Корисник:Обрадовић Горан/Застава Јужноафричке Републике

С Википедије, слободне енциклопедије
Размера заставе: 2:3

Тренутни изглед државне заставе Јужноафричке Републике је усвојен 27. априла 1994, када је завршена владавина апартхејда, што је осликавало опште убеђење да нова државна застава мора да у себи садржи симболе култура свих Јужноафриканаца.

Ниједан од предлога заставе који је јавност изнела није наишао на подршку комитета одређеног да изабере коначни изглед. Привремену заставу је дизајнирао државни хералд, Фредерик Г. Браунвел за изборе 27. априла, прве слободне изборе, и за инаугурацију Нелсона Менделе 10. маја. Застава је толико добро прихваћена, да је привремена верзија усвојена као државна застава у Уставу Јужноафричке Републике. у светлу бурног историјског контекста, изненађујуће је да је нађена општеприхваћена замена за бивше државне заставе.

Хералдички опис заставе (блазон), би гласио "per pall fesswise gules, sable and azure, a fesswise pall vert fimbriated argent, Or and argent". У "преводу" на српски, ово би значило: две хоризонталне траке подједнаке ширине, црвене (горе), и плаве боје, раздвојене средишњом (зеленом) траком, која се дели у хоризонтално слово Y, чији се краци завршавају на страни јарбола. Ово слово ипсилон оквирује црни троугао, од кога је зелена трака одвојена танком жутом траком; црвена и плава трака су од зелене траке одвојене уским белим тракама. Пропорције трака су 5:1:3:1:5. Јужноаричка застава је једина шестобојна државна застава на свету, без грба на себи.

Дизајн[уреди | уреди извор]

Када је нова застава дизајнирана, наглашено је да боје немају званично значење, ни симболику, осим њиховог избора из њихове употребе у прошлости. Међутим, у скоријој прошлости је дошло до незваничног консензуса о симболици заставе, и њених боја. За слово Y се каже да симболише конвергенцију ка једној уједињеној нацији. Према Браунвеловом објашњењу, црвена симболише крв проливену у разним сукобима и ратовима кроз које је земља прошла. Плава представља небо и два океана која окружују земљу. Зелена симболише фарме и природно окружење Јужноафичке Републике. Жута представља природне ресурсе Јужноафричке Републике, посебно злато. Црна представља тамнопуте Јужноафриканце, а бела представља беле Јужноафриканце.

Упркос службеном неприхватању симболике, три од ових боја - црна, зелена, и жута - се налазе на застави Афричког националног конгреса. Остале три боје - црвена, бела и плава - се налазе на застави Холандије и застави Уједињног Краљевства; ове боје су се такође налазиле на старој застави Јужне Африке, мада са наранџастом уместо црвене. Ова застава се стога може сматрати приказивањем јединства између две јужноафичке традиције. Црвена, жута и зелена су такође пан-афричке боје. Такође се сматра да ове боје представљају три главне политичке партије у Јужној Африци, АНЦ, Националну партију, и Демократску партију.

Боје[уреди | уреди извор]

Боја Боја текстила Пантон еквивалент
Зелена CKS 42 c Спектрум зелена 3415 c
Црна CKS 401 c Плаво црна
Бела CKS 701 c Бела државне заставе
Златна CKS 724 c Златно жута 1235 c
Црвена CKS 750 c Чили црвена 179 c
Плава CKS 762 c Плава државне заставе Рефлекс плава c

Историја[уреди | уреди извор]

Оваква црвена застава је била de facto јужноафричка застава од 1910. до 1912.
Оваква црвена застава је била de facto јужноафричка застава од 1912. до 1928.

Након Другог бурског рата, који је трајао од 1899. до 1902, и формирања Савеза Јужне Африке 1910, британска застава је постала државна застава Јужне Африке. Као што је то био случај широм Британске империје, црвена и плава застава са грбом су биле одобрене од стране Британског адмиралитета 1910, за употребу на мору.

Ова знамења нису била намерена за коришћење као државне заставе Савеза, али су их неки људи користили на овај начин, поготово црвену заставу. Тек након што је успостављена прва "пост-савезна" африканерска влада, 1925, у парламенту је предложено да се направе нацрти за државну заставу; ова акција је одмах довела до три године готово грађанског рата, јер су Британци сматрали да Бури желе да уклоне њихово вољено империјално знамење. Покрајина Квазулу-Натал је чак претила сецесијом из савеза.

