Корисник:Elena Premate/песак4
Игбале Иго Рогова је феминисткиња, међународно призната активисткиња за људска права, права жена и антиратна активисткиња са Косова. Игбале је покренула Удружење „Сестре Ћиријази“, Мрежу жена Косова, чија је Извршна директорка, била је три године чланица Групе високих саветодавних стручњака за глобална истраживања о спровеђењу Резолуције 1325 и чланица је Саветодавног панела цивилног друштва за жене, мир и безбедност при НАТО. Стоји иза оснивања Женске мироцне коалиције. Цео живот је посветила активизму и борби за емацнипацију жена као и за права ЛГБТ особа. Њен антиратни активизам је скренуо пажњу шире јавности на дешавања на Косову а њена критика учешћа међународних организација на Косову након рата 90-их година је у фокус ставила борбу за положај и права жена и увела их у мировну кодификацију.
Биографија
[уреди | уреди извор]Игбале је одрастала у Ђаковици са шест сестара, као девето дете у породици. Расла је уз јаку мајчинску фигуру и васпитавана је на принципу једнакости међу половима. Касније се са породицом сели за Приштину где и остаје.[1]
1995. године Игбале долази за Београд на састанак Жена у црном. Ту је упознала Лепу Млађеновић која је, како је сама рекла, постала њена феминистичка менторка.[2] Одлази и да види протест Стајање средом. Након тог протеста посетила је забаву коју је организовала Лепа, на којој Иго први пут признаје себи да је лезбејка.[2]
Игбале је 1996. године постала прва жена у бившој СФРЈ која се склопила истополни брак.[2]
Године 1999., наоружани српски полицајци су Иго и њену породицу одвели на железничку станицу и уз претње укрцали на воз који их је оставио на ничијој земљи на граници Косова и Македоније. У избегличком кампу Чегране, Игбале је наставила свој активистички ангажман кроз рад са женама које су тамо биле смештене, користећи музику и плес.[2]
„Једне даире су за мене, а друге нека узме која год жели да свира. Хајде на нашу огромну бол олакшамо музиком. Хајде да пропустимо бол кроз музику.”
— Игбале Рогова, https://www.eulex-kosovo.eu/?page=3,26,806
Активизам
[уреди | уреди извор]Игбале је са сетром Сафетом почетком 90-их година основала Удружење „Сестре Ћиријази“[3] које је радило са женама у руралним деловима Косова, где је патријархат био толико јак да женама није било доступно право на образовање. Удружење се фокусирало на описмењавање и оспособљавање жена за плаћени рад као и на подизањe свести о њиховим правима.
Почетком деведесетих година двадесетог века, режим Слободана Милошевића почиње да спроводи репресивну политику над албанским становништвом на Косову.[4] Комплексна историјска слика српских и албанских националних и територијалних стремљења која датира још од распада Отоманске империје, доводи до крајњег политичког заоштравања односа двају нација у овом периоду. Снажне десне политичке струје званичног Београда које су донеле низ закона и прописа којим је албанско становништво потпуно склоњено из јавних институција на Косову, од банака, преко здравствених и образовних до јавних политичких институција, довеле су до стварања алтернативне државе под вођством Демократског савеза Косова и концепта ненасилног отпора. [4]
Улога жена у антиратном отпору на Косову је била значајна. Игбале, заједно са осталим активисткињама, сведочи о иницијативама у чију је организацију била укључена, као о борби и за скретање пажње јавности на дешавања на Косову у том времену медијског мрака али и као оснаживању жена да артикулишу свој политички израз.[5] Велики број жена је био инспирисан и охрабрен на овакав начин супротсављања доминантном наративу репресивног режима који су спроводиле власти Србије.[6]
Упоредо, страни капитал за реконструкцију и изградњу цивилног друштва је почео да се слива и да се отвара много невладиних организација и на Косову су кренула да ничу удружења жена. Игбале је осетила потребу да се сва удружења окупе како би се омогућио координисани рад[7]. Покренула је идеју о стварању Мреже жена Косова[8], основане 1996. године, чија је Извршна директорка, а која данас заступа интересе 190 организација са територије Косова. Мисија МЖК је промоција и подржавање права жена и родна равноравност исказана кроз сарадњу са мушкарцима. Како је Игбале и сама истакла
„ Не можемо променити живот жене ако радимо само са женама.“
Игбале одржава везе са Мрежом Жене у црном без обзира на реалне опасности. Естетика и јака политичка порука ненасилног отпора Стајање средом ју је инспирисала за протест у Приштини 1998. године испред Америчког културног центра на коме је пет хиљада жена стајало мирно, држећи бело платно у рукама.[2]
„Једна страна је представљала мир, а друга је била празна што је значило да ми као Албанке немамо никаква права па према томе немамо шта да кажемо."
