Корисник:Danica.Milic/песак
Велики шнауцер[уреди | уреди извор]
 | |||||||||||||||||||||||
| Порекло | Немачка | ||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||
| Домаћи пас (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||||||||||
Велики шнауцер (нем: Riesenschnauzer, енг: Giant Schnauzer) је немачка раса пса, настала у 17. веку. Првобитно је коришћен као гонич стоке у јужној Немачкој. Крајем 19. и почеком 20. века, узгајивачи су схватили да овај пас има изванредне радне способности. Од 1913. године ова врста је регистрована у родовној књизи, а 1925. године велики шнауцер је званично признат као радни пас[1]. Током Првог и Другог светског рата,ова раса се користила и као војни пас.
Ова раса је највећа од три расе шнауцера, друге две су средњи шнауцер и патуљасти шнауцер.
Опис[уреди | уреди извор]
Изглед[уреди | уреди извор]
Иако се велики шнауцер назива "Велик", он није велик у поређењу са другим расама паса као што су немачка дога или ротвајлер, већ у поређењу са својим блиским рођацима, средњим и патуљастим шнауцером. Ова раса паса је гвадраичне грађе коју карактерише висина у гребену приближно једнака у висини тела. Висина у гребену: мужјаци и женке од 60 до 70 cm. Тежина мужјака и женки је од 35 до 47 kg.
Длака је јака, груба и густа, није чекињаста ни таласата. Длака на лицу формира изразиту браду и обрве. Боја длаке може бити потпуно црна са црном подлаком и "бибер и со"[2].
Темперамент[уреди | уреди извор]
Типичне одлике овог пса су његова блага нарав, уједначен темперамент и неподмитљива оданост господару. Чула су му изразито развијна, паметан је, лако се дресира, снажан и издржљив, брз и отпоран на временске услове и болести. Његова урођена способност да подноси напор и његова самоувереност чине га одличним љубимцем, спортски и радним псом. Неки одгаивачи верују да су велики шнауцери боје "бибер и со", послушнији од црнодлаких шнауцера[3].
Велики шнауцери уживају да се такмиче у псећим спортовима, у пошлусности и окретности. У већини случајева се неће слагати са другим псима јер су територијално наклоњени.
Здравље и нега[уреди | уреди извор]
Велики шнауцери захтевају редовну негу. [4]
Неки велики шнауцери имају алергију на шампон. Велики шнауцери су такође склони проблемима са очима као што су кератокоњунктивитис глауком , катаракта , мултифокална дисплазија ретине и генерализована прогресивна атрофија мрежњаче[5] . Дисплазија кукова и лактова је честа. Рак коже је чест код тамно обојених паса, а најчешће се јављају меланоми удова и прстију.
Неки велики шнауцери су осетљиви на сулфонамиде и злато.[6] Болести костију и проблеми са зглобовима су такође проблем.[7] Најчешћи узроци смрти великих шнауцера су лимфом и рак јетре , а затим срчани удари и срчана инсуфицијенција(слабост).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Велики шнауцер”. Кинолошки савез Републике Србије.
- ^ „Нова боја од 01-07-2021”. www.fci.be.
- ^ Welton, Michele (2000). Your Purebred Puppy. 137: Henry Holt and Company. ISBN 0805064451.
- ^ „Breed Traits & Characteristics”. American Kennel Club.
- ^ Gough, Alex (2018). Breed Predispositions to Disease in Dogs and Cats. John Wiley & Sons Ltd. ISBN 1-4051-0748-0.
- ^ Gough, Alex (2018). Breed Predispositions to Disease in Dogs and Cats. John Wiley & Sons. ISBN 1-4051-0748-0.
- ^ J. Sayres, Edwin (2005). The Good, the Bad, and the Furry: Choosing the Dog That's Right for You. Paperback – Illustrated.