Јужноафричка државна застава, "Prinsevlag", 1928. - 1994. Размера: 2:3

Коначно је начињен компромис, који је узроковао усвајањем друге заставе за заставу Савеза, крајем 1927, а ова застава се први пут завијорила 31. маја, 1928. Дизајн се заснивао на такозваној Ван Рибековој застави, или Prinsevlag ("принчева застава" на африканс језику) која је првобитно била холандска застава, и састојала се од наранџасте, беле и плаве хоризонталне траке. Верзија ове заставе је коришћена као застава Холандске источноиндијске компаније (са логом на центру) од 1652. до 1795. Јужноафрички додатак застави су биле три мање заставе на средини беле траке. Мале заставе су биле британска, према јарболу, The South African addition to the design was three smaller flags centred in the white stripe. The smaller flags were the Union Flag towards the hoist, the Orange Free State Vierkleur hanging vertically and the Transvaal Vierkleur towards the fly.

The choice of the Prinsevlag as the basis upon which to design the South African flag had more to do with compromise than Afrikaner political desires, as the Prinsevlag was believed to be the first flag hoisted on South African soil and was politically neutral as it was no longer the national flag of any nation. A further element of this compromise was that the Union Flag would continue to fly alongside the new South African national flag over official buildings. Thus, South Africa was the only country in the world to have two official national flags. This state of duality continued until 1957 when the Union Flag lost its official status as per an Act of Parliament; the Red Ensign had lost its status as South Africa's merchant flag in 1951.

Following a referendum, the country became a republic on 31 May 1961, but the design of the flag remained unchanged. However, there was intense pressure to change the flag, particularly from Afrikaners who resented the fact that the Union Flag was a part of the flag.

The former Prime Minister and architect of apartheid, Hendrik Frensch Verwoerd, had a dream to hoist a "clean" flag over South Africa in the 1960s. The proposed design comprised three vertical stripes of the same colour of the Prinsevlag with a leaping Springbok Antelope over a wreath of six proteas in the centre. H.C. Blatt, then assistant secretary in the Department of the Prime Minister, designed the flag. Verwoerd's successor, John Vorster, raised the flag issue at a news conference on 30 March 1971 and said that in light of the impending 10th anniversary Republic Day celebrations, he preferred to "keep the affair in the background". This he said was done because he did not want the flag question to degenerate into a political football, as happened in the 1920s over the Union Flag, and that the matter would be considered again when circumstances would be "more normal". He also went on to say that "I only want to warn, and express hope, that no person should drag politics in any form into this matter, because the flag must, at all times, be raised above party politics in South Africa".

Despite the flag's origins predating the National Party's ascension to power, the presence of the three little flags in the middle was internationally perceived as being an implied endorsement of apartheid. In this light it is possible to theorise that the end of apartheid may not have beckoned a change in national flag if a more neutral one had indeed been selected in the 1960s, or perhaps even if the three subflags had been merely exorcised before the Prinsevlag became the inadvertent symbol of apartheid it did.

Тренутни дизајн[уреди | уреди извор]

Данашња јужноафричка застава се први пут завијорила 27. априла, 1994, на дан одржавања првих демократских избора у Јужној Африци. Међутим, ова застава је испрва изабрана само као привремено решење, и то у задњем тренутку, тако да је једва стигла да на време буде окачена на јарболе током избора.

Избор нове заставе је био део преговарачког процеса који је отпочео 1990, када је Нелсон Мендела пуштен из затвора. Када је општи јавни конкурс отворен, 1993, Државна комисија за симболе је примила више од 7.000 предлога. Шест предлога је изабрано и презентовано јавности и Преговарачком савету, али ниједан од њих није стекао изразиту подршку. Више дизајнерских студија је контактирано како би се нашли нови предлози, али поново без успеха. Јужноафрички парламент је отишао на паузу крајем 1993, без одговарајућег кандидата за државно заставу.

