Корисник:LukaFilipovic2017/песак
| Морис (роман) | |
|---|---|
_Forster.jpg) | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Е. М. Форстер |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески језик |
| Класификација | |
| ISBN ? | 0-713-15600-7 |
Морис (енгл.Maurice) је роман енглеског књижевника Е.М. Форстера написан између 1913. и 1914, али постхумно објављен тек 1971. Форстер није успео да објави Мориса за живота услед тадашњих закона и ставова јавности у Великој Британији по питању хомосексуалности. Форстер је преправио делове романа 1932, а касније и у периоду између 1959. и 1960.[1][2] Радња романа прати живот главног лика Мориса Хола од пубертета до универзитетских дана, па све до зреле доби, и његову потрагу за сопственим идентитетом у друштвеном поретку који је дубоко утемељен у викторијанским моралним вредностима и који оспорава истополну љубав. Постоје спекулације да је Д. Х. Лоренс видео необјављену верзију романа и добио инспирацију да напише роман „Љубавник леди Четерли“ из 1928, у којем ловочувар постаје љубавник припаднице више класе.[3] Роман је екранизован 1987. и филм је режирао амерички режисер Џејмс Ајвори.
Радња романа[уреди | уреди извор]
Радња романа почиње разговором између четрнаестогодишњег Мориса Хола и његовог професора о људској анатомији, сексуалним односима и браку између мушкарца и жене, у којем се Морис осећа одсутно. У овом делу романа су изражена осећања неприпадања, анксиозности и збуњености у вези са сопственим идентитетом.
Неколико година касније, док студира на Универзитету у Кембриџу, Морис се спријатељи са Клајвом Дарамом, који га упознаје са причама античких Грка о истополној љубави, међу којима је и Платонова Гозба. Након извесног времена, њих двојица започињу љубавну везу која траје годинама. Осим тога што су обојица мушкарци, њихова веза је специфична и по томе што је Морис припадник радничке класе, а Дарам припадник више класе.
Дарам се тешко разболи приликом посете Риму и након што се опорави одлучи да прекине везу са Морисом и крене да се изјашњава као хетеросексуалац, а затим се и ожени. Мориса ово дубоко повреди, али он постане трговачки посредник и у своје слободно време помаже у руковођењу бокс клуба хришћанске цркве која је намењена младим момцима из радничке класе у Ист Енду, иако је под Дарамовим утицајем одавно одбацио хришћанска уверења.
Морис закаже састанак са психотерапеутом, господином Ласкером Џоунсом у покушају да се „излечи“ од своје хомосексуалности. Ласкер Џоунс његово стање назива „урођеном хомосексуалношћу “ и тврди да је лечење овог „стања“ успешно у око 50 одсто случајева. Након првог састанка, јасно је да је терапија била неуспешна.
Морис одлази у посету имању код породице Дарам. Ту је млади ловочувар Алек Скадер, којем се Морис одмах допадне, али којег Морис испрва не примети. Једне ноћи, Морис позове Клајва да му се придружи у одаји. Верујући да га Морис зове, Скадер се попење до Морисовог прозора уз помоћ мердевина и њих двојица проведу ноћ заједно.
Након њихове прве заједничке ноћи, Морис се успаничи при помисли да ће бити разоткривен као хомосексуалац. Он увреди Скадера тиме што одбија да одговори на његова писма, који му потом прети да ће да разоткрије. Морис још једном одлази код психотерапеута Ласкера Џоунса, који му каже да још размисли о пресељењу у неку другу државу попут Француске или Италије, у којој су истополни односи легални. Морис се пита да ли ће истополни односи икада бити прихватљиви у Енглеској, на шта Ласкер Џоунс одговара како сумња и како Енглеска никад није била кадра да прихвати људску природу.
Морис и Скадер се састану испред Британског музеја у Лондону како би разговарали, након чега постаје јасно да су заљубљени један у другог и Морис га по први пут назове именом, уместо презименом.