— Игбале Рогова, "Феминистичка етика одговорности", Жене у црном, 2014
Године 2004 МЖК је почела да се бави питањем насиља у породици и то кроз обимна истраживања[1]. Пројекат „Сигурност почиње од куће“[9] је довео до доношења закона о насиљу у породици.
Након уласка међународних мировних организација на Косово, жене су биле потпуно скрајнуте из политичког живота, упркос Резолуцији 1325. Цео женски антиратни покрет као да није постојао и Игбале се томе снажно успротивила. [7]Мрежа жена Косова је објавила збирку прича жена, као сведочење о нивоу спровођења Резолуције 1325 УН под називом "Чињенице и фабуле".[10]
Ова публикација, која представља критику спровођења Резолуције, је била главни разлог да добије позив у чанство Групе високих саветодавних стручњака за глобана истраживања о петнаестогодишњем спровођењу Резолуције СБУН 1325.
Године 2006. Женска мрежа Косово заједно са Мрежом Жене у Црном покрећу Женску мировну коалицију[11], као алтернатиу званичном политичком наративу, залажући се хумани приступ безбедности са родног становишта, заснован на потребама свих грађана и грађанки и уз обавезно присуство жена у доношењу свих одлука.
Игбале је постала члан Саветодавног панела цивилног друштва НАТО-а за жене, мир и безбедност[12], 2016 године, када је панел и основан. У свом трогодишњем ангажману она је доприносила спровођењу агенде права жена, девојака и девојчица и као и јачању права жена на учествовање у доношењу одлука у креирању мировне кодификације.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Ako ne mogu da plešem, ne želim da budem deo revolucije – Igbale Igo Rogova - Žene u vladavini prava - EULEX - European Union Rule of Law Mission in Kosovo”. www.eulex-kosovo.eu. Приступљено 2023-02-20.
- ^ а б в г д "Feministička etika odgovornosti - Čitanka za feministički diskusioni kružok". Žene u crnom. 2014.
- ^ / „30 godina od osnivana Udruženja “Sestre Qiriazi””. Kosovo Women's Network (на језику: српски). 2020-07-20. Приступљено 2023-02-19.
- ^ а б Abrahams, Fred (2001). "UNDER ORDERS: War Crimes in Kosovo". Human Rights Watch. ISBN 1564322645.
- ^ „Tri decenije protesta”. Kosovo 2.0. 2018-03-09. Приступљено 2023-02-20.
- ^ BALKAN, DWP (2015-01-01). „Protesti žena na Kosovu tokom devedesetih: Priča Igo Rogove”. DWP-BALKAN.ORG (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-20.
- ^ а б On The Issues Episode 82: Igballe Rogova (на језику: енглески), Приступљено 2023-02-20
- ^ „Home”. Kosovo Women's Network (на језику: српски). Приступљено 2023-02-20.
- ^ „Sigurnost pocinje od kuce Istraživanje za pripremu prve Nacionalne strategije i akcionog plana protiv nasilja u porodici na Kosovu” (PDF). 2008. line feed character у
|title=на позицији 26 (помоћ) - ^ "Чињенице и фабуле - Збирка прича о спровођењу Резолуције 1325 Савета Безбедности Уједињених Нација о Женама, Миру и Безбедности на Косову". Приштина, Косово: Мрежа жена Косова. 2011. ISBN 978-9951-8844-0-2.
- ^ „Žene u crnom - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Приступљено 2023-02-19.
- ^ „Rogova učestvovala na drugom godišnjem sastanku Savetodavnog panela NATO-a o Rezoluciji 1325”. Kosovo Women's Network (на језику: српски). 2017-11-02. Приступљено 2023-02-19.