Фебруара 1994, Сирил Рамафоза (Cyril Ramaphosa) и Релф Мејер (Roelf Meyer), главни преговарачи Афричког националног конгреса и тадашње владе Националне партије, су добили у задатак да реше питање заставе. Коначни дизајн је усвојен 15. марта 1994, изведен из дизајна који је развио Фредерик Г. Браунвел, који је такође дизајнирао заставу Намибије. Изглед нове заставе је објављен тек 20. априла, 1994, само седам дана пре него што је застава требало да уђе у употребу, што је довело до великог притиска на кројачнице застава. Како је стајало у јужноафричком пост-апартхејдском уставу, застава је требало да уђе у употребу у привременом пробном петогодишњем периоду, након чега би дошло до дебате о евентуалној промени изгледа државне заставе. Међутим, застава је била толико добро прихваћена, па је без много расправа постала стална застава Јужноафричке Републике.

Правилно истицање заставе[уреди | уреди извор]

Поштовање према застави[уреди | уреди извор]

Јужноафрички закон каже да застава у сваком тренутку мора да буде третирана са "чашћу и поштовањем". Прописи који се тичу истицања државне заставе, објављени непосредно пре него што је застава усвојена, 1994, су наводили правила за истицање заставе. Званична регулатива је налагала да застава никад не сме да дотиче тло или под, да буде коришћена као столњак, или да се користи за прекривање статуа, табли на церемонијама откривања или отварања, на почетцима или завршецима такмичења (трка или сличних догађаја), да буде шивена или коришћена као доњи веш, отирач, или на сличан обесмишљавајући начин, или да буде коришћена у комерцијалне сврхе које би умањиле поштовање према застави.

За производњу или репродуковање заставе у било ком својству је потребна дозвола председника Јужноафричке Републике.

Упркос овим правилима, нова застава је постала 'јавно власништво'. Претходна застава је била толико 'света', да је нико није ни користио. Сада се могу видети људи који поносно стоје на спортским такмичењима, са лицима офарбаним у боје заставе, што би раније било нечувено.

Традиционална правила у вези са коришћењем заставе[уреди | уреди извор]

Постоји већи број традиционалних правила која се тичу коришћења или истицања заставе. Званично признате традиције су да застава треба да буде подигнута на почетку радног дана а спуштена пре или за време заласка сунца. Не треба да остане да се виори током ноћи осим ако је на одговарајући начин осветљена. У уобичајеној употреби данас застава може да буде истакнута током свих 24 сата. Застава треба да се подиже бро, а спушта на церемонијалан начин. Кад год је особа у пролазу приликом трајања званичне церемоније подизања или спуштања заставе, терба да се заустави и с поштовањем испрати церемонију. Ако особа носи капу, скида је са главе а десну руку поставља преко срца у знак поздрава. Особе у униформама треба да салутирају на начин који је прописан за њихову службу. Застава се никада не приказује, качи или подиже наопачке. Подизање заставе наопачке је традиционални позив у помоћ у случају несреће. Када се поставља хоризонтално, црни троугао треба да буде с леве стране а црвена трака треба да буде на врху.

Традиција такође налаже да када се застава поставља вертикално, не треба да буде просто ротирана за 90 степени, већ и обрнута. У случају јужноафричке заставе, црни троугао мора да буде на врху а црвена трака с леве стране. Застава се чита попут странице у књизи: с врха ка дну и слева на десно, и након ротације би резултат требало да буде исти. Увредљиво је подизати прљаву или исцепану заставу. Такође је увредљиво исписивати слогане или цртати било какве симболе по застави.

Исправно истицање заставе[уреди | уреди извор]

The rules regarding the correct methods to display the flag state that when two flags are fully spread out horizontally on a wall behind a podium, their hoists should be towards each other with the red stripes uppermost, and if the flag is displayed on a short flagpole, this should be mounted at an angle to the wall with the flag draped tastefully from it. If two national flags are displayed on crossed staffs, the hoists must be towards each other and the flags must be fully spread out. The flag should never be used as a cloth to cover tables, lecterns or podiums, or be draped from railings.

Showing the flag with other country's flags[уреди | уреди извор]

When the National Flag is flown outdoors in company with the national flags of other countries, there are several rules that govern the ways in which the flag must be flown; specifically, that it must always occupy the position of honour. This means it must be the flag furthest to the right (observers' left) of all the flags on display, with the flags of other countries being arranged alphabetically, and that all the flags should be approximately the same size, with no flags being larger than the South African flag. Each country's flag should be on a separate pole, with no national flag being flown on top of another from the same pole. The South African flag must always be hoisted first and lowered last, and if the South African flag is displayed on crossed poles, the South African flag's pole should be in front and the flag to the right (observers' left) of the other flag.

