Конкавна огледала
Конкавна огледала или издубљена огледала су огледала код којих светлост пада на издубљену површину. Сва огледала која нису равна могу бити конкавна (издубљена) и конвексна (испупчена). Најчешће конкавно огледало је издубљена површина сфере. Зраци се о сферно огледало одбијају под углом који је једнак упадном, јер Закон одбијања важи за сваку површину, без обзира да ли је равна или крива.
Лик код конкавног огледала[уреди | уреди извор]
За добијање лика предмета користи се крактеристични зраци, јер је њихов правац након одбијања познат. Карактеристични зраци конкавног огледала су:
- Зрак који од предмета иде паралелно главној оптичкој оси. Он после одбијања пролази кроз фокус.
- Зрак који полази од предмета и пролази кроз жижу, а после одбијања је паралелан главној оптичкој оси.
- Зрак који иде од предмета и пролази кроз центар кривине пада нормално на огледало, а одбија се од њега у истом правцу, само у супротном смеру.
- Зрак који полази од предмета пада у теме огледала под неким углом, одбија се под истим тим углом.
У зависности од положаја предмета и темена огледала, лик предмета може да буде реалан или имагинаран, увећан или умањен, усправан или обрнут.
Врсте конкавних огледала[уреди | уреди извор]
У пракси се најчешће узима сферно огледало као довољно добро конкавно огледало. Пошто су елиптична и сферна огледала само делови сфере и параболоида, разлика између сферног и параболичног огледала је толико мала да се мери десетинама микрометра, али је зато велика разлика у квалитету слике коју дају.[1]
Сферно огледало[уреди | уреди извор]
Сферно огледало је део углачане сферне површи са рефлексионим слојем.[2]
Елементи сферног огледала су:
- центар кривине
- полупречник кривине
- теме огледала
- главна оса
- жижа или фокус
- жижина даљина
Једначина огледала даје везу између жижине даљине и даљине лика и предмета. За сферно огледало, једначина огледала је:
Конструкција лика код конкавних сферних огледала:
Параболично огледало[уреди | уреди извор]
Параболично огледало је закривљеније у средини него на рубу. Попречни пресек огледала је парабола са теменом у средишту огледала. Закривљеност параболичног огледала је у свакој тачки другачија, а формула за полупречник закривљености је:
где је f жижина даљина огледала, а x растојање тачке од y-осе за коју рачунамо закривљеност. Очигледно је да се удаљавањем од темена огледала (тачка пресека огледала и главне оптичке осе) закривљеност смањује јер је полупречник све већи. Вредност променљиве x се креће у интервалу од нуле (теме огледала) до полупречника огледала (ивица огледала).
Формула која описује колико треба удубити стакло у свакој тачки у зависности од њеног растојања од главне оптичке осе за контролисање изгледа огледала током израде је[3]
Увећање и умањење лика[уреди | уреди извор]
Увећање и умањење лика се израчунава тако што се даљина лика подели са даљином предмета:
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://scipp.ucsc.edu/~haber/ph5B/parabolic09.pdf
- ^ Sferna Ogledala
- ^ „Konkavna ogledala[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2014. г. Приступљено 15. 09. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)