности. Сваке године, Задруга објави неколико књига у оквиру годишњег броја кола. У току и непосредно након Првог светског рата, тачније од 1914. до 1920. године, СКЗ није издала нити једну књигу. За време Другог светског рата, на инсистирање Комесарске управе су штампана два Кола са укупно 12 наслова, али су иста избрисана из Задругине библиографије све до 28. априла 2004. године, када их је Скупштина СКЗ поново уврстила у своју библиографију.[2]

До 2023. године је изашло 114 Кола Српске књижевне задруге, која су укључила више од 700 књига.

У првом броју Кола које је изашло на јесен 1892. године у 5.000 комплета, објављене су књиге:

У другом броју Кола 1893. године, изашле су књиге:

Председници[уреди | уреди извор]

Стојан Новаковић био је први председник СКЗ

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Закон о Српској књижевној задрузи”. 
  2. ^ „Из историје СКЗ”. Српска књижевна задруга. 
  3. ^ „Прво редовно Коло СКЗ”. Српска књижевна задруга. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]