Showing the flag with non-national flags[уреди | уреди извор]

When the flag is displayed with other flags that are not national flags – such as corporate flags and advertising banners – the rules state that if the flags are on separate staffs, the flag of South Africa should be in the middle, or the furthest left from the viewpoint of the onlookers, or at least one flag's breadth higher than the other flags in the group, or its flagpole must be in front of the other poles in the group; but if they are on the same staff, it must be the uppermost flag. If the flag is carried in procession with other flags, it must be at the head of the marching procession; or if carried with a row of flags in line abreast, it must be carried to the marching right of the procession.

Истицање заставе у затвореним просторијама[уреди | уреди извор]

Кад год се застава истиче у затвореним просторима, на јавним скуповима или окупљањима било које врсте, она по прописима увек треба да буде на десној (посматрачу левој) страни, јер је ово позиција ауторитета. Тако, када се застава истиче поред говорника у хали, или на сличној локацији, она мора да буде постављена са десне стране говорника, а кад се истиче на другим местима у хали, онда треба да буде десно од публике.

Застава треба да се истиче потпуно раширено, са црвеном траком на врху. Ако се качи вертикално, на зиду иза подијума, црвена трака треба да буде са леве стране посматрача, са јарболским конопцем на врху.

Parades and ceremonies[уреди | уреди извор]

The flag, when carried in a procession or parade or with another flag or flags, should be on the marching right or alone in front in the centre. The flag may form a distinctive feature of the unveiling of a statue, monument, or plaque, but should never be used as the covering for the object. As a mark of respect to the flag, it should never be dipped to a person or thing. Regimental colours, organisational or institutional flags may be dipped as a mark of honour.

During a ceremony where the flag is hoisted or lowered, or when the flag is passing in a parade, all persons present, except for those in uniform, should face the flag while standing at attention with the right hand over the heart. Hats should be removed and held in the right hand at the left shoulder with the hand over the heart. Those present in uniform should salute. The same rules apply when the national anthem is played.

На пола копља[уреди | уреди извор]

Застава се вијори на пола копља као знак жалости, само по наредби председника, који такође одређује време завршетка периода жалости. Када се застава подиже на пола копља, прво мора да се подигне на врх копља, а затим да се полако спусти на пола копља. Пре спуштања заставе у сумрак, или другим поводом, она се прво подижњ на врх копља, а затим скида. Само јужноафричка застава се вијори на пола копља; све остале заставе остају на нормалној висини.

Уништавање[уреди | уреди извор]

Када више није у стању да буде коришћена, заставу треба уништити на достојанствен начин, најбоље је спаљивањем.

Хералдички опис[уреди | уреди извор]

An addendum to the Transitional Executive Council agenda (April 1994) described the flag in heraldic terms as follows:

The National flag shall be rectangular in the proportion of two in the width to three to the length; per pall from the hoist, the upper band red (chilli) and lower band blue, with a black triangle at the hoist; over the partition lines a green pall one fifth the width of the flag, fimbriated white against the red and blue, and gold against the black triangle at the hoist, and the width of the pall and its fimbriations is one third the width of the flag.

Schedule One of the Constitution of South Africa (1996) replaced the heraldic definition and described the flag in plain English as follows:

The national flag is rectangular; it is one and a half times longer than it is wide.

  1. It is black, gold, green, white, chilli red and blue.
  2. It has a green Y-shaped band that is one fifth as wide as the flag. The centre lines of the band start in the top and bottom corners next to the flag post, converge in the centre of the flag, and continue horizontally to the middle of the free edge.
  3. The green band is edged, above and below in white, and towards the flag post end, in gold. Each edging is one fifteenth as wide as the flag.
  4. The triangle next to the flag post is black.
  5. The upper horizontal band is chilli red and the lower horizontal band is blue. These bands are each one third as wide as the flag.

Види још[уреди | уреди извор]

References[уреди | уреди извор]

Printed matter[уреди | уреди извор]

  • Saker, Henry. The South African Flag Controversy. Oxford University Press, Cape Town. 1980. ISBN 0195701720.
  • Pama, C. Die Vlae van Suid-Afrika. Tafelberg Publishers, Cape Town, 1984
  • SAVA Journal SJ: 4/95: The History of Flags of South Africa before 1900

Спољне повезнице[уреди | уреди извор]