После још једне заједничке ноћи, Скадер каже Морису да ће да се одсели у Аргентину и да неће да се врати. Морис тражи од Скадера да остане са њим и покаже му да је вољан да се одрекне друштвеног и материјалног статуса, као и посла, међутим Скадер одбија ову понуду. Након извесног периода негодовања, Морис прихвата Скадерову одлуку и одлучи да се опрости од њега. Морис је затечен када схвати да Скадера нема у луци у којој се укрцава брод за Аргентину и брзо одлази до имања породице Дарам. Он проналази Скадера у кућици за чамце и Скадер му каже да се предомислио, да намерава да остане са њим и да се више неће растајати.
Морис посети Клајва последњи пут и исприча му шта се догодило са Скадером. Клајв остаје без речи и није у стању да разуме. Морис одлази да би био са Скадером и Клајв и Морис се више никад не виде.
Првобитни крај романа[уреди | уреди извор]
У првобитној верзији рукописне књиге, Форстер је написао епилог о судбинама Мориса и Скадера по завршетку романа који је касније променио, јер је био неомиљен међу неколицином људи којој ју је показао. Овај епилог се још увек може наћи у једном од издања романа.
Постхумна публикација и позадина романа[уреди | уреди извор]
Форстер је свој роман држао у тајности више од пола века и дозвољавао је искључиво блиским пријатељима да га читају. Иако га је написао између 1913. и 1914, Форстер је тестаментом наредио да роман сме бити објављен тек годину дана након његове смрти. Постоје две верзије романа и на насловној страни првог рукописа Форстер је 1914. написао реченицу Publishable – but worth it? (у преводу „Погодно за објављивање – али да ли је вредно тога?“) и роман је посветио „срећнијем времену”[4]. Форстер је 1960. написао још једну верзију романа на писаћој машини, која се знатно разликује у крају од првобитне верзије. Ова друга верзија је на крају објављена 1971. године, недуго након што је хомосексуалност легализована у Великој Британији.
Форстер је свесно донео одлуку да крај романа буде оптимистичан, како би читаоцима послао позитивну поруку. Форстер је био велики обожавалац и пријатељ енглеског песника, филозофа, антрополога и раног геј активисте Едварда Карпентера и ликови Мориса Хола и Алека Скадера су инспирисани Карпентером и његовим доживотним партнером из радничке класе, Џорџом Мерилом. [5][6] Веза између Карпентера и Мерила (а самим тим и између Мориса и Скадера) је пркосила не само викторијанским моралним вредностима, већ и стратификованом британском класном систему. Она је, на много начина, осликавала Форстерова схватања да истополна љубав има снагу да превазиђе друштвене норме и класне разлике.
Екранизација[уреди | уреди извор]
Истоимени филм Морис (енгл.Maurice) је снимљен по роману 1987. Режирао га је амерички режисер Џејмс Ајвори, а главне улоге тумаче Џејмс Вилби који игра Мориса, Хју Грант који игра Клајва Дарема и Руперт Грејвс који игра Алека Скадера.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Miracky, James J. (2003). Regenerating the Novel: Gender and Genre in Woolf, Forster, Sinclair and Lawrence. New York: Routledge. стр. 55. ISBN 0-4159-4205-5.
- ^ Isherwood, Cristopher; Bucknell, Katherine (editor) (2010). The Sixties: Diaries Volume Two 1960-1969. New York: HarperCollins. стр. 631. ISBN 978-0-06-118019-4.
- ^ King, Dixie (1982). „The Influence of Forster's "Maurice on Lady Chatterley's Lover"”. Contemporary Literature. Vol. 23, No. 1: pp. 65—82.
- ^ Forster, E.M. (1971). Maurice. Arbinger. стр. 236. ISBN 0233996044.
- ^ Symondson, Kate (25. 5. 2016). „E M Forster’s gay fiction”. The British Library. Приступљено 20. 12. 2021.
- ^ Rowse, A.L. (1977). Homosexuals in History: A Study of Ambivalence in Society, Literature, and the Arts. New York : Macmillan. стр. 282—283. ISBN 0-88029-011-0.