Мужјак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили мужјака човјека, погледајте чланак мушкарац.
Симбол римског бога Марса се често употреблљава за представљање мушког пола.

Мужјак или мушки пол () је физиолошки пол који производи сперматозоиде. Сваки мушки гамет, или сперматозоид, се може спојити са женским гаметом, или јајном ћелијом, у процесу оплођења. Мужјаци не могу започети полно размножавање без приступа барем једне јајне ћелије, док се поједини организми могу размножавати и полним и бесполним путем. Већина мужјака сисара, укључујући мужјаке човјека, имају Y хромозом, који кодира производњу веће количине тестостерона за развој мушких полних органа.

Немају све врсте једнако одређивање пола. Код већине животиња, укључујући и људе, пол је одређен генетички, али код неким врста може бити одређен друштвеним, еколошким и другим факторима. Тако, напримјер, Cymothoa exigua мијењају пол зависно од броја женки присутних у околини.[1]

Преглед[уреди]

Постојање два пола је изгледа настало независно у различитим линијама развоја (погледати Конвергентна еволуција). Понављање обрасца је полно размножавање код изогамних организама са два или више типа полних ћелија идентичног облика и понашања (али на различитом молекуларном нивоу). Код анизогамних врста са гаметима мушког и женског облика докази до оогамије врста у којој је женски гамет много већи од мушког и он нема способност кретања. Постоје добри разлози који кажу је овај образац настао због физичких ограничења, усмјерен таквим механизмима у којима су за полно размножавање потребна два неједнака гамета.[2]

У складу са тим, пол се операционализује широм дате врсте по типу производње полних ћелија (нпр. сперматозоида и јајних ћелија) и разлике између мужјака и женки у једној лози нису увијек предиктивне за разлике у другом.

Полни диморфизам мужјак/женка између организама или органа за размножавање различитог пола није ограничен само на животиње; мушке гамете производе хитридиомикоте, силикатне алге и копнене биљке, између осталог. Код копнених биљака, мужјак и женка се не одређују само на основу мушке и женске гаметске производње и структуре, него и на основу структуре спорофита који дају праву разлике између мушких и женских биљки.

Симбол[уреди]

Заједнички симбол који се користи за мушки пол је симбол Марса, ♂ — круг са стијелом окренутом ка сјевероистоку. Први пут га је користио Карл фон Лине како би означио пол 1751. године. Симбол се често стилизовано приказује као штит и копље. По Стерну сви историјски докази указују да је изведен од θρ, грчке скраћенице за планету, Таурус.[3]

Одређивање пола[уреди]

Главни чланак: Одређивање пола

Пол одређеног организма може одредити низ фактора. То може бити генетска или животна средина, или се можда природно мјења током живота неког организма. Иако већина врста са мушким и женским полом имају јединке које су мушке или женске, хермафродитске животиње, као што су црви, имају и мушке и женске полне органе.

Генетско одређивање[уреди]

Већина сисара, укључујући и људе, има генетички одређене полове путем XY система одређивања полова гдје мужјаци имају један XY (као супротност XX) полни хромозом. Могуће је да се код неких врста, укључујући и људе, јави XXY или неке друге међуполне/хермафродитске особине (око 2 % популације).[4] Током оплођења, мужјаци могу створити и X и Y сперматозоиде, док женке дају само X јајне ћелије. Y сперматозоид и X јајна ћелија дају јединку мушког пола, а X сперматозоид и X јајна ћелија дају јединку женског пола.

Дио Y хромозома који је одговоран за мушкост, полно одређујући је фактор TDF. TDF активира SOX9, који чини петљу са FGF9 и PGD2 у гонадама, допуштајући одређеном нивоу ових гена да остане довољно висок да би довео до развоја мушке јединке;[5] нпр. FGF9 је одговоран за развој сјеменог ужета и умножавање Сертолијевих ћелија, од којих су обје веома важне за развој мушког пола.[6]

ZW систем одређивања пола, у коме су мужјаци означени са ZZ (као супритност ZW) полним хромозомима могу се наћи у птицама, неким инсектима (већином породица лептира) и другим организмима. Припадници реда опнокрилаца, као што су мрави и пчеле, често одређују хаплодиплоиди, гдје је већина мужјака хаплоидна, а женске и неки стерилни мужјаци диплодини.[тражи се извор]

Одређивање животне средине[уреди]

Код неких врста гмизаваца, укључујући алигаторе, пол одређује температура на којој се јаје инкубира. Друге врсте, као што су неке змије, могу мјењати пол: одрасле јединке коју су биле мужјаци, могу постати женке. Код тропских риба кловнова, доминантна јединка у скупини постаје женка, док су остали мужјаци.[тражи се извор]

Код неки зглавкара, пол се одређује инфекцијом. Бактерија из рода Волбахија мјења њихов пол; неке врсте се састоје искључиво од ZZ јединки, док се пол одређује присуством Волбахија.[тражи се извор]

Секундарне полне особине[уреди]

Код врста са два пола, мужјаци се могу разликовати од женки само на основу производње сперматозоида. Код многих риба и инсеката мужјаци су мањи од женки. У сјемену биљке, које показује смјену генерација, мушки и женски дијелови су укључени у спорофитски полни орган једног организма. Код сисара, укључујући људе, мужјаци су обично већи од женки. Код птица, мужјаци често имају шареније перје које привлачи женке.[тражи се извор]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Creighton, Jolene. „Meet The Sex-Changing, Tongue-Eating Parasite:”. From Quarks to Quasars. Приступљено 7. 04. 2014. 
  2. Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale. Cambridge, Mass: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03116-6. 
  3. The Origin of the Male and Female Symbols of Biology, William T. Stearn, Taxon, Vol. 11, No. 4 (May, 1962). pp. 109-113
  4. See, Dallas Denny, Current Concepts in Transgender Identity
  5. Moniot, Brigitte; Declosmenil, Faustine; Barrionuevo, Francisco; Scherer, Gerd; Aritake, Kosuke; Malki, Safia; Marzi, Laetitia; Cohen-Solal, Ann; Georg, Ina; Klattig, Jürgen; Englert, Christoph; Kim, Yuna; Capel, Blanche; Eguchi, Naomi; Urade, Yoshihiro; Boizet-Bonhoure, Brigitte; Poulat, Francis (2009). „The PGD2 pathway, independently of FGF9, amplifies SOX9 activity in Sertoli cells during male sexual differentiation”. Development. 136 (11): 1813—1821. PMID 19429785. doi:10.1242/dev.032631. 
  6. PMID 16700629 (PubMed)
    Citation will be completed automatically in a few minutes. Jump the queue or expand by hand

Литература[уреди]

  • Dusenbery, David B. (2009). Living at Micro Scale. Cambridge, Mass: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03